Dostupni linkovi

Brisel o pravosuđu u Crnoj Gori: Borba protiv korupcije posebno bitna


Novinari ispred zgrade Vrhovnog suda Crne Gore, Podgorica, maj 2019.

U prvoj polovini 2020. godine, Crna Gora je nastavila sa primenom akcionih planova za poglavlja 23 i 24 te drugih strateških dokumenata u oblasti vladavine prava, a usvojila je i nove, piše u non-paperu Evropske komisije (EK).

Inače, non-paper je neformalni dokument koji se uglavnom iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, posebno među zemljama članicama i ima za cilj postizanje dogovora o nekom spornom političkom pitanju.

Izveštaj o Srbiji, drugoj državi u pristupnom procesu, takođe je priređen.

dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, ocenjeno je da se zemlja suočavala sa vanrednim izazovima koji su istaknuti u Izveštaju EK za Crnu Goru za 2019. godinu, posebno u kritičnim oblastima slobode medija, borbe protiv korupcije i trgovine ljudima.

U Izveštaju EK se navodi da je nastavljen sveobuhvatan rad na usklađivanju zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU, izgradnjom institucija ali određenim preostalim izazovima, uključujući i oblast pravosudne reforme.

Konstatuje se da je pandemija COVID-a 19 stvorila dodatne izazove u ovoj oblasti i doprinela određenim objektivnim kašnjenjima u radu Crne Gore na sprovođenju vladavine prava.

U Dokumentu se navodi da Crna Gora nastavlja rad na novom zakonskom okviru o medijima, te da je bilo pomaka u istragama starih slučajeva napada na imovinu medija. "Ali izazovi u vezi sa ukupnom situacijom u oblasti slobode izražavanja i medija ostaju", stoji u Izveštaju.

Spominje se da su otvorene nove krivične istrage u slučajevima korupcije, a imovina je privremeno i trajno oduzeta.

Ističe se da Skupština nije mogla da obezbedi potrebnu dvotrećinsku većinu za važna pravosudna imenovanja i zbog toga ključne funkcije pravosudnog sistema popunjavaju vršioci dužnosti.

Uz to, u non-paperu EK se podvlači da nije zanemarljiva zabrinutost u vezi sa spornim imenovanjima visokih funkcionera u pravosuđu, koja nisu u skladu sa preporukama Grupe država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO) o nezavisnosti pravosuđa.

"Ostaje važno da Crna Gora ne krene unazad u dosadašnjim dostignućima u reformi pravosuđa i da nastavi da ostvaruje rezultate, posebno u borbi protiv korupcije, istovremeno osiguravajući istinsku nezavisnost svih relevantnih institucija", poručuje se u Dokumentu.

Nezavisnost pravosuđa

Bez obzira što postoji pravni okvir kojim se garantuje nezavisnost pravosuđa, EK ocenjuje da se crnogorsko pravosuđe i tužilaštvo "i dalje smatraju ranjivim na političko uplitanje".

Primedbe u dokumentu EK se odnose i na imenovanje sudija na najmanje treći mandat, što prema Izveštaju ozbiljno dovodi u pitanje tumačenje ustavno-pravnog okvira od strane Sudskog saveta. Zakonske norme, naime, ograničavaju takva imenovanja na maksimalno dva mandata kako bi se sprečila prevelika koncentracija moći u pravosuđu.

Non-paper ističe da su i dalje ograničeni, podaci o primeni etičkih kodeksa i disciplinske odgovornosti za sudije i tužioce.

Izveštaj EK ocenjuje da se u Crnoj Gori "bez značajnijih odlaganja" sporovodi Akcioni plan koji prati strategiju reforme pravosuđa.

Borba protiv korupcije

Sveukupni uticaj antikorupcionih mera na posebno ranjivim područjima (lokalna samouprava, prostorno planiranje, javne nabavke, privatizacija, zdravstvo i obrazovanje) tek treba da pokaže opipljive rezultate, kaže se u Izveštaju. Podvlači se da treba poboljšati transparentnost postupaka javnih nabavki i tako pomoći u smanjenju rizika od korupcije.

EK navodi da je uspostavljena evidencija istraga, krivičnog gonjenja i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali ostaje da se dalje konsoliduje. Takođe se smatra da treba poboljšati situaciju u vezi sa oduzimanjem imovine.

Organizovani kriminal

Non-paper EK zaključuje da je pravni okvir za borbu protiv organizovanog kriminala u velikoj mjeri uspostavljen i usklađen sa pravnom tekovinom EU. Navodi se da su česta ubistva vezana za kriminalne klanove, kao i da se broj istraga i procesuiranja teških i organiziranih zločina brojčano povećao.

Prema Izveštaju EK, aktivno uključivanje Crne Gore u međunarodnu policijsku saradnju ponovo je rezultovalo uspešnim operacijama protiv crnogorskih kriminalnih grupa, u zemlji i inostranstvu.

"Međutim, pristup agencija za sprovođenje zakona ključnim bazama podataka i dalje je ograničen i ometa istrage. Dugi sudski postupci i česta odlaganja ročišta i dalje sprečavaju presuđivanje u predmetima organizovanog kriminala", stoji u Izveštaju.

Sloboda medija

U Izveštaju se ističe da crnogorska Skupština tek treba da usvoji nove zakone o medijima i javnom radijskom-televizijskom sistemu, koji bi trebao da se uskladi sa pravnom tekovinom EU u ovoj oblasti, te da nije završen prelaz RTCG-a (Radio-televizije Crne Gore) sa državne medijske organizacije na istinski javni servis.

Dokument EK spominje da su u januaru 2020. godine, kao mere za borbu protiv dezinformacija, privođeni urednici internetskih portala zbog navodnog krivičnog dela izazivanja panike i nereda. Nakon toga su usledile dodatne represivne mere zbog objava na društvenim medijima, a u kontekstu krize COVID-a 19.

Dokument spominje da su u proteklom periodu zabeležena četiri slučajeva napada na novinare.

Vizna politika

Crnogorska politika viza nije u potpunosti usklađena sa listom zemalja EU za čije državljane je potrebna viza i onih koji su izuzeti od ovog zahteva, zaključuje EK i navodi da država i dalje oslobađa državljane Rusije, Jermenije, Kazahstana, Azerbejdžana, Belorusije, Kube, Ekvadora, Kuvajta i Turske od kratkoročnih zahteva za vizu - bilo sezonski, u turističke svrhe ili trajno.

"Sezonske mere oslobađanja od viza nisu u skladu sa pravnom tekovinom EU. Uticaj izuzeća se pomno nadgleda, a dosad nije primećen uticaj na neregularne migracione tokove u zemlju", ističe se u Dokumentu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG