Dostupni linkovi

Teodorović: SANU neće biti statista u Vučićevoj predstavi


Akademik Dušan Teodorović za Radio Slobodna Evropa govori o novim zakonima o obrazovanju, zbog kojih poziva univerzitete na generalni štrajk jer smatra da je glavni cilj kontrola vlasti kompletnog sistema obrazovanja. Vučićev poziv Akademiji i Crkvi, da učestvuju u dijalogu o Kosovu, razume kao pokušaj da od njih napravi statiste u svojoj pripremljenoj predstavi. Podržava akciju - Protiv medijskog mraka - i kaže da je njegov favorit na beogradskim izborima ujedinjena opozicija.

RSE: U Skupštini je usvojen Zakon o visokom obrazovanju. Koliki je bio upliv Akademije na konačan tekst zakona?

Teodorović: Oko tridesetak članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je uzelo učešća u diskusijama koje su prethodile usvajanju Zakona. Ja sam objedinio sve te primedbe i, zajedno sa predsednikom Akademije, poslao ih. Uglavnom ništa od naših primedbi nije usvojeno.

RSE: U obrazloženju Zakona je rečeno da je cilj da se uskladi sistem obrazovanja sa evropskim.

Teodorović: Mislim da to, što je proklamovano kao cilj, nije tačno. Mislim da je osnovni cilj da se stvori zakon o kontroli univerziteta, a ne Zakon o univerzitetu. To je zakon o tome kako će država, i postojeća vlast, na najbolji način, preko Nacionalnog saveta, da kontroliše univerzitete i fakultete.

Polupismeni se dokopali diploma

RSE: Da li je slično i sa školama? Ministar postavlja 2.500 direktora. Kako mislite da to može izgledati?

Teodorović: Vidite i sami da to svakako nije moguće i da je osnovna ideja da politika ima upliv i da kontroliše ko će biti direktor osnovnih škola. Ja to vidim kao jedan politički manevar.

RSE: U novom Zakonu na ministru je poslednja reč kada su u pitanju plagijati diploma, doktorata i slično. Očekujete li da će ministar pokrenuti odmah neke postupke u vezi sa mnogim diplomama i doktoratima zvaničnika koje su dovedene u sumnju?

Teodorović: Smešno je da to radi ministar, ali, ako je to već tako, predlažem gospodinu ministru da odmah pokrene pitanje doktorske disertacije guvernerke Narodne banke, Jorgovanke Tabaković. To bi bilo vrlo interesantno. Mogu da mu budem na raspolaganju i da mu dam svu potrebnu dokumentaciju.

RSE: To je javni poziv?

Teodorović: Jeste. Ima još takvih slučajeva, ali možemo da počnemo od Jorgovanke Tabaković.

"Pozivam ministra da pokrene pitanje doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković": Teodorović
"Pozivam ministra da pokrene pitanje doktorske disertacije Jorgovanke Tabaković": Teodorović

RSE: Vratićemo sa nove zakone o obrazovanja nakon nekoliko drugih pitanja. Da li ste dali podršku borbi protiv medijskog mraka?

Teodorović: Nisam, bio sam zauzet, sramota me je, izvinjavam se. Sada dajem najveću moguću podršku borbi protiv medijskog mraka.

RSE: Hoćete li se i kako uključiti u beogradske izbore?

Teodorović: Ja sam već 25 godina uključen, bilo da se guta suzavac, bilo kao učesnik demonstracija. Svakako ću da budem prisutan kao građanin. Stalo mi je šta će da se desi. Želeo bih da sklonimo ovu nenarodnu vlast. Biću svakako uključen i prisutan, ali u kojoj formi, ne znam. Ne znam svoju buduću ulogu.

RSE: Da li imate svoga favorita za gradonačelnika?

Teodorović: Moj favorit je ujedinjena opozicija. Do sada je nominovana Vesna Rakić Vodinelić. Svakako bih nju podržao.

RSE: Vi ste zagovornik radikalnih poteza opozicije i nezadovoljnih građana. Da li mislite da postoji kritična količina nezadovoljstva kako bi uspeo poziv na radikalniji otpor?

Teodorović: Ne znam. Tu mora pametno da se izmeri količina nezadovoljstva. Ako bih uporedio sa 90-im godinama, mislim da je situacija drugačija. Devedesetih godina su bila dva tabora - Miloševićev režim i opozicija. Kao građanin sam bio jedan od članova te opozicije. Istovremeno, EU nije podržavala režim Slobodana Miloševića. Sa te strane, možda nam je bilo lakše, ma koliko da je bilo teško. Bilo je suzavaca, kordona, policijskih intervencija, otpuštanje s posla. Sa druge strane je postojala moralna podrška razvijenog sveta.

Sada je drugačija situacija. Aleksandar Vučić vešto igra između EU i Rusije, sa jednom jedinom idejom - da ostane doživotno na vlasti. Veštom igrom pravljenja određenih ustupaka, izvršavanjem određenih zadataka, doveo je opoziciju u situaciju da ona suštinski nema podršku EU, što je tragično.

RSE: Da li priznajete neki rezultat Aleksandru Vučiću i njegovoj vlasti?

Teodorović: Imam veliki problem da priznam. Ne mogu da se setim.

Živimo u trenutku u kojem je naša privreda uništena. Ako odete na beogradski aerodrom, tamo svakoga dana vidite uplakane majke. Najhrabriji, najbolji mladi ljudi koji su dobili univerzitetsko obrazovanje u Srbiji odlaze u Kanadu, Švedsku, Nemačku, zapadnu Evropu zauvek. Njima će deca da se rađaju tamo, u Evropi.

Tu je i sunovrat visokog obrazovanja i nauke. Polupismeni ljudi su se dokopali fakultetskih diploma u svojim 40-im, 50-im godinama života i po partijskim linijama zauzeli vodeće funkcije u ovom društvu.

Da uzmem za primer zamenicu predsednika Skupštine grada Beograda. Ona je mlada osoba, ima neki master nekog kvazi univerziteta. Ne ume da govori, bukvalno je polupismena. Propagira novogovor. Možete da odete na Internet i da pogledate.

RSE: Postoji takav govor i u Parlamentu.

Teodorović: Ne samo da je Parlament postao realiti, nego smo to mi svi, a da ne govorim o pornografskim sadržajima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ne mogu da odam priznanje predsedniku Vučiću zbog toga što je krao na izborima - od peglanih listića, do falsifikovanih zapisnika. Ne mogu da mu odam priznanje što uzurpira na svaki način televizije sa nacionalnom frekvencijom, kada god mu treba i koliko god da mu treba. Što je dozvolio tabloidizaciju. Novinarstvo je urušeno. Ne znam za koji segment našeg društvenog života mogu da se uhvatim i da odam priznanje Vučiću?!

"Vučić vešto igra između EU i Rusije, sa jednom jedinom idejom - da ostane doživotno na vlasti": Teodorović
"Vučić vešto igra između EU i Rusije, sa jednom jedinom idejom - da ostane doživotno na vlasti": Teodorović

RSE: Rekli ste da su loši đaci su na važnim društvenim funkcijama. Kolika je odgovornost za to univerziteta i Akademije?

Teodorović: Svakako da je mnogo veća odgovornost univerziteta. Izuzeo bih Srpsku akademiju nauka i umetnosti, gde su uglavnom ljudi koji su u penziji. Članovi SANU su 90 odsto penzioneri.

RSE: Ali Akademija ne diže glas protiv toga.

Teodorović: Ima pojedinačnih glasova. Pojedinci se javljaju svojim diskusijama i svojim stavovima. Mnogo je veća uloga univerziteta u Beogradu. Ali, ne bih to samo sveo na institucije.

Sveo bih to na profesiju univerzitetskog profesora. Da bi bili profesori Univerziteta, morate da imate, pre stručnih i naučnih kvalifikacija, moralne kvalifikacije. Morate da se usprotivite plagijatima, nepotizmu, davanju dozvola za akreditaciju kvazi univerzitetima, morate da se usprotivite lažnim doktoratima, lažnim profesurama i slično.

Ne bismo imali ovakvu trenutnu situaciju, kakvu imamo, da su pojedinci bili dovoljno hrabri da se pogledaju u ogledalo i da kažu sebi - ovo ne mogu da dozvolim. Veliki broj ljudi ćuti, a to je veliki problem.

'SANU nije Centralni komitet nijedne partije'

RSE: SANU je u godinama raspleta, od Memoranduma 1986. godine, pa do kraja ratova 90-ih, važila kao jedna od ključnih institucija koja je dugo podržavala Miloševićevu politiku, koja je bila rasadnik nacionalizma.... Kako ocenjujete poziciju Akademije danas?

Teodorović: Mislim da građani Srbije nisu u dovoljnoj meri upoznati sa načinom rada i organizacijom Srpske akademije nauka i umetnosti. Mi smo ipak skup individualaca, skup pojedinaca. I u prošlosti i sada imali smo veoma različita politička uverenja. Sada u SANU, kao i u prošlim sazivima, postoje ljudi koji imaju vrlo liberalna shvatanja, kao i oni koji su veoma konzervativni, odljudi koji imaju čvrsta kosmopolitska uverenja, pa do onih koji su ultra-nacionalisti.

Ta predstava o SANU koja postoji kod većine građana nije do kraja tačna. Stvara se predstava o jednoj instituciji na osnovu istupanja nekoliko njenih članova. Sticajem okolnosti, ta predstava je stvorena zbog toga što su uglavnom u javnosti bili prisutniji članovi SANU sa takvim stavovima. Ne bih mogao da se složim da je to u bilo kom smislu nazadna, konzervativna, nacionalistička institucija. I zbog toga bi bilo jako dobro da veći broj članova SANU javno iznosi svoje stavove.

RSE: Hoćete li se vi lično uključiti u javni dijalog o Kosovu? Na koji način će se SANU uključiti u taj dijalog? Da li ste već imali razgovore o tome?

Teodorović: Mislim da SANU može da se uključi kroz stavove svojih pojedinaca. SANU nije Centralni komitet bilo koje partije. Jedini način kako bi Akademija kao institucija mogla da se uključi, jeste da se sazove Skupština akademije koja ima oko 120 članova i da se u nekom dvomesečnom zasedanju dođe do konvergencije u stavovima pojedinaca. Mislim da će pojedinci da se uključe.

Akademija nije servis bilo koje vlasti. To je skup mislećih ljudi. Vučić, pozivom da se uključi SANU, prenebregava dve činjenice. On može da pozove pojedince, ali pristojno je da on prvi kaže šta misli da uradi sa Kosovom. Građanski je pristojno da predloži alternativu A ili B, da ukaže na dobre i loše stvari, da ukaže na posledice. Toga nema.

"Akademija nije servis bilo koje vlasti": Teodorović
"Akademija nije servis bilo koje vlasti": Teodorović

Usudio bih se da kažem da je poziv upućen Akademiji kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, poziv upućen statistima. To su značajni statisti. Vučić će itekako da osmisli šta će da uradi, ali mu je potrebno da pozorišnu scenu popuni značajnim statistima. Ne bih voleo da to bude SANU.

RSE: On je čak najavio i rekao da će otići u Akademiju, u Crkvu, na sva, za njega, važna mesta. Da li očekujete Vučića u Akademiji?

Teodorović: Uvek imam problem da imam predikcije njegovog ponašanja. Ne umem da vam odgovorim da li ga očekujem ili ne. Možda će želeti da dođe, možda neće.

RSE: Zakonodavac tvrdi da se novim propisima u novom Zakonu o obrazovanju proširuje autonomija obrazovnih ustanova. Vi tvrdite da je na delu centralizacija?!

Teodorović: Tako je. Nacionalni savet za visoko obrazovanje je u svakoj zemlji telo koje oblikuje strategije razvoja visokog obrazovanja i politiku. Uz Akreditacionu komisiju, to je telo koje odobrava akreditaciju pojedinim institucijama.

U prošlosti, članove Nacionalnog saveta i Akreditacione komisije je birala Skupština Srbije na predlog Konferencije univerziteta Srbije. Bio sam pet godina predsednik Akreditacione komisije, a jedno vreme i potpredsednik. Morali ste da budete predloženi od strane svojih kolega, od strane akademske zajednice. U najvećem broju slučajeva, tu su birani dobri ljudi, stručni ljudi, dobri naučnici i umetnici.

Sada je stvar promenjena i najveći deo članova Nacionalnog saveta treba, po svom nahođenju, da postavlja ministar. Uzimajući u obzir prirodu ove vlasti, možete da zamislite kako će to da izgleda?! Direktno će da se kontroliše ko je član Nacionalnog saveta i Akreditacione komisije. To će da budu ljudi koji će da donose odluke o akreditaciji kvazi univerziteta do novih kvazi univerziteta.

Ovo je, pre svega, po mom dubokom uverenju, Zakon o kontroli univerziteta i fakulteta, a ne Zakon o univerzitetima i fakultetima.

RSE: Da li u tom smislu vidite i problem sa načinom akreditacije univerziteta? U Skupštini je bilo dosta rasprave sa Muamerom Zukorlićem o novopazarskom univerzitetu. Opozicija je optužila Zukorlića, koji je predsednik Skupštinskog odbora za obrazovanje, da je on napravio rešenje kako bi se njegov Univerzitet najzad mogao akreditovati.

Teodorović: Mislim da je velika sramota za Srbiju da Muamer Zukorlić, koji je učio Medresu u Sarajevu i Fakultet za islamske studije u Alžiru, bude predsednik Skupštinskog odbora za prosvetu, nauku i informatičko društvo. Ne računajući nepriznatu "Islamsku državu", mi smo jedina država na svetu gde je verski vođa postavljen na takvu funkciju.

Muamer Zukorlić je shvatio da je lukrativan posao da se izdaju fakultetske diplome i on je brže-bolje, pre desetak godina, napravio nešto što je nazvao Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru. Desetak godina ta institucija nije mogla da dobije akreditaciju.

Pre svega, Univerzitet čine kadrovi. On je imao kadrove i sada su oni sami počeli da prave svoje kadrove, tako što se sami proglašavaju za doktore nauka. Imam predikcije da i Muamer Zukorlić može za koji dan da se pojavi sa nekim doktoratom, koji je sam sebi izdao.

RSE: Već sam pročitala da je on doktorirao na svom Univerzitetu, ako je to tačno.

Teodorović: Nisam znao. Ovde se radi o tome da Zukorlić želi da ima biznis za loše đake, za decu čiji su roditelji u stanju da plate značajne sume novca da se dobiju fakultetske diplome. Tu sada imamo i spregu sa politikom jer se ta deca, partijskim vezama, sutra zapošljavaju po ministarstvima i po javnoj upravi. Na taj način mi pucamo u ovu zemlju. Ovo su teške reči, ali tako mislim.

Zukorlića je njegov koalicioni partner Vučić već častio prošle godine priznavanjem diploma. Vlada nema pravo da donosi takve odluke i to nijedna Vlada u evropskoj zemlji ne radi. Ona mu je dala neku vrstu uslovne akreditacije i priznavanje diploma.

Radi se o političkoj trgovini. Politička trgovina počiva u tome da Zukorlić donosi nekakav, makar i lažni, mir u Sandžaku i nekih 50.000 glasova, a njegov koalicioni partner mu obezbeđuje da obavlja biznis kroz svoj Internacionalni univerzitet koji će na ovaj način, kroz kontrolu Nacionalnog saveta i Akreditacione komisije, sigurno da dobije i formalnu akreditaciju.

RSE: Da ne budemo nepravedni, nije u pitanju samo Zukorlićev univerzitet, ima toga u Srbiji. Isti slučaj je bivši Univerzitet Megatrend.

Teodorović: Neću da govorim o pojedinim drugim univerzitetima. Već se vode protiv mene određeni sudski procesi. Po savetu svojih advokata, neću da govorim o drugim univerzitetima.

Ne bih se složio da je SANU u bilo kom smislu nacionalistička institucija: Teodorović
Ne bih se složio da je SANU u bilo kom smislu nacionalistička institucija: Teodorović

'Pozivam univerzitete na generalni štrajk'

RSE: Da li će novi Zakon omogućiti efikasnije sprečavanje nepotizma na Univerzitetu?

Teodorović: Mislim da neće. Kod nas postoje strašni slučajevi. To se mnogo bolje vidi u malim sredinama, kao što je Kragujevac ili Niš. Ima toga u istoj meri i u Beogradu, ali je prikriveno, pošto je Univerzitet u Beogradu veći.

Rekao bih da je najgora situacija na medicinskim fakultetima. Ponovo Kragujevac, Niš, Beograd. Na istom fakultetu ili na istim katedrama, na istim predmetima rade sadašnji ili bivši supružnici, njihova deca, snaje, zeto.... To je strašno. Imam vrlo konkretne podatke ali neću da govorim o pojedinim imenima. To ne postoji nigde u svetu. Ljudi koji vode određene državne fakultete i univerzitete zloupotrebljavaju svoj položaj i zapošljavaju članove svoje familije, daju im doktorate, zapošljavaju ih kod sebe na katedrama.

U SAD-u ili u Nemačkoj, ne samo da to nije dozvoljeno, nego ne možete čak da dobijete poziciju nastavničku na fakultetu, na kojem ste doktorirali. Toliko se ide daleko. Tamo nema govora o nepotizmu u zapošljavanju sinova ili supružnika.

RSE: Kakav je materijalni položaj ljudi koji rade u obrazovanju? Ovih dana je bio veliki štrajk, veliki protest u Beogradu. Štrajkuju škole. Kakav je vaš stav vezan za zahteve prosvetara?

Teodorović: Mislim da su moje kolege koje rade u osnovnom i u srednjem obrazovanju uglavnom poniženi. Pogledajte njihove pri-nadležnosti. To već traje godinama u ovom društvu i nijedna Vlada do sada, pogotovo ova, nije hrabro izašla i pokušala na neki način da reši taj problem.

Takođe se javlja priča o višku zaposlenih u prosveti. Zemlja koja ima značajan broj nepismenih i značajan broj funkcionalno nepismenih, po meni, ne može da ima višak zaposlenih u prosveti. Postoje druge forme, kao večernje obrazovanje i večernje škole. Ti ljudi i te kako mogu da budu angažovani.

Ne ide niko na štrajk i niko ne pravi proteste ako je zadovoljan. Ovi ljudi su godinama nezadovoljni. Imaju vrlo težak položaj, rekao bih čak i da su poniženi.

RSE: Da li ste upoznati sa problemom zemunske osnovne škole „Svetozar Miletić“? Roditelji su štrajkovali jako dugo i nisu puštali decu u školu zbog smene direktora. Završilo se kompromisom. Da li taj primer ohrabruje ili obeshrabruje građane na građansku neposlušnost? To je bila neka vrsta građanske neposlušnosti.

Teodorović: Treba da ohrabruje. Meni je žao jer zbog obaveza nisam stigao da odem, da dam moralnu podršku divnim roditeljima, divnim učenicima, hrabrom nastavničkom kolektivu i direktoru. Imam posebno uvažavanje za direktora, koji je odstupio da bi deca krenula u školu. On je bio ucenjen tom situacijom.

Mislim da to treba da ohrabri građane. Ova vlast, ovakva kakva jeste, može da razume samo različite forme građanske neposlušnosti i može da razume samo odlučnost koja stoji iza toga. Ako se ide na protest, onda se ne prekida.

Lično smatram da je ovo, što je urađeno sa novim Zakonom o visokom obrazovanju, toliko strašna stvar, da bi državni univerziteti morali da odgovore generalnim štrajkom, sada, odmah.

RSE: Da li ste već negde predložili?

Teodorović: Predlažem sada, kod vas, u ovoj radio emisiji. Mislim da ova vlast samo razume takvu vrstu građanske neposlušnosti.


RSE: Imali ste kratke izlete u politiku, preko političkih stranaka. Najnoviji je Pokret Saše Jankovića. Kratko ste bili, vrlo brzo ste otišli. Pre toga ste bili angažovani u pokretu Dosta je bilo, isto vrlo kratko. Da li imate nameru da se i dalje politički angažujete ili smatrate da ste se dva puta opekli i ne biste više?

Teodorović: Nikada nisam bio član Dosta je bilo. Postoji pogrešna informacija u javnosti. Imao sam ponudu od Saše Radulovića da budem predsednik Političkog saveta, ali na kraju nisam postao. Imao sam kontakte sa njima i dogovore jer su se oni pojavili kao jedna građansko demokratska opcija. Slična opcija je i Saša Janković čiju kandidaturu sam vrlo iskreno i najbolje što sam umeo podržao tokom predsedničke kampanje, pomogao u osnivanju pokreta. Posle nedelju dana sam se sklonio. Nema ružnih reči. Radi se o tome da ja vidim put kojim treba da se ide malo drugačije nego što ga vide i jedan i drugi Saša, ili neki drugi ljudi.

Možda lideri pojedinih političkih stranaka i pokreta neće da se slože sa ovim što ću sada reći. Ako se posmatra Dosta je bilo, Pokret slobodnih građani, Nova stranka i Demokratska stranka, radi se o neverovatnim programskim i ideološkim sličnostima. Može da se kaže da tu postoje velike razlike, ali su to ipak stranke i pokreti građanskog demokratskog društva.

Koristim ovu priliku da apelujem na to da je sada velika šansa da se ostave animozitete iz prošlosti iza, da se ozbiljno sedne i da se uči iz primera iz 2000-te. Tada je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića. Siguran sam da tada nisu svi bili oduševljeni da baš Koštunica bude kandidat. Možda prvi Đinđić nije bio oduševljen, ali su smogli snage da se udruže i da dobiju te izbore.

Apelujem na sve političke stranke i pokrete koji će da izađu na beogradske izbore da stanu u jednu kolonu. Priča o više kolona je bolna priča zbog toga što elementarna matematika pokazuje da je jedna kolona stvar koja dobija beogradske izbore.

RSE: Da li ovo ostaje apel čoveka koji će biti van konkretnih političkih opcija koje se nude ili i dalje razmišljate da nekome date svoj glas, javno, pre izbora?

Teodorović: Ne znam ko su sada sve kandidati, ali moj glas je glas za ujedinjenu opoziciju, koja bi mogla da se zove „Beograd je svet“ ili „Odbranimo Beograd“. Mi moramo da se udružimo i da na svaki način sklonimo režim Aleksandra Vučića sa vlasti u Beogradu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG