Dostupni linkovi

Evropska komisija: Reforma sudstva u Srbiji ozbiljno kasni


Odgovor Beograda na kritike Evropske komisije predstoji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom susreta u Davosu (Švajcarska) 20. januara 2020.

Srbija ozbiljno kasni u ključnim oblastima, a to su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala.

To se navodi u redovnom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o stanju vladavine prava u Srbiji, kao zemlji koja je u procesu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU), a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Izveštaj o Crnoj Gori, drugoj državi u pristupnom procesu, takođe je priređen.

Ovaj takozvani non-paper je analiza stanja u ovim zemljama i koliko su one napredovale u poglavljima, 23 i 24 (pravosuđe i ljudska prava) u pristupnim pregovorima. Progres u ova dva poglavlja je ključan za dalji napredak u pristupnom procesu.

Pravosuđe – pritisci i upitno imenovanje sudija

U non-paper dokumentu je zaključeno da u Srbiji postoji visok pritisak na pravosuđe.

"Vladini zvaničnici, neki na najvišem nivou, kao i članovi Parlamenta, i dalje redovno komentarišu javne rasprave ili sudske postupke koji su u toku, ili pojedine sudije i tužioce. Članci u tabloidnim novinama ciljaju i žele da diskredituju članove pravosuđa. U nekim slučajevima sudije su zatražile izuzeće iz presuda o slučajevima koji uključuju lokalne političare, pozivajući se na pritisak koji se vrši na njih i njihove porodice", stoji u dokumentu.

Spominje se da kodeksi ponašanja članova Vlade Srbije i Parlamenta zabranjuju takvo ponašanje, ali poštivanje njihovih odredbi se ne nadgleda, niti se primenjuju efikasni pravni lekovi.

U kontekstu ustavnih amandmana čiji je cilj da ojačaju nezavisnost i odgovornost pravosuđa, EK smatra da postoji potreba za revizijom postojećeg sistema regrutovanja, premeštanja i unapređenja sudija i tužilaca, kako bi se osiguralo da njihova karijera u potpunosti bude zasnovana na zaslugama.

Osporavanje haških presuda

U izveštaju Evropske komisije se ističe da vlasti u Srbiji i dalje pružaju podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i dozvoljavaju govor mržnje.

Negiranje genocida u Srebrenici od strane pojedinih članova parlamenta se nastavlja, bez posledica.
Iz "non-paper" ocena Evropske komisije o Srbiji

"Negiranje genocida u Srebrenici od strane pojedinih članova parlamenta se nastavlja, bez posledica. Parlament još uvek nije doneo nijednu konačnu odluku u vezi s prestankom mandata jednog svog člana koji je na poslednjoj instanci osudio Haški tribunal", stoji u dokumentu.

Podvlači se da je potrebna značajna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, kako bi se prevazišlo nasleđe prošlosti.

"Ovo bi takođe trebalo da podrazumeva počast žrtvama prošlosti", poručuje se u dokumentu.

U non-paperu se podvlači da je Srbija, uključujući i državni najviši nivo, nastavila da javno i neprestano osporava presude Haškog tribunala, te se zahteva od vlasti Srbije da u potpunosti sarađuju sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove.

Podvlači se da Srbija ne sarađuje u vezi sa hapšenjem lica osuđenih za nepoštivanje Međunarodnog suda.

Podsetimo, Sud u Hagu je u martu ponovo zatražio izručenje funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerice Radete i Petra Jojića zbog optužbi za ometanje rada suda u slučaju suđenja lideru njihove stranke Vojislavu Šešelju.

Izveštaj nalazi da je implementacija nacionalne strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina, usporena. Ističe se da ovoj strategiji ističe rok ove godine, te da nisu u toku pripreme za novu strategiju.

Nedovoljna borba protiv korupcije

Situacija u sektorima koji su posebno ranjivi na korupciju, "ostaje u velikoj meri nepromenjena". Kao ti sektori spominju se javne nabavke, infrastrukturne projekte, zdravstvo, obrazovanje, građevinarstvo i prostorno planiranje kao i javna preduzeća.

"Nedavno usvojeni poseban zakon koji omogućava izuzeće pravila javnih nabavki za projekte od ‘strateškog značaja’, posebno izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu njegovog potencijala za korupciju", podvlači se u dokumentu.

Takođe EK nalazi da nije bilo opipljivih poboljšanja u vezi sa antikorupcijskim naporima na lokalnom nivou, a uticaj lokalnih antikorupcijskih planova tek treba da se proceni.

"U pogledu transparentnosti i integriteta u javnoj administraciji, nije došlo do značajnog smanjenja prekomernog broja vršioca dužnosti rukovodilaca, a nedržavni službenici su i dalje postavljeni na vršenje dužnosti nakon zakonskog roka od 1. jula 2019., kršeći time Zakon o državnim službenicima", stoji u dokumentu.

U izveštaju stoji da "ozbiljno kasni" usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Takođe se ističe da sveobuhvatna procena pristupa informacijama na osnovu dokaza nije moguća, jer većina državnih organa ne poštuje obavezu da Poveriocu za pristup informacijama od javnog značaja dostavi podatke u vezi sa zahtevima građana za informacije.

Pojačati finansijske istrage

Komisijin non-paper ocenjuje da nije obezbeđena ni u zakonu ni u praksi nezavisnosti tužilaštva i policije od službi bezbednosti u krivičnim istragama. Prema ovom dokumentu, razlog tome jeste što se oprema za presretanje nalazi samo u Bezbednosno obaveštajnoj agenciji (BIA).

Bratislav Gašić (levo), šef Bezbednosno informativne agencije, tokom posete Kruševcu, u centralnoj Srbiji. 7. jun 2020.
Bratislav Gašić (levo), šef Bezbednosno informativne agencije, tokom posete Kruševcu, u centralnoj Srbiji. 7. jun 2020.

Broj slučajeva u kojima se oduzima i konfiskuje imovina i dalje je ograničen, a iznosi i dalje niski, kaže se u izveštaju. Dodaje se da se retko primenjuju mere poput oduzimanja ekvivalentne vrednosti onda kada se imovina počinjena krivičnim delom ne može pronaći kod počinitelja.

"Srbija mora da pojača primenu koncepta finansijskih istraga. Oni se ne koriste često, čime se sprečava razvoj evidencije o oduzimanju imovine. Trenutno su finansijske istrage uglavnom usmerene na produbljeno oduzimanje, dok je ključni cilj identifikovanje, dokumentovanje i ometanje novčanih tokova koji hrane aktivnosti kriminalnih mreža", podvlači se izveštaju.

Mediji puni govora mržnje

EK upozorava da je kampanje govora mržnje i mržnje protiv novinara pojačana u periodu pre predstojećih izbora, te da državni organi često odbijaju da obelodane informacije, na zahteve podnesene po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

U dokumentu stoji i da na Javnom servisu nema uravnotežene zastupljenosti različitih političkih pogleda. Uprkos povećanju pretplate za 10 odsto, Javni servis ostaje izložen nepotrebnom uticaju, ocenjuje se.

Posebnu zabrinutost EK izražava zbog političkog i ekonomskog uticaja na medije, a ističe se da je i situacija u toku pandemije ugrozila ekonomsku situaciju medija u Srbiji.

U izveštaju se spominje da je nova medijska strategija koju je Vlada Srbije usvojila u januaru 2020 izrađena na transparentan i inkluzivan način, te da ista identifikuje glavne izazove koji se odnose na slobodu medija u Srbiji i mere za njihovo rešavanje.

"Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, posebno na lokalnom nivou", stoji u dokumentu.

Dokument se osvrnuo i na situaciju u toku pandemije kada je Vlada usvojila uredbu o centralizovanju svih informacija oko COVID-19 preko vladinog kriznog tima, koja je zatim povučena 2. aprila.

U tom kontekstu spominje se slučaj uhapšene novinarke Ane Lalić, zbog njenog izveštavanja o nedostatku medicinske opreme u bolnici.

"Dok su krivične prijave zbog izazivanja panike odbačene mesec dana kasnije, novinar je od tada podvrgnut verbalnim napadima, uključujući i one visokih zvaničnika, kao i pretnje", stoji u izveštaju.

Migracije i vizni režim

U izveštaju EK se ocenjuje da je ruta migranata na Zapadnom Balkanu "čvrsto uspostavljena", te da su krijumčarske mreže i dalje vrlo aktivne. S tim u vezi se spominje da je većina ilegalnih imigranata u Srbiji, bez zakonskog statusa.

Traži se od vlasti u Beogradu da dodatno prilagodi zakonodavstvo o azilu i privremenoj zaštiti.

Osvrćući se na vizni sistem u zemlji, u izveštaju stoji da je Srbija "samo delimično" uskladila svoj sa spiskom trećih zemalja Evropske unije čiji su državljani izuzeti od viznog režima.

Navodi se da niz zemlja uživa bezvizni režim sa Srbijom, ali ne i sa EU. To su: Jermenija , Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Bolivija, Burundi, Kina, Kuba, Gvineja Bisau, Indija, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam, Tunis i Turska.

"Da bi se obezbedilo dobro upravljano migraciono i bezbednosno okruženje, Srbija treba da se suzdrži od daljeg odstupanja od zajedničke vizne politike EU", poručuje se u dokumentu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG