Da li građani Srbije navijaju za Hrvatsku na Mundijalu u Rusiji još jedan je spin kojim se izbegava odgovor na pitanje ko će da odgovara za neuspeh reprezentacije Srbije, rekao je novinar Zoran Pavić, urednik sportske rubrike beogradskog lista Danas, u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa.
Nakon što je Srbija, posle jedne pobede i dva poraza, već posle grupne faze ispala sa ovog takmičenja, Zoran Pavić komentariše budućnost nacionalne selekcije i kako to da se priča o Svetskom prvenstvu pretvorila u temu da li je u redu navijati za Hrvatsku.
Pavić: Od toga je napravljena fama. To je još jedan spin. Posle našeg ispadanja, posle poraza od Švajcarske, više se o fudbalu u Srbiji uopšte nije pričalo. To nije bila centralna tema, ni Fudbalski savez Srbije, ni selektor Mladen Krstajić, ni naša igra, ni reprezentacija. Sudija Feliks Brih je postao tema dana, navodna zavera FIFA-e protiv Srbije i našeg fudbala.
Kada je to malo prošlo, onda je krenula priča, pre utakmice Hrvatska – Rusija, da li neko navija za Hrvatsku i zašto. U kojim medijima ste videli otvoreno postavljeno pitanje - ko će da odgovara za neuspeh Srbije u Rusiji? Da li je neko, od mora sportskih redakcija, postavio pitanje da li je tu odgovoran Savez, da li je odgovoran predsednik Saveza Slaviša Kokeza? A sasvim sigurno jesu. Pre svega to je krovna odgovornost. Da ne govorimo da o tome da selektor nije napravio ono što je zacrtano kao minimalni cilj, da ni to nije ostvario, mislim da o tome ne treba ni raspravljati.
Baca se prašina u oči. Udara se na neke najniže strasti. Da li sada nama smeta što su Hrvati otišli tako daleko? Da li to u nama razvija frustracije, a u njima supremaciju, što će oni nama godinama da pričaju da nam sada vraćaju ono što smo mi njima radili u košarci svih ovih godina.
Dakle tema je izmišljena, u potpunosti je izmišljena. Bačena je koska javnosti da se oko toga igra. Niko više ne pominje ni način izbora selektora Srbije, ni način smene kapitena nacionalnog tima, ni koncepciju, ni to što je čaršija pre spiska znala da neki igrači koji nisu igrali u kvalifikacijama moraju da idu. Čaršija je znala da jedan igrač neće nikada biti zamenjen, bez obzira kako igrao i bez obzira koliko Srbija igrala. Sve se to ostvarilo što je navodno čaršija pričala. To u stvari nije čaršija, to je zdrav razum.
RSE: Zašto je to postala glavna tema u medijima - da li neko navija za Hrvatsku na Svetskom prvenstvu u fudbalu?
Pavić: Zato što su mediji pod strašnom kontrolom. Toliko mali procenat medija ima uopšte mogućnost i hrabrost da nešto najsuvslilje pita. Utakmica sa Brazilom nije uopšte najavljivana. Kada je to prošlo, onda je krenula priča oko Hrvatske. Pre utakmice Hrvatska – Rusija kada je kolega u Vimbldonu pitao našeg tenisera Novaka Đokovića za koga će da navija, pošto je Srbija ispala. On je tada potpuno otvoreno i prostodušno rekao – Za Hrvatsku. Čak mislim da je i objasnio da privatno poznaje nekolicinu njihovih fudbalera, sa kojima je dobar, i da će navijati za Hrvatsku. Već sutradan je u jednom dnevnom listu jedan visoki funkcioner Srpske napredne stranke, u svojoj kolumni, napisao je najgadniju paškvilu na svetu protiv Novaka, nazvavši ga maltene idiotom.
Istog dana popodne šef države Aleksandar Vučić, pri poseti jednoj fabrici, osećao je za shodno da izjavi kako je on navijao za Rusiju zato što nema nijedan razlog da navija za Hrvatsku, a i ne sviđa mu se baš Tompsonova muzika. Reče i da bi uvek navijao za Rusiju i da je isključio je ton tokom prenosa utakmice Rusija - Hrvatska zato što je bio nezadovoljan komentarom kolege sa Radio-televizije Srbije.
Takav način pritiska, čak na sportske novinare, pri jednom čisto sportskom događaju, je nezamisliv, i to od strane šefa države. Nepojmljivo.
Da li neko navija za Hrvatsku i zašto je potpuno privatna stvar. Voleo bih da su svi motivi ljudi koji navijaju za Hrvatsku sportski. Ne mislim da to, da li je neko navijao za Rusiju ili Hrvatsku, nekoga deklariše da li je on građanska opcija ili nacionalna, da li je on levica ili desnica. To je potpuno paradoksalno.
U toj utakmici nisam navijao ni za koga. Jednostavno ništa mi nije taknulo emociju u tom smislu. To ne znači da imam nešto protiv Hrvata, niti da imam nešto protiv Rusa, kada je fudbal u pitanju. Kada su državne politike u pitanju, to je sasvim nešto drugo.
RSE: Stiče se utisak, kada je u pitanju Mundijal, da se priča o svemu osim o odgovornosti Fudbalskog saveza Srbije i selektora za cilj koji je najavljen, a to je da se prođe grupa na Svetskom prvenstvu.
Pavić: Mnogi su već zaboravili. Kada je Slavoljub Muslin dovođen za selektora predsednik Fudbalskog saveza, Kokeza je rekao da je on izabrao Muslina, da ga je on doveo. Sećamo se i priče šefa države Vučića koji je čestitao rekavši da je Kokezin uspeh to što smo se plasirali na Svetsko prvenstvo. Kokeza je smenio Muslina, nije to učinio nikakav Fudbalski savez, nikakav stručni tim, i postavio Mladena Krstajića. Tu kod nas nema nikakve posebne priče o Savezu, o tome ko postavlja selektora, koja je tu procedura, i tako dalje.
S obzirom da je tako sistem postavljen, a neuspeh je napravljen, predsednik Saveza mora da ode. Nema apsolutno nikakve polemike o tome da se tu traži linija i da se meri neka odgovornost. Predsednik Saveza je najodgovorniji za kadrovske promene i za sve druge. Odgovoran je za sve uticaje na reprezentaciju koji su dozvoljeni, i na taj način postavljanje debitanta za selektora, i smenu kapitena Branislava Ivanovića kakva nije zabeleženau istoriji. Naš kapiten mu nije dao nijedan jedini povod za tako nešto, pošto je u svemu bio primeran, borben i odgovoran. Jedna mirna ličnost, po svemu pozitivna. Bio je smenjen iz jednog jedinog razloga. A to niko nije napisao.
Bane Ivanović je jedini posle smene Muslina, koji je u kvalifikacijama odveo Srbiju na Mundijal, javno pitao zašto. Nije optužio nikoga, jednostavno je rekao da je čuo da je smenjen selektor, ali da ne zna zašto. Svi fudbaleri su bili u šoku. Niko nije hteo da komentariše. Bane nije ništa komentarisao, niti je kritikovao. Potpuno je otvoreno rekao, kao kapiten je osećao potrebu da kaže da je čuo, ali da mu nije jasno zašto i da mu niko nije rekao zašto. I to mu je zapamćeno.
Kod nas, u poslednjih 20 godina, ko je bio na čelu Fudbalskog saveza, taj je bio diktator i vladar. Svi ostali su bili fasada i pokriće.
To je kod nas tradicija. U Fudbalskom savezu je neki nakaradni predsednički sistem. Oni su ga izmislili, statutarno to nije tako. Kod nas, u poslednjih 20 godina, ko je bio na čelu Fudbalskog saveza, taj je bio diktator i vladar. Svi ostali su bili fasada i pokriće. Tako je bilo i u vreme Tomislava Karadžića koji je tada otvoreno govorio da je za selektora doveo Radomira Antića kada smo se plasirali na Svetsko prvenstvo. Posle toga je rekao da je smenio Antića. On je makar bio principijelan do kraja.
RSE: Da li su te dve stvari, koje su se dogodile vrlo nenadano, smena selektora koji je odveo reprezentaciju Srbije na Mundijal i smena kapitena, ključne za ovaj neuspeh? Ili u pitanju nešto drugo?
Pavić: To je ta naša karma, tako je bilo pred svako svetsko prvenstvo, izuzimajući možda ono na koje nas je vodio Ivica Osim, mada je tada već bila nacionalna tenzija na nekom nivou. Svako naše svetsko prvenstvo obeleženo je aferama, podmetanjima, raznoraznim glupostima, od toga da selektor Ilija Petković stavlja sina na spisak, do navodno nekih para sa Radomirom Antićem pred sam polazak u Južnu Afriku, dugovanje za mnogo veliku platu, što je naravno potureno medijima da otvore u tom smislu.
Razlog broj jedan, to sada nema veze, ni sa sastavom, ni sa igrom, ni sa koncepcijom, ni sa grupom, je da mi unapred sami sebe hendikepiramo. Nakon kvalifikacija za selektora dolazi čovek koji nema nikakvo iskustvo, koji ima ukupno četiri nedelje da nešto uradi sa tom ekipom. Prvu turneju igra sa azijskim ekipama, potpuno suludo sa timom koji nikada više nije nastupio. Pretposlednju utakmicu igra sa Čileom, sa ekipom koja nikada više nije zaigrala i znalo se da neće biti na Mundijalu. To je jedna potpuna smejurija. Mi smo razbili ono što je stvoreno, kakvo god da je bilo, i dali smo jednom čoveku da nešto kao pravi ispočetka.
Čak je bila lažna i priča o dobroj atmosferi u timu, koja je naduvavana non-stop i na kojoj su insistirali. Dok su bili na pripremama, dovodili su jednog ili dvojicu igrača na konferenciju za štampu. Za novinare je bilo sve zatvoreno, nema pitanja. Odakle njima da su novinari zlonamerni, da su hteli da izvuku nešto što nije dobro? Obraćali su se igrači koji nisu ni igrali u Rusiji. Krstajić se u Rusiji obratio samo dva ili tri puta, u najavama utakmica. Postavlja pomoćnika Milana Rastavca, svaka čast tom čoveku, ali koju on tu odgovornost ima. Videli ste izlazak sa terena, videli ste reakcije fudbalera Aleksandra Mitrovića i Dušana Tadića. Videli ste da Tadić prilazi Krstajiću u sred utakmice i objašnjava mu da to ne može, kakav je to presing gde samo on i Mitrović jure. Luka Milivojević bio je besan kao ris kada je zamenjen. A kada je on izašao sve se raspalo protiv Švajcarske. Videli ste da su Nemanja Matić i Mitrović postavili pitanje da li se povlače iz reprezentacije. To su mladi momci, 23 ili 24 godine im je. Zašto im pada na pamet da se povuku iz reprezentacije? Dakle velika je laž servirana javnosti da je tamo sve štimalo idealno. To je posledica svih rusvaja koji su se desili pre nego su oni tamo otišli.
RSE: Da li je posle svega bilo opravdano što je Fudbalski savez Srbije, na neki način administrativnom odlukom, u reprezentaciju Srbije uvrstio Sergeja Milinkovića Savića koga Muslin nije hteo u timu? Obrazloženje Fudbalskog saveza Srbije je bilo da ne žele da za budućnost izgube takvog igrača kao što je Sergej.
Pavić: Muslin je smenjen odlukom Odbora za hitna pitanja. To je još jedna naša izmišljotina. Ne samo da smenjuju Muslina, nego Odbor za hitna pitanja donosi odluku da Krstajić bude selektor. Zar taj Izvršni odbor ne može da se sastane ni zbog jedne tako bitne stvari za srpski fudbal, svetskog prvenstva, koje je jednom u četiri godine, a mi obično preskačemo po jedno?
Oni su posle dužeg vremena vrlo šturo obrazložili da je bilo koncepcijskih razlika, što je po sebi suludo. Kakve veze ima Savet sa koncepcijom? Pretpostavlja se da je u pitanju struka. Ako ste izabrali selektora, on pravi koncepciju, on uklapa igrače u tu koncepciju. Tu nema više nikakvog razmimoilaženja ili slaganja sa Savezom.
Stvar je bila jasna. Pre svega je bio u pitanju Sergej Milinković Savić, koga Muslin nije zvao u reprezentaciju. Jednostavno mu se nije uklapao u priču. On je morao da ide, iz ko zna kojih razloga. Muslinu je dato do znanja da neće sam sastavljati spisak igrača. On na to nije pristao i on je smenjen. Rekli su da su izabrali Krstajića posle nekog većanja. Svi negiraju, ali svi znamo da su kontaktirali najmanje tri trenera koji su ih glatko odbili.
Ko bi došao da bude selektor Srbije? Dolaziš na posao gde su smenili čoveka koji je bio uspešan. Treneri vrlo dobro znaju u čemu je stvar. On je smenjen jer nije mogao da radi svoj posao. Zašto bi neko drugi došao da mu neko soli pamet i da mu neki ljudi koji su s Marsa pali u fudbal prave ekipu?
RSE: Da li bi sada Savez trebalo da se oglasi i objasni da li je, nakon što je Srbija u Rusiji ispala još u grupi, Sergeja tako sačuvao za budućnost?
Pavić: Mi nećemo čuti ništa od Saveza. Nećemo čuti najprostiju istinu. Oni neće potvrditi da su jedan i jedan dva. To je jedna zatvorena, spolja gledano, sektaška organizacija. Predsednik Saveza je za ove godine dao dva i po intervjua, i to sa unapred spremljenim pitanjima. Iz tog Saveza ne dolazi ništa i oni ništa neće reći. Oni će opet izaći sa nekim suludim saopštenjem. Krstajić će ostati selektor, oni će to nekako obrazložiti. Staviće se u poziciju da niko ništa o tome ne može da ih pita. To je varijanta A koja mi pada na pamet.
B varijanta bi mogla da bude da će možda zbog umirivanja nacije, koja je razočarana plasmanom Srbije i dodatno razočarana uspesima Hrvatske, neko sa vrha, ko je tog predsednika Fudbalskog saveza i postavio, možda da ga nagovori da se povuče, da bi bio mir u kući, i da ga stavi na neko još bolje uhlebljenje.
- Kurspahić: Dani kad svijetom vlada fudbal
- Dejan Savićević za RSE: Hrvatska trenutno ima najjaču reprezentaciju
RSE: Danas su retki ljudi iz fudbala koji su se kritički osvrnuli na igre reprezentacije Srbije u Rusiji. Neki od njih su, kao anomaliju srpskog fudbala, pomenuli uticaj menadžera. Da li smatrate da je to jedna od ključnih prepreka srpskom fudbalu da ostvari neki uspeh kojem se javnost nada već godinama?
Pavić: Srpski fudbal je najgori koktel neke najniže dnevne politike, burazerske ekonomije i korupcije. Od nanjižeg nivoa do Saveza... Svi igrači imaju menadžere. I najbolji igrači imaju menadžere. Ali je sasvim normalno da menadžer ne može da utiče na sastav jedne reprezentacije. To je jedan apsolutno viši interes.
Jedino u smislu da neko iz Saveza, ili neko iz struke, ima svoj pojedinačni interes, koji se poklapa sa interesom menadžera. Zašto bi neki selektor, koji želi da uspe sa reprezentacijom, ubacivao menadžerske igrače da bi oni u CV-u imali to što im diže cenu? Po nekim procenama, samo ime na spisku, diže cenu igraču za 30% u odnosu na cenu od pre. Reprezentacija ti omogućuje da možda nekada zaigraš u Engleskoj, koja ima rigidna pravila, da bi mogao da dobiješ licencu profesionalnog fudbalera.
Menadžeri su u tom smislu zlo, ali su zlo ne svojom krivicom. Oni su zlo jer neko sa njima hoće da igra prljave igre. Njihov je interes da igrač ode na svetsko prvenstvo. Zameram onome drugom, koji nije naš interes, opšti, javni, stavio iznad interesa jednog menadžera.
RSE: Srbija je omladinski prvak sveta u fudbalu. U finalu je pobedila Brazil i na taj način uzela zlato. Tadašnji selektor, Veljko Paunović, viđen je kao velika nada srpskog fudbala u stručnom smislu. Zašto tih omladinaca i tog selektora nema na seniorskom nivou? Nije ih bilo na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Svaka zemlja koja ostvari takav uspeh na tome gradi perspektivu. Sećamo se „Čileanaca“, šampionske generacije omladinaca bivše Jugoslavije, svi su postali veliki igrači i daleko dogurali na reprezentativnom planu.
Pavić: To je jasna priča. Sećate se Ljubinka Drulovića? Sa reprezentacijom do 21 godine osvojio je Evropsko prvenstvo. Posle toga su ga imenovali za selektora i smenili posle dva meseca, posle par bizarnih prijateljskih utakmica. Bez ikakvog obrazloženja. U tome je suština priče.
Recimo da imenuju Veljka Paunovića za selektora na četiri godine, na svetski ciklus, a ne evropski. Da se njemu dozvoli da formira ekipu, da proba da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo, ako ne, i da se žrtvuje Evropsko prvenstvo, da bi napravio ekipu za sledeće Svetsko prvenstvo. Da li mislite da će to neko da uradi u Srbiji u Fudbalskom savezu?
Oni traže ljude koji igraju po njihovim notama. Ne žele da daju slobodu nekome da četiri godine radi sam, da mu se niko ne meša u posao. Mislite li da bi Paunović pristao, u ovom trenutku, da bude selektor Srbije? Funkcioner Saveza Savo Milošević kaže da od 150 trenera, u svakom trenutku, da ih pozovu, da ni jedan ne bi odbio da bude selektor Srbije. Nije tačno. I ta trojica koje su zvali su odbili.
Bili su rešeni da smene Muslina posle Austrije. To se znalo i pre utakmice sa Gruzijom. Išli su na sigurno. Išli su na čoveka koji je iz njihovog jata. Videli smo kako se završilo.
RSE: Ima li struke danas u srpskom fudbalu? Ima li ljudi koji mogu da naprave neku dobru priču?
Pavić: Tu se pravi sistemska priča. Recimo od tog nivoa da ne može svako da ima školu fudbala. Ima milion škola fudbala koje služe ili za pranje para ili za brzo namicanje para. Ko su ti ljudi? Da li imaju pedagoški i stručni pedigre da bi držali školu fudbala? Da krenemo od te varijante. Sledeća varijanta je kako se radi selekcija, ko je u savezima...
RSE: Šta bi trebalo da se dogodi pa da Srbija osvoji Svetsko prvenstvo u fudbalu?
Pavić: Da se sve restartuje i da se postavi na zdrave noge.
Kod nas postoji možda jedan od 10 preduslova. Ima ovde talenta, fudbal se igra masovno još od malih nogu, a već ono dalje je pod znakom pitanja. Što idete na više, sve je upitno. Sa talentovanom decom se ne radi dobro. Devet od deset fudbalera u kadetskom uzrastu, recimo u Partizanu, Crvenoj zvezdi, OFK Beogradu, već ima menadžera. To su deca od 15 ili 16 godina. U 18. ili 19. godini oni su zaluđeni i odlaze napolje da igraju u nekim Kinama ili Korejama. Niko više nema karijeru na prvom mestu. Karijera jeste dobra, ali je pre svega najvažniji profesionalni ugovor. Uticaj mnogih roditelja ove dece, takođe, nije baš najpozitivniji.
Na kraju je matična priča Fudbalski savez Srbije, koji je uspešna privredna organizacija, koji je pun para, koji pravi reflektore i veštačke terene. To jeste njegov posao. Ali se i bavi strukom i meša u sve što nije njegov posao.
Facebook Forum