Reforma službi bezbednosti treba da bude neizostavan deo pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU), smatraju predstavnici civilnog sektora u zemljama Zapadnog Balkana jer "nema napretka u vladavini prava ukoliko službe nisu reformisane".
„Možda najilustrativniji primer, u najskorije vreme, je slučaj Marka Parezanovića koji je kao načelnik beogradskog centra Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ukazao da najveću pretnju za bezbednost Srbije predstavlja prikriveno delovanje pojedinaca putem opozicionih partija, sindikata, nevladinih organizacija“, rekao je Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) govoreći o mehanizmima zarobljavanja službi bezbednosti.
U Srbiji postoji loš trend politizacije službi bezbednosti, rekao je Petrović navodeći kao primer Savet za nacionalnu bezbednost (telo koje je formirano 2007. godine za razmatranje pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost i usmeravanje rada službi bezbednosti).
„Sa prethodnom vlašću (Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije do 2012. godine, prim. aut.) imali smo situaciju da je šef kabineta predsednika države po slovu zakona bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost preko koga je prethodni predsednik Srbije ostvarivao značajan uticaj na bezbednosno-obaveštajni sektor i na službe bezbednosti“, rekao je Petrović.
On kaže da se međutim, taj nelegitimni uticaj predsednika i političara nastavio i nakon smene vlasti i da je praktično prvi zakon koji je promenjen 2012. godine, nakon što je Srpska napredna stranka (SNS) preuzela vlast, bio Zakon o osnovama službi bezbednosti kojim je promenjen način na koji se bira sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i gde je rečeno da predsednik Republike imenuje sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.
„Možda još perverzniji uticaj politike na rad službi bezbednosti imamo sa postavljenjem Bratislava Gašića za direktora Bezbednosno- informativne agencije (BIA). Mislim da po prvi put u Srbiji imamo za direktora BIA visokog funkcionera vladajuće političke partije. Nisam siguran da je tako nešto negde u Evropi zabeleženo“, primećuje Petrović, podsećajući da je Gašić funkcioner SNS, partije predsednika države Aleksandra Vučića.
BIA, naslednica nekadašnje Državne bezbednosti, u Srbiji nije prošla reformu ili barem javnost nije posebno informisana o promenama unutar ovog najozloglašenijeg državnog sistema iz vremena vladavine Slobodna Miloševića.
Treba podsetiti da jedan od čelnika nekadašnjeg DB-a Radomir Marković služi zatvorsku kaznu (40 godina) zbog krivičnog dela ubistva sa predumišljajem (saradnika opozicionog lidera Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 2000. godine), dok je u prvom stepenu osuđen na 30 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pre dve decenije.
Pouke makedonskog slučaja
Najdrastičniji primer zloupotrebe službi bezbednosti dogodio se u Severnoj Makedoniji gde je Uprava za bezbednost i kontraobaveštajne poslove od 2008. do kraja 2015. godine nezakonito prisluškivala više hiljada građana.
Magdalena Lembovska, iz Centra za evropske strategije – EUROTHINK, kaže da je bilo nekih ranih znakova koji možda nisu bili uočeni na vreme. Ona navodi da, između ostalog, obaveštajne službe nisu imale zakonom određen jasan mandat.
„Nije bilo jasno koja služba je zadužena za šta, tako da se nije znalo kome uputiti određena pitanja i nije bilo moguće pratiti rad službi. Nije bilo nikakvih informacija o njihovom radu, nadzoru i kontroli. Iako je bilo pokušaja skupštinskog komiteta da izvrši nadzor rada službi, službe su uvek uspevale da spreče te retke pokušaje. U međuvremenu, budžet za rad službe je nekoliko puta bitno uvećan, uglavnom kroz rebalans budžeta. Nikada nismo dobili informaciju zbog čega su službi bila potrebna ta dodatna finansijska sredstva, kakva oprema je kupljena tim novcem, zbog čega je kupljena i u koje svrhe je korišćena. Kasnije smo saznali da je nešto od te opreme korišćeno za protivzakonito prisluškivanje“, rekla je Lembovska.
Danas se reforme koje se sprovode, kaže, implementiraju u saradnji sa NATO s obzirom da je potpisan protokol za članstvo Severne Makedonije u NATO.
„NATO je najviše zainteresovan za poverljivost rada službi, kako bi se sprečilo curenje informacija prilikom njihove razmene, kao i da u našoj državi ima pouzdane partnere. Demokratski nadzor i kontrola bili su takođe tema, imajući u vidu problematičnost ovog pitanja u pojedinim zemljama“, kaže Lembovska.
Crna Gora: Briga za Agenciju i bezbednost
Jedan od razloga zašto u dosadašnjem procesu evropskih integracija Crne Gore, obaveštajni sektor nije ni na koji način bio obuhvaćen zahtevima prema Podgorici, je to što je Crna Gora dobila pozivnicu za pristup NATO 2016. godine, a što je podrazumevalo reformu odbrambenog i bezbednosnog sektora, kaže Dina Bajramspahić iz Instituta alternativa.
Međutim, ona navodi da je za NATO, čija je Crna Gora punopravna članica od juna 2017. godine, najvažnije bilo da se stvore pretpostavke za razmenu podataka i da Crna Gora u tom smislu ne ugrožava NATO članice, a da nisu obuhvaćena pitanja transparentnosti i odgovornosti.
„Nakon učlanjenja Crne Gore u NATO došlo je do potpunog zatvaranja Agencije za nacionalnu bezbednost. Do 2009. godine mogli smo ostvariti pristup statističkim podacima o primeni mera tajnog nadzora, mahom podacima u vezi sa praćenjem i elektronskim prisluškivanjem, što danas više nismo u mogućnosti. Naime, naša Agencija tvrdi kako bi se objavljivanjem statističkih podataka ugrozila nacionalna bezbednost“, navela je Bajramović.
Možda bi sumnje civilnih organizacija koje se bave sektorom bezbednosti bile daleko manje kada bi postojali kontrola i nadzor nad službama bezbednosti, naveli su predstavnici ovih organizacija na panelu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Korak natrag u Srbiji
Predrag Petrović kaže da je u Srbiji postojala dobra praksa i standardi kontrole službi bezbednosti koje je uspostavio nekadašnji zaštitnik građana Saša Janković, uradivši nekoliko dubinskih kontrola rada ovih službi.
„Mi to danas nemamo. Zaštitnik građana se ne bavi više kontrolom i nadzorom nad službama bezbednosti. A skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti služi za dodelu plaketa ljudima koji vode, pre svega, Ministarstvo unutrašnjih poslova“, rekao je Petrović.
Evropska komisija je u Strategiji za Zapadni Balkan, koja je objavljena 2018. godine, navela da problem zarobljenih država pogađa čitav region Zapadnog Balkana, ali nije imenovala nijednu državu ponaosob. Zarobljena država podrazumeva nepostojanje vladavine prava, ozbiljno urušenu slobodu medija, politizaciju pravosuđa, pretvaranje partijskog interesa u javni.
Facebook Forum