Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tihi: Izveštaj Badinterove komisije nije zabranio otcepljenje


Treći dan rasprave, Fotografije uz tekst: Dragan Štavljanin
Trećeg dana usmene rasprave o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, izlagale su delegacije Austrije, Azerbejdžana i Belorusije.

Prva sa svojim izlaganjem bila je delegacija Austrije. Ambasador Helmut Tihi (Tichy) je istakao da proglašenjem nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo niti princip teritorijalnog integriteta.

On smatra da se nijednom odredbom međunarodnog prava ne zabranjuje secesija niti se regulište to pitanje. Po njemu, princip teritorijalnog integriteta se tiče samo odnosa među državama. „Secesija je politički čin“, naglašava Tihi.
Proglašenjem nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo


Stvaranje novih država secesijom u suprotnosti je sa međunarodnim pravom samo u slučaju nezakonite upotrebe sile spolja; kršenja međunarodnih ugovora, kao u slučaju Kipra, ili kad ih uspostavljaju rasistički manjinski režimi, na primer u nekadašnjoj Rodeziji. On dodaje da nije tačno da se izveštajem Badenterove komisije iz 1992. zabranjuje otcepljenje Kosova.

„Međutim, mišljenjem broj 9 nije moglo da se predvidi razvoj događaja nekoliko godina kasnije kao ni nezavisnost Crne gore 2006. Takođe, njeni zaključci su pažljviio formulisani tako da se odnose na okončanje procesa disolucije u tom trenutku ali se ne odnose na eventualni nastavak dezintegracije i secesiju“, rekao je Tihi.

Prema Austriji, jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen ni princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, zato što se odnosi samo na situacije kada druge države naruše integritet određene zemlje, a ne i entitet koji traži secesiju.

Sledstveno tome, teritorijalni integritet Srbije nije povređen zato što ga poštuju druge države, sugerisao je zastupnik Austrije.

Tihi smatra takođe da nije prekršena Rezolucija UN 1244. „Doduše, u njoj se ne pominje eksplicitno nezavisnost Kosova ali ni isključuje“. Po njemu, razvoj događaja je ubrzavao kraj prelaznog perioda utvrđenog ovim dokumentom.

Austrijski ambasador ističe i da uspešna tranzicija vlasti sa međunarodnih na kosovske institucije govori u prilog njegove nezavisnosti, zatim činjenica da ga je priznalo 63 zemlje, uključujući i većinu iz regiona, da je primljeno u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku.

POLITIKA SVRŠENOG ČINA

Delegacija Azerbejdžana smatra da je Međunarodni sud pravde nadležan da odlučuje o ovom pitanju. Ambasador Agšin Mehdijev.

„Međunarodno pravo ne može ostati ravnodušno u situacijama kada se pokušavaju stvoriti nove države bez saglasnosti čime se krši domaće zakonodavstvo i teritorijalni integrite zemlje garantovan međunarodnim pravom, pa ona ima pravo da upotrebi sva legitimna sredstva da spreči takvu secesiju“, rekao je Mehdijev.

"Sila ne znači pravo" - Azerbejdžan


On ističe da je neprihvatljiva politika svršenog čina, odnosno da se faktičko stanje pretoči u pravo. „Sila ne znači i pravo“, kaže Mehdijev, dodajući da su države u osnovi međunarodnog sistema i prava, što znači i princip očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. On kaže da manjine nemaju pravo na jednostrano proglašenje nezavisnosti već na interno samoopredeljenje u ovkiru postojećih granica države u kojoj se nalaze.

Predstavnica Belorusije Elena Gricenko je istakla da međunarodno pravo na eksterno samooopredeljenje, odnosno otcepljenje, imaju pravo samo bivše kolonije u kojima su narodi bili izloženi represiji.

Po njenom mišljenju, pitanje Kosova je drugačije i ne može se posmatrati kao deo procesa dekolonizaicje. „Čak i ako je bilo diskriminacije, to ne podrazumeva bezuslovno pravo na otcepljenje“, rekla je Gricenko.

Ona smatra da pravo na samoopredeljenje mora da bude u saglasnosti sa ostalim principima, kao što je očuvanje teritorijalnog integriteta.

Gricenko je podsetila da je Ustav Jugoslavije iz 1974. dao velika ovlašćenja Kosovu, omogućivši mu da postane de fakto nezavisni subjekt Federacije, počev od direktnog predstavljanja pa do prava veta.

„Jugoslovenske vlasti su omogućila ista prava republikama i autonomnim pokrajinama osim jednog – da se ne mogu otcepiti od Srbije“, smatra Gricenko.

U petak će nastupiti delegacije Bolivije, Brazila, Bugarske i Burundija.





Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG