Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Frovajn: Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju


Delegacija Albanije: Foto Dragan Štavljanin
Drugog dana rasprava pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, argumente su prezentirali delegacije Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine.

Ambasador Albanije Gazmend Barbuluši (Barbullushi) je istakao da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizišlo iz "decenije sistematskog kršenja ljudskih prava" kojem su ga od 1989. podvrgle vlasti u Beogradu.

Današnje Kosovo, albanski ambasador je nazvao "multietničkom, demokratskom državom koja je posvećena poštovanju ljudskih prava i zaštiti prava manjina".

Pravni zastupnik Albanije Johen Frovajn (Jochen Frowein) odbacio je tvrdnju Srbije da je deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu, tvrdeći da to pitanje "nije regulisano" međunarodnim propisima.

"
Johen Frovajn. Foto: Dragan Štavljanin
Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju kao takvu, nasuprot tvrdnjama Srbije",
rekao je Frovajn, precizirajući da je otcepljenje zabranjeno samo kada je posledica intervencije druge države ili odluke rasističkih manjinskih režima.

On je istakao da je 63 zemlje do sada priznalo Kosovo i Generalna skupština UN to ne može da ospori. Stoga se postavlja pitanje kakva je svrha savetodavnog mišljenja Međunarodno suda pravde.

“Ako bi se sud izjašnjavao o tom specifičnom pitanju, onda bi se sveo na opštinski sud, a međunarodno pravo na opštinski zakon”.


Sličan argument, Frovajn je upotrebio i tvrdeći da teritorijalni integritet Srbije nije bio narušen unutrašnjom secesijom Kosova.

Po njegovim rečima, Srbija želi da međunarodno pravo vrati "200 godina unazad" u vreme kada je za proglašenje nezavisnosti nove države bilo potrebno "odobrenje dotadašnjeg suverena".

Frovajn je odbacio i argument Srbije da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN zabranjivala secesiju Kosova, navodeći da je ta rezolucija prestala da obezbeđuje privremeno rešenje za pokrajinu u trenutku kada pregovorima 2007. nije postignut sporzum.

NEMAČKA: NIJE PREKRŠENO MEĐUNARODNO PRAVO

Delegacija Nemačke tvrdi da deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo i da je to doprinelo stabilnosti u regionu, rekla je pravna zastupnica Suzane Vasum-Rajner (Sussane Wasum-Rainer).

RAJNER: Država Kosovo sada je činjenica koja ne može biti ignorisana
Ta deklaracija po prirodi je bila jednostrana, ali je usledila posle procesa traženja mirnog ressenja pod okriljem Saveta bezbednosti i generalnog sekretara UN u kojem su iscrpljene sve druge mogućnosti, kazala je Rajnerova.

Po njenim rečima, "premda deklaracija o nezavisnosti Kosova nije sporazumno rešenje, ona je zasnovana na procesu".

Nemačka je ocenila i da deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen princip teritorijalnog integriteta Srbije, budući da se on odnosi samo na odnose među državama, ali "ne i na narode koji imaju pravo na samoopredeljenje".

Foto: Dragan Štavljanin

Ona je istakla da Rezolucija 1244 nije zabranjivala nezavisnost Kosova i nije predviđala konačni status pokrajine. Rajnerova je naznačila da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "jedistven i poseban slučaj" i da, stoga, ne može biti presedan u medjunarodnim odnosima.

"Država Kosovo sada je činjenica koja ne može biti ignorisana".

U tom smislu ona je istakla da Kosov ispunjava sve tradicionalne kriterijume državnosti: teritorija, stanovništvo i vlast.

Ona je navela da Kosovo čine posebnim dugogodišnja represija kojoj je bila izložena albanska većina, a koja je kulminirala u "politici masakra i raseljavanja" 1999. godine, zatim dugo prisustvo međunarodnih organa u pokrajini i činjenicu da pregovori nisu doneli sporazumno rešenje.

I predstavnici Saudijske Arabije su istakli da nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

ARGENTINA: NARUŠEN TERITORIJALNI INTEGRITET SRBIJE

Za razliku od prethodne tri delegacije, Argentina smatra da je Međunarodni sud nadležan da odlučuje o ovom pitanju.

Pravna zastupnica Suzana Rusiz Čeruti smatra da je Deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušen teritorijalni integritet Srbije i nije u skladu sa pravmo naroda na samoopredeljenje. Takođe, pomenuti
ČERUTI: Nema ni reči o mogućnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da sve dok se ne postigne rešenje dogovorom obeju strana
dokument nije u skladu sa Rezolucijom 1244, i donele su ga institucije (kosovske) koje nisu za to nadležne.

“Jedino je Savet bezbednosti mogao da o tome odlučuje. Takvim potezom kosovskih institucija jednostrano je prekinut politički proces”, ističe Čeruti, dodajući da je jedino bilo prihvatjivo rešenje dogovorom dve strane.
Foto: Dragan Štavljanin

Ona je dodala da Rezolucija 1244 ne omogućava državam da promovišu i podržavaju nezavisnost Kosova.

“Kada je usvojena Rezolucija 1244 niko nije pominjao suspenziju suvereniteta Srbije nad Kosovom niti da je reč o prelaznoj varijatni. Naprotiv, njome se ističe podrška sviz zemalja suverenitetu Srbije i uspostavljanju suštinske autonomije Kosova. Nema ni reči o mogućnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da sve dok se ne postigne rešenje dogovorom obeju strana – na snazi ostaje ova rezolucija”,
naglašava Čeruti.

Ona smatra da najviše puta pominjani dokument iz Rambujea ne predviđa pravo Kosova na secesiju.

Po njenom mišljenju, privremeno kršenje manjinskih prava ne opravdava otcepljenje već je nužno uspostavljanja tih prava.

U četvrtak će izložiti argumente delegacije Austrije, Azerbejdžana i Belorusije.

Prvog dana, petnaestorica sudija saslušali su argumente delegacija Srbije i Kosova.


Pročitajte i ovo:

Srbija sigurna u dobar ishod
Priština očekuje pozitivnu odluku
Proglašenje nezavisnosti

Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.

Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu

Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.

Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG