Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hag traži izručenje dvoje radikala sa izborne liste


Vjerica Radeta, prva s leva, u selu Hrtkovci sa protesta koji su radikali organizovali 6. maja 2018. Upravo za proterivanje Hrvata iz ovog mesta u Vojvodini lider radikala Vojislav Šešelj osuđen je u Hagu na deset godina zatvora.

Mehanizam za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala) očekuje od Srbije hapšenje i izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića bez odlaganja, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz tog suda.

Iz Ministarstva pravde Srbije za RSE odgovaraju da nisu ispunjeni uslovi za izručenje Jojića i Radete.

Pitanja nadležnima RSE je uputio dan nakon što je Republička izborna komisija potvrdila izbornu listu Srpske radikalne stranke (SRS) za parlamentarne izbore u Srbiji na kojoj je i dvoje funkcionera SRS-a optuženih za nepoštovanje suda u Hagu.

Odbačena žalba Srbije

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove potvrdilo je 24. februara 2020. godine odluku sudije pojedinca da se Radeti i Jojiću sudi u Hagu zbog zastrašivanja, pretnji i nuđenja mita svedocima u postupku protiv lidera SRS-a i haškog osuđenika Vojislava Šešelja.

Time je odbačena žalba Srbije na ovakvu odluku i njen zahtev da se funkcionerima SRS-a sudi u Srbiji.

Očekujemo da budu uhapšeni i bez ikakvog odlaganja prebačeni u pritvorsku jedinicu Mehanizma u Hagu
- ortparolka Mehanizma Helena Iglston


"Mehanizam sada čeka ispunjenje zahteva za hapšenje. Od svih država članica Ujedinjenih nacija, uključujući i Srbiju, se očekuje da će postupati u skladu sa zahtevima za izručenje svih optuženih pred Mehanizmom. U slučaju Petra Jojića i Vjerice Radeta očekujemo da budu uhapšeni i bez ikakvog odlaganja prebačeni u pritvorsku jedinicu Mehanizma u Hagu", rekla je za RSE portparolka Mehanizma Helena Iglston (Eggleston).

Iz Ministarstva pravde Srbije su za RSE odgovorili da prema "pravosnažnoj odluci Višeg suda u Beogradu nisu ispunjeni uslovi za izručenje Jojića i Radete.

"Srbija poštuje pravnosnažne odluke domaćih sudova. Nastavićemo da se zalažemo pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove da se sudski postupci vode pred nadležnim sudom u Srbiji, uz davanje svih garancija za nepristrasno i fer suđenje", navedeno je u odgovoru Ministarstva.

Vjerica Radeta i Petar Jojić nalaze se na petom, odnosno jedanaestom mestu na izbornoj listi SRS-a, za redovne parlamentarne izbore koji će u Srbiji biti održani 26. aprila.

Listu, čiji je nosilac Vojislav Šešelj, 9. marta je potvrdila Republička izborna komisija, čime im je i zvanično odobrena kandidatura za nove poslaničke mandate. Radeta i Jojić su poslanici SRS-a i u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.

Radeta o pozivu iz Haga

"Petra Jojića i mene od predaje Haškom mehanizmu štiti Ustav Republike Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu koji je odlučio da nema pravnog osnova za naše izručivanje", rekla je za RSE Vjerica Radeta.

Ona je dodala da je njihov slučaj "već presuđena stvar o kojoj više ne može da se sudi".

"Mi smo se ovde svojevremeno odazvali pozivu Višeg suda u Beogradu i sve što se dešava i što se bude dešavalo u našim pravosudnim organima mi smo apsolutno dostupni i u svakom momentu smo spremni da se odazovimo pozivu naših organa", rekla je Radeta.

Na pitanje da li politički angažman Radete i Jojića može predstavljati otežavajuću okolnost u predmetu, kao i da li bi vlasti u Srbiji trebalo da ograniče političko delovanje osoba koje potražuje sud u Hagu, iz Mehanizma je rečeno da neće komentarisati.

Detaljnije o optužnicama

Optužnice protiv tada troje članova SRS-a Haški tribunal podneo je oktobra 2012. godine, a nalog za njihovo hapšenje vlastima u Beogradu upućen je januara 2015. Trećeoptuženi Jovo Ostojić preminuo je 2017. u Srbiji i protiv njega je obustavljen postupak.

Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.

Haški tribunal (zgrada bivšeg Haškog suda na fotografiji) je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS
Haški tribunal (zgrada bivšeg Haškog suda na fotografiji) je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS

Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.

Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice". Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.

Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam. Sudija Mehanizma Ajdin Akaj (Aydin Akay) doneo je u junu 2018. odluku da se proces ustupi Srbiji, međutim, ova odluka je poništena.

"Institucije Srbije su neme na zahteve Mehanizma u Haškom tribunalu. Time se nastavlja politika Vojislava Šešelja i SRS iz devedesetih godina koju ova vlast toleriše. Radeta i Jojić će nastaviti da učestvuju u političkom životu Srbije jer, kako vidimo, nikome ne smeta što je Vojislav Šešelj, koji je osuđeni ratni zločinac pred Haškim tribunalom i dalje narodni poslanik iako po zakonu on to ne bi smeo da bude. Takođe, vlasti u Srbiji žmure na Šešeljevu ratno-huškačku politiku i na njegovo nastavljanje i propagiranje politike koje je dovela do zločina devedesetih”, rekla je za RSE Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa nevladinog Fonda za humanitarno pravo.

Deset godina zatvora za Šešelja

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove, koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u aprilu 2018. Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Vojislav Šešelj je šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije, u sazivu od juna 2016. godine.

Nakon što mu je izrečena pravosnažna presuda, Šešelju nije uskraćen poslanički mandat iako član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika kaže da "poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci".

Odluku o prestanku mandata Šešelju trebalo je da donese Administrativni odbor Skupštine Srbije, ali se to nije dogodilo.

Na izbornoj listi i general Božidar Delić

Dvanaesti na izbornoj listi SRS-a je i nekadašnji vojni general Božidar Delić, koji je tokom rata na Kosovu 1999. godine bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

Fond za humanitarno pravo je protiv njega dve krivične prijave zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu (prvu 2008., a drugu 2013. godine).

U prvom slučaju koji se odnosi na zločin u selu Trnje predmet je procesuiran, ali Delić, prema rečima Ivane Žanić iz FHP-a, nije bio na optužnici, već se pojavio kao svedok.

Po drugoj krivičnoj prijavi koju je Fond podneo zbog zločina u selu Landovica, na Kosovu, u martu 1999. godine još se čeka postupanje.

Božidar Delić je za list "Politika" 2019. godine izjavio da ga 21 godinu od rata, tužilaštvo i sudovi u Srbiji nikada nisu pozvali, kao i da će se uvek odazvati "svojoj državi i svom sudu".

Delić je bio svedok odbrane u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Izjavljivao je da je spreman da pred Tribunalom svedoči i kao vojni veštak u odbrani lidera SRS-a Vojislava Šešelja.

Od 2006. bio je član Srpske radikalne stranke, da bi se posle njenog cepanja 2008. priklonio Srpskoj naprednoj stranci (SNS) na čijem je čelu tada bio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Zbog neslaganja sa politikom SNS-a, Delić je 2011. napustio Naprednjake i vratio se u SRS.

Delić je, kao i Vjerica Radeta i Petar Jojić, poslanik SRS-a u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije. Članovi su i više skupštinskih Odbora.

** Saradnja na temi Branka Trivić

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG