Dostupni linkovi

Lideri EU dogovorili fond za obnovu, Makron: 'Ako padne deo, pašće cela Evropa'


"Vruć krompir" je prebačen u ruke Evropske komisije (fotografija: onlajn konferencija lidera EU)

Lideri Evropske unije dogovorili su u četvrtak veče osnivanje fonda za oporavak privrede preko koga će se, po rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen prikupiti 1.000 milijardi evra.

Oni su potvrdili i da će dogovorenih 540 milijardi evra pomoći biti distribuirano kroz postojeće mehanizme od 1. juna.

Podela između zemalja koje su za bespovratnu pomoć i zajmove zasenila je prethodnu debatu o evroobveznicama gde je linija razdvajanja takođe bila između severa i juga starog kontinenta.

Stoga je predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) upozorio da "Ako padne deo, pašće i cela Evropa".

Konte: Samit važna prekretnica

Lideri EU su zadužili Evropsku komisiju da do 6. maja da predlog za budžet za period 2021-2027, uključujući fond za obnovu privrede.

U evropskom bloku postoje nesuglasice oko podele tereta, jer se Holandija, Danska, Austrija, Nemačka i Švedska protive francuskom planu o načinu podrške oporavku Italije i Španije.

Italija – koja je najteže pogođena korona virusom – tražila je od ostalih članica, pre svega bogatih na severu Evrope, da pokažu više solidarnosti.

Međutim, italijanski premijer Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) je izrazio zadovoljstvo sa onim što je dogovoreno u četvrtak, nazvavši ga "važnom prekretnicom u evropskoj istoriji".

Makron: EU nema budućnost, ako izostane dogovor

Ipak, francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da su ostale razlike. On je dodao da nije postignut konsenzus o prebacivanju pomoći ka regionima i sektorima najteže pogođenim krizom novog korona virusa.

Makron se zalagao tokom video konferencije šefova država i vlada EU za veliki plan obnove, ističući da je kriza poprimila takve razmere da iziskuje i bespovratnu pomoć, a ne samo zajmove.

"Ako ostavimo da padne deo Evrope, cela Evropa će pasti", ocenio je Makron.

Makron: "Naša Evropa nema budućnosti ako ne umemo da postignemo takav odgovor"
Makron: "Naša Evropa nema budućnosti ako ne umemo da postignemo takav odgovor"

Pariz se zalaže za plan obnove reda veličine od pet do deset procentnih poena bruto društvenog proizvoda (BDP), što je između 800 i 1.600 milijardi evra, oko koga postoji načelna saglasnost unutar Unije. Međutim nema slaganja oko načina raspodele tih sredstava.

Makron želi izdavanje dugova sa zajedničkom garancijom da bi se finansirali budžetski transferi ka posebno pogođenim regionima i sektorima, uz vrlo stroge propise koje bi svi prihvatili.

"O tome danas nema konsenzusa. Ipak to je odgovor koji treba da imamo i mislim da naša Evropa nema budućnosti ako ne umemo da postignemo takav odgovor", rekao je on.

Španija i Italija ne žele pozajmice

Vlada Španije je predložila u utorak osnivanje fonda EU sa 1,5 hiljadu milijardi evra u cilju podrške najteže pogođenim zemljama korona virusom, Italija je podržala ovaj plan za koga bi se sredstva izdavala izdavanjem "trajnih" (ne dospelih) obveznica.

Vlasti u Rimu nisu voljne da koriste zajmove iz fonda za obnovu, za koga kritičari kažu da stigmatizira dužnike. Istovremeno, vlada u Madridu je saopštila da joj nisu potrebne pozajmice, već bespovratna sredstva.

Međutim, Nemačka, Švedska, Holandija i ostale zemlje na severu starog kontineta su rezervisane prema bespovratnim transferima, zalažući se za omogućavanje zajmova.

Podela između zemalja koje su za bespovratnu pomoć i zajmove zasenila je je prethodnu debatu o evroobveznicama gde je linija razdvajanja takođe bila između severa i juga starog kontinenta.

I na ovom samitu se pokazalo da ne postoji spremnost da se prihvati princip uzajamnosti duga, odnosno izdavanje pomenutih evroobveznica, čime bi se omogućilo zemljama sa slabijim kreditnim rejtingom da se zadužuju po nižim kamatnim stopama.

Lejen: Balans između zajmova i bespovratne pomoći

Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lejen (Ursula Von der Layen) je izjavila da su "razmenjeni argumenti, ali na veoma konstruktivan način". Ona je istakla da će "svakako postojati čvrsta ravnoteža između bespovratnih sredstava i zajmova, o čemu će se pregovarati među članicama." Po njenim rečima, obe varijante imaju prednosti i nedostatke.

Prema predlogu Evropske komisije, u fondu za ekonomsku pomoć bi najverovatnije trebalo da se prikupi oko 2.000 milijardi evra. U tu sumu ulazi 540 milijardi evra (od toga 100 milijardi evra pozajmica iz programa Evropske komisije na ime naknade za nezaposlene u državama članicama; 200 milijardi evra investicija u mala i srednja preduzeća preko Evropske investicione banke i 240 milijardi zajmova iz Evropskog stabilizacionog mehanizma za finansiranje zdravstvenog sistema).

Tu su i dodatna sredstva preko Evropskog stabilizacionog mehanizma, kao Evropske centralne banke.

Fond za obnovu je u velikoj meri vezan i za dogovore i realizaciju predstojećeg sedmogodišnjeg budžeta EU do 2027.

Lideri EU nisu uspeli na samitu u februaru da se dogovore o budžetu. Evropska komisija ih poziva postignu kompromis do juna.

Prema predlogu Evropske komisije, u fondu za ekonomsku pomoć bi najverovatnije trebalo da se prikupi oko 2.000 milijardi evra.
Prema predlogu Evropske komisije, u fondu za ekonomsku pomoć bi najverovatnije trebalo da se prikupi oko 2.000 milijardi evra.

Merkel: Nemačka za veće doprinose budžetu EU

Optimizam budi izjava nemačke kancelarke Angele Merkel u parlamentu u četvrtak uoči samita, da je fond za obnovu u interesu Nemačke te da je spremna "u duhu solidarnosti na drugačije, odnosno mnogo veće doprinose budžetu EU".

Ona je istovremeno upozorila da se Nemačka ne suočava sa "krajem (pandemije) već tek početkom".

"Moraćemo da živimo sa ovim virusom veoma dugo," izjavila je Merkelova u parlamentu.

Lagard: Ekonomski pad u evrozoni 15 odsto

Samitu se pridružila i predsednica Evropske Centralne Banke Kristin Lagard (Christine Lagarde), koja je upozorila na rizik da se "učini premalo i to prekasno". Naime, ona procenjuje da bi u najgorem slučaju ekonomija evrozone mogla da padne za 15 odsto u 2020-oj godini.

Evropski zvaničnici strahuju od erozije jedinstva EU, ukoliko se produbi jaz između ekonomski najjačih i najslabijih članica. "Postoji rizik da ova kriza trajno našteti potencijalu za ekonomski rast država članica, koji je već prilično limitiran", navodi se u internom dokumentu Evropske komisije u koji je Gardijan imao uvid.

Pronalaženje najmanjeg zajedničkog imenitelja

Svesni natpisa u medijima o nesuglasicama u EU, njeni lideri su nastojali da izbegnu rasprave koje bi otvorile stare podele na bogati i štedljivi sever starog kontinenta i ekonomski pogođen, ali rastrošni jug, prenosi BBC. Zato nije bilo pretnji Italije da će napustiti samit, niti negodovanja Holandije oko izdavanja evroobveznica.

Na ovom samitu su nastojali da se predstave kao jedinstveni front. Stoga je ključna poruka: "Da, mi se raspravljamo, ali postoji solidarnost unutar EU. Na kraju ćemo pronaći rešenje", prenosi BBC.

Zbog toga, kako piše Gardijan, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel), nije tražio od lidera članica da potpišu kominike na kraju samita, želeći da izbegne nekoliko sati dodatne rasprave oko svake formulacije u dokumentu, što je bio slučaj na prethodnim skupovima.

Vruća debata o planu ekonomskog oporavka ostavljena je za drugu priliku. "Vruć krompir" je prebačen u ruke Evropske komisije koja ima nimalo lak zadatak da pripremi predlog prihvatljiv za podeljene članice bloka.

Najmanje sporova o merama protiv pandemije

Manje sporna je bila odluka da se slede smernice Evropske komisije o popuštanju restriktivnih mera kada se smanji širenje korona virusa u "značajnom periodu".

Ursula Fon der Lejen je upozorila da "zdravstvena situacija još nije pod potpuno kontrolom te da mnoge države članice još nisu dostigle vrhunac krize".

Evropska komisija je ustanovila tri kriterijuma za procenjivanje kako i kada početi ublažavanje restriktivnih mera: stabilan i značajan pad u širenju virusa; kapacitet zdravstvenog sistema i dostupnost masovnog testiranja i sistema za praćenje budućih žarišta.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

XS
SM
MD
LG