Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kocić: Sporazum o Brexitu neće proći u parlamentu


Građani nisu jedinstveni, poslanici nisu jedinstveni, a vlada za sada deluje rešeno da ne odustane: Aleksandar Kocić

Građani Ujedinjenog Kraljevstva su 23. juna 2016. izašli na referendum kako bi odlučili da li će ostati ili napustiti Europsku uniju. Oko 30 milijuna ljudi je glasalo i njih 52 posto bilo je za izlazak. Biritanski parlament 11. decembra glasati će o sporazmu koji je Vlada postigla sa Briselom. Da li je javnost u međuvremenu shvatila kakav je dogovor postignut i da li im je jasno kako će izgledati zemlja dan poslije 29. marta 2019?

“Gotovo je nemoguće da predlog sporazuma prođe u parlamentu. Ali vreme je na strani Therese May, i mislim da je glavna računica vlade to da će poslanici morati da se počešu po glavi i da se zapitaju – a šta ćemo onda? A niko ne zna šta ćemo onda”, ističe Aleksandar Kocić, profesor novinarstva na univerzitetu Edinburgh Napier u Škotskoj.

RSE: Britanska vlada nema namjeru odustati od izlaska iz Europske unije, ponovila je Theresa May u parlamentu nakon što je glavni savjetnik Europskog suda pravde (ECJ) u utorak objavio da Britanija može jednostrano povući odluku o izlasku iz Europske unije. Kakvo je Vaše mišljenje?

Kocić: Građani nisu jedinstveni, poslanici nisu jedinstveni, a vlada za sada deluje rešeno da ne odustane, jer proces koji se trenutno odvija nije došao do kraja, tako da je prerano govoriti o razmišljanju da se odustane od izlaska iz Evropske unije.

RSE: Da li će May izdržati pritisak i unutar svoje stranke, s obzirom da ju je do sada napustilo nekoliko ključnih ljudi? Sama May u parlamentu kaže da će izostanak podrške za Brexit donijeti više nesigurnosti i više podjela u društvu. Da li su to tipične političke poruke kakve se očekuju od premijerke ili to nije očekivano za britansku politiku?

Kocić: Mislim da su na strani Therese May dva faktora. Jedan je vreme, a drugi je da to što ona zastupa trenutno figurira kao najmanje loša opcija. I to je ono što njoj, ironično, ide na ruku. Da pojasnim: vreme za izlazak Britanije iz Evropske unije ističe veoma brzo, pošto Britanija izlazi iz Evropske unije 29. marta u 11 uveče. Poslanici će iduće nedelje glasati o tekstu sporazuma o izlasku iz Evropske unije koji je Theresa May postigla sa Briselom i najverovatnije je da će oni taj predlog sporazuma odbiti. Šta se dešava posle toga?

Theresa May bi mogla da podnese ostavku, do sada je pokazala da nije spremna na takve stvari, i sve vreme tvrdi da joj ne pada na pamet da podnosi ostavku. Onda ona ima tri nedelje da odgovori parlamentu i još nedelju dana da kaže koji je njen sledeći korak. Teoretski, ona bi mogla da samo vrati parlamentu isti takav sporazum i da kaže “glasajte ponovo”, što bi bilo smešno, ali nije teoretski nemoguće, ili da sa Briselom ispregovara nešto novo, što je takođe malo verovatno, ali nije isključeno.

"Poslanici će iduće nedelje glasati o tekstu sporazuma o izlasku iz EU koji je Theresa May postigla sa Briselom i najverovatnije je da će oni taj predlog sporazuma odbiti. Šta se dešava posle toga?", pita Kocić
"Poslanici će iduće nedelje glasati o tekstu sporazuma o izlasku iz EU koji je Theresa May postigla sa Briselom i najverovatnije je da će oni taj predlog sporazuma odbiti. Šta se dešava posle toga?", pita Kocić

Iz Brisela stižu poruke da novih pregovora neće biti, ali nekih manjih ustupaka bi verovatno moglo da bude, zato što nikome ni u Briselu ne odgovara da cela stvar propadne. Pod uslovom da se nikakav sporazum ne postigne, Britanija mora da izađe 29. marta. Sada smo u novoj situaciji, nakon amandmana jednog poslanika u Parlamentu, da tzv. “no deal Brexit”, dakle Brexit bez ikakvog sporazuma, tzv. “tvrdi Brexit”, ne može da se desi. Znači, nekakvo rešenje mora da se nađe. Najverovatnije rešenje, ali to je čisto moja pretpostavka, je da će doći do nekakvog produžavanja statusa, odnosno produžavanja Člana 50 po kojem je Britanija pokrenula izlazak iz Evropske unije. Zemlja jeste duboko podeljena, poslanici su duboko podeljeni, ali ne verujem da će Theresa May za sada odustati, jer ako ona podnese ostavku, šta je sledeće? A kažem, vreme ističe, i to jako brzo.

RSE: Proteklih mjeseci čuli smo i izraze “meki Brexit” i “tvrdi Brexit”. Kako to tumače sami građani Ujedinjenog Kraljevstva, shvaćaju li što će se dogoditi nakon 29. marta?

Kocić: Pa pretpostavljam da danas shvataju mnogo više nego u vreme kada se ovde glasalo pre dve i po godine. U međuvremenu je vlada opet pod pritiskom parlamenta bila primorana da objavi detaljne analize i detaljne izveštaje na temu koje su posledice izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, po svakodnevni život građana, šta se tu menja. Tako da građani jesu obavešteni, ali za sada nema pokazatelja da su te informacije dovele do nekog radikalnog zaokreta u raspoloženju građana. Za iszlazak iz Evropske unije glasalo je 52 odsto građana, 48 odsto je bilo za ostanak.

Sada smo otprilike tu negde, moguće da su se brojke malo promenile, samo obrnule – da je nešto preko 50 odsto građana za ostanak u Evropskoj uniji, a nešto ispod 50 procenata za izlazak. Ono što je jako važno naglasiti to je da, ceo ovaj proces, pošto traje dosta dugo, samo dodatno zaoštrava stavove ljudi i čini mi se da ne doprinosi nikakvom pomirenju, ujedinjenju, već naprotiv, samo produbljuje podele u britanskom društvu i u britanskoj politici. Imate veliki broj ljudi koji samo tvrdi “ajde više dosta, završite sa tim”.

RSE: I sa druge strane, onih koji kažu da priča nije završena.

Kocić: Naravno, onih koji se nadaju novom referendumu, zato da bi Britanija na kraju ipak ostala u Evropskoj uniji. Ključno pitanje, i to je onaj nerešivi čvor u celom ovom procesu, jeste pitanje granica Severne Irske i Republike Irske.

RSE: Ostaje otvoreno i to pitanje, i pitanje granice na Gibraltaru, i odnosa Škotske prema Brexitu.

Kocić: Škotska za sada, čini mi se, da mnogo više diže galamu nego što to zaista zaslužuje, jer moguće je da bi u nekom trenutku posledice Brexita bile dovoljno važan faktor da dovedu do toga da većina u Škotskoj bude za nezavisnost, ali za sada nema indikacija da je to u pitanju. Određeni broj, oko 50 posto Škota, jeste za nezavisnost, ali Brexit za sada nije presudan faktor, jer ljudi razmišljaju – šta ćemo ako izađemo iz Velike Britanije? Onda se tzv. tvrda granica pravi na granici sa Engleskom, što je veliki psihološki problem za ogroman broj Škota.

Gibraltar je još manji problem, jer mislim da je Gibraltar tema koju španska vlada lansira s vremena na vreme za svoje unutrašnjo-političke potrebe, ali Gibraltar neće biti presudan u ovom procesu. Severna Irska jeste ogroman i trenutno nerešiv problem. Pitanje uspostavljanja ponovne granice na Severnoj Irskoj je ogromno političko i bezbednosno pitanje, jer ne smemo da zaboravimo da ukidanje granica i slobodan protok ljudi, usluga i robe između Republike Irske i Severne Irske nisu samo stvar članstva u Europskoj uniji, već sastavni deo Uskršnjeg mirovnog sporazuma od pre 20 godina kojim je obustavljen i završen verski sukob u Severnoj Irskoj.

Tako da je to pitanje od izuzetno velikog značaja, kako za Republiku Irsku, tako i za ostatak Evropske unije i Veliku Britaniju. I upravo zbog tog pitanja mislim da će biti fleksibilnosti u Briselu, jer ni Briselu ni Evropskoj uniji ne odgovara da se na tom mestu ponovo podigne granica, ponovo otvore granični prelazi, jer to onda stvara velike probleme za sve.

RSE: Mnogo je nejasnoća u britanskoj politici, pa i o samoj debati glavnih političkih aktera u zemlji. Da li je sučeljavanje Therese May i Jeremyja Corbyna, ali i drugih političkih aktera, ono što bi moglo utjecati na javnost, smiriti tenzije, ili bi moglo dodatno da ih pojača?

Kocić: Trenutno ne vidim kako to može da smiri tenzije. Oni će najverovatnije ići na tu debatu. BBC je odustao od organizovanja te debate, sad ćemo da vidimo da li će to da bude ITV, vodeći komercijalni kanal. Ali problem i sa Theresom May i sa Jeremyjem Corbynom je to što su oni na čelu stranaka koje su interno duboko podeljene. Tako da ni jedno ni drugo nemaju iza sebe jedinstvo u stranci, i ono što govore ne predstavlja glas i stav njihove stranke.

"Problem i sa Theresom May i sa Jeremyjem Corbynom je to što su oni na čelu stranaka koje su interno duboko podeljene. Tako da ni jedno ni drugo nemaju iza sebe jedinstvo u stranci", kaže Kocić
"Problem i sa Theresom May i sa Jeremyjem Corbynom je to što su oni na čelu stranaka koje su interno duboko podeljene. Tako da ni jedno ni drugo nemaju iza sebe jedinstvo u stranci", kaže Kocić

Konzervativci imaju tradicionalan problem sa Evropskom unijom i to je ono što tu stranku istorijski već deli. Sa laburistima nije toliko to bila situacija do ovog referenduma, kada se ispostavilo da je veliki broj njihovih glasača glasao za izlazak iz Evropske unije. Njima su na neki način vezane ruke. Da li da podržavaju ostanak u EU i time rizikuju gubitak glasova, ili da podržavaju izlazak iz EU, što traži veliki broj njihovih glasača, ali sa čime se članstvo u partiji, i pre svega njihovi poslanici u parlamentu, duboko ne slažu. Tako da verujem da će debata samo doprineti daljem produbljivanju političkih pozicija u zemlji.

RSE: U britanskom parlamentu 11. decembra se glasa o Brexitu. Vi niste optimistični u vezi toga da bi se stvari mogle riješiti na jedan mudar politički način?

Kocić: Ja nisam optimista zato što su laburisti već najavili da će glasati protiv, škotski nacionalisti su takođe otvoreno rekli da će glasati protiv, i otvoreno protiv su se izjasnile liberalne demokrate koje su trenutno malobrojne u parlamentu, ali će ipak svaki glas biti važan. Ono što je najvažnije je da su se demokratski unionisti iz Severne Irske, koji trenutno podržavaju vladu Therese May, izjasnili da će i oni glasati protiv ovog sporazuma, iako su dodali da kasnije neće nikako učestvovati u eventualnom glasanju protiv vlade Therese May, što je malo kontradiktorna pozicija, ali mogu da je razumem.

I imate oko 80 poslanika vladajuće konzervativne stranke, za koje se procenjuje da će glasati protiv. Tako da, po toj matematici, gotovo je nemoguće da predlog sporazuma prođe u parlamentu. Ali ponavljam, vreme je na strani Therese May, i mislim da je glavna računica vlade to da će poslanici morati da se počešu po glavi i da se zapitaju – a šta ćemo onda? A niko ne zna šta ćemo onda.

  • 16x9 Image

    Mirjana Rakela

    Od 1995. godine stalni je član redakcije na RSE u Pragu, a pored tema iz Hrvatske, bavi se i širim prostorom Balkana. Dobitnica Međunarodne novinarske nagrade Lorenzo Natali 2008. koju dodjeljuje Europska komisija u suradnji sa Reporterima bez granica.

XS
SM
MD
LG