Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Predsednik testira srpsko pravosuđe


Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije, fotografija iz maja 2019.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je kritike javnosti da želi da ima kontrolu nad sudijama i tužiocima u Srbiji.

"Ne zanima me da imam kontrolu nad sudijama i tužiocima. Jedino što mene interesuje je da narko-dileri i ubice konačno završe iza rešetaka", naveo je Vučić za novinsku agenciju Tanjug.

A samo nekoliko dana ranije, Vučić je za TV Prva ispričao da je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekao da Francuska sada ne bi mogla da otvori poglavlja 23 i 24 (koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava) u pristupnim pregovorima sa EU.

„A znate zašto? Oni imaju pametan sistem. Kod njih izvršna vlast bira tužioce i sudije, pa im onda predsednik odgovara za to kakvi su tužioci i sudije“, rekao je Vučić.

Javnost je ustalasala izjava državnog sekretara u Ministarstvu pravde Radomira Ilića koji je, dva dana nakon Vučića, rekao za lokalne medije da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo postali "neodgovorna grana vlasti". Ilić je pri tome naveo primer Francuske u kojoj, kako je rekao, sudije i tužioce postavlja predsednik države.

„A kod nas umesto predsednika, umesto da recimo predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu Šumadija (to rade)“, rekao je Ilić.

Kako reaguje struka?

Ideja o eksternoj kontroli pravosuđa je u direktnoj suprotnosti sa zvaničnom politikom jer se država u pristupnim pregovorima sa EU obavezala da će smanjiti politički uticaj na pravosuđe, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije.

„Ovakvim izjavama se može postići samo suprotno, dakle traži se veći politički uticaj“, poručuje Bjelogrlić.

I Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije kaže za RSE da je izjava državnog sekretara zaokret od 360 stepeni.

„U odnosu na ono na šta smo se obavezali u procesu pridruživanja (EU) da ćemo smanjiti pritisak politike na pravosuđe. Izjava državnog sekretara je samo završni udarac i potpuni pritisak na pravosuđe“, kaže Komlen Nikolić.

Reforma pravosuđa na srpski način
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:07 0:00


Što se tiče poređenja sa Francuskom sudija Dragana Boljević odgovara da nije tačno da francuski predsednik bira sudije.

„On ih ne bira već Visoki savet magistrature predlaže pa ih predsednik imenuje, ali Visoki savet magistrature predlaže u jednom vrlo komplikovanom postupku i prava predsednika Republike su vrlo ograničena u pogledu toga da li će ih imenovati ili ne“, rekla je Boljević za portal CINS.

Ministarstvo pravde o predlogu

Ministarstvo pravde, sa druge strane, navodi za RSE da predlog uvođenja eksterne kontrole pravosuđa nije novi i da ga je pozitivno ocenila Venecijanska komisija.

„Nacrt ustavnih amandmana predviđa uspostavljanje mehanizma eksterne kontrole sudske vlasti. Ta eksterna kontrola zapravo bi predstavljala kontrolu od strane građana kroz izbor i rad pet članova budućeg Visokog saveta sudstva (VSS) iz redova istaknutih pravnika, koje bira Narodna skupština na javnom konkursu. Nacrt predviđa da budući VSS ima 10 članova, od kojih će pet nezavisno i neposredno birati sudije, dok će drugih pet članova birati Narodna skupština na osnovu javnog konkursa iz redova istaknutih pravnika“, navedeno je u dopisu Ministarstva.

Dan nakon što je njegova izjava izazvala reakcije struke, slično poručuje i državni sekretar Radomir Ilić.

On je za Tanjug rekao da je „ideja ustavnih amandmana o kojima je govorio, uspostavljanje eksterne kontrole naroda nad radom pravosuđa i to putem pet istaknutih pravnika.“

Srbija se na promenu Ustava u oblasti pravosuđa obavezala Poglavljem 23 u procesu pristupanja EU. U Vladi Srbije navode da su te izmene neophodan korak i u daljem osnaživanju vladavine prava.

Pravnica Sofija Mandić navodi za RSE da je Ministarstvo pravde, iako nema ustavna ovlašćenja da predlaže izmene, u protekle tri godine izradilo pet različitih verzija izmena od kojih nijedna nije išla u pravcu toga da se otkloni politički uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, već upravo suprotno.

„Formalno u nekim predlozima Narodna Skupština jeste bila izbačena iz procesa izbora, ali je taj izbor izmešten u dva tela, jedno tužilačko i jedno sudsko vrhovno telo bi vršilo izbor, ali tako što bi zapravo većinu u tim telima imali ljudi koji su izabrani od strane Narodne Skupštine, odnosno vladajuće većine. Želelo se da se omogući uticaj vladajuće većine na izbor na malo drugačiji način“, navodi Mandić.

Kako se sada biraju sudije i tužioci?

Sudije, prema sadašnjem Ustavu, biraju poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, a onda ih stručno telo - Visoki savet sudstva bira na stalni mandat. Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužioca na prvi mandat (3 godine) biraju u parlamentu, nakon čega ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat, navodi Sofija Mandić.

„Izbor i tužilaca i zamenika javnih tužilaca je kritikovan od strane i domaćih pravnika i aktera u pravosuđu i od strane međunarodnih faktora, pogotovo Venecijanske komisije, kada je to ustavno rešenje 2006. doneto. I mi smo zapravo u ustavne promene krenuli pre puno godina sa idejom da se iz tog procesa izbora i predlaganja, a kasnije i napredovanja, izbace ti politički elementi", kaže Sofija Mandić.

Ministarka pravde Nela Kuburović je u leto prošle godine izjavila da će postupak izmene ustavnih amandmana biti obustavljen i da ove izmene neće doći na dnevni red parlamenta pre nego što se završe izbori, podseća Mandić.

Vučićevo prozivanje pravosuđa

Istovremeno je Društvo sudija Srbije u vezi sa istupanjima državnih zvaničnika javno pozvalo Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Republičkog javnog tužioca da reaguju i obaveste građane šta je Ustavom propisano, šta je podela vlasti i kakve ingerencija ima svaka od grana vlasti.

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odluku tužilaštva i suda u slučaju Filipa Koraća, koga policija označava kao jednog od najbližih saradnika nekadašnjeg vođe kriminalnog zemunskog klana Luke Bojovića, iskoristio kao povod za kritiku pravosudnih organa.

On je, uz opasku da je Korać "jedan od najopasnijih ljudi u Srbiji" rekao da ga "brine" odluka tužilaštva koje je dan ranije saopštilo da je zbog nedostataka dokaza obustavljena istraga u kojoj se Korać sumnjičio za podstrekavanje na ubistvo Blaža Đurovića, u oktobru 2018. godine u beogradskom naselju Voždovac. Nakon toga je Viši sud u Beogradu saopštio da je 13. decembra prošle godine povukao poternicu protiv Koraća.

Vučić je takođe ocenio "javnost zna" da je Korać najveći distributer narkotika i da organizuje ubistva, ali da mu nije jasno kako "nikada nema dovoljno dokaza za to".

Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da je policija često hapsila članove Koraćeve grupe, ali da su oni puštani na slobodu i osuđivani na blaže kazne.

Slučaj Korać nije jedini primer kada visoki državni zvaničnici prozivaju pravosuđe zbog donetih odluka.

Upravo u jeku Koraćevog slučaja usledile su paralele sa Francuskom i najave „eksterne kontrole“ pravosuđa.

Snežana Bjelogrlić kaže da su od najave eksterne kontrole sudije mnogo više uplašile izjave u kojima se „pravosuđe označava kao krivac za postojeće stanje u društvu, pre svega u oblasti kriminala.“

„Pravni okvir stvaraju zakonodavna i izvršna vlast. A mi sudije u svom radu poštujemo Ustav i zakone. Neodgovorno je jako građane obavestiti da je pravosuđe krivo za stanje u društvu. I neodgovorno i neistinito“, poručuje Bjelogrlić.

Pitanje kako ocenjuju predlog o eksternoj kontroli pravosuđa RSE je uputio Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i Republičkom javnom tužilaštvu. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG