Dostupni linkovi

Džozef: Međunarodna integracija Kosova dobra i za Srbiju


Edvard Džozef

Edvard Džozef (Edward Joseph), nekadašnji izaslanik Sjedinjenih Država i Ujedinjenih nacija u mnogim misijama na Balkanu, a sada profesor Univerziteta Džons Hopkins (Johns Hopkins), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da – što se Kosovo pre u potpunosti integriše u međunarodnu zajednicu to će biti bolje i za Albance, ali i Srbe, kao i ceo region.

"Naime, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini – prolongiranjem potpunog priznanja Kosova samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i o podeli što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju. Razumljivo je da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunoj međunarodnoj integraciji nezavisnog Kosova. Međutim, odbacivanje tog pristupa znači produžavanje sadašnje nestabilnosti. Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje", smatra Džozef.

Povodom spekulacija da iza, navodnog, obaveštajnog delovanja protiv Srbije stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli (Jess Baily) u cilju rušenja Aleksandra Vučića, Džozef ističe da su to tipične balkanske teorije zavere.

Rizik od nezainteresovanosti SAD, a ne od rušenja balkanskih lidera

RSE: Šta je u pozadini nedavnog diplomatskog sukoba između Srbije i Makedonije? Da li se zaista radilo o ofanzivnom obaveštajnom delovanju protiv srpskih institucija, kako tvrde u Beogradu, ili je to bio pokušaj da se pritisnu vlasti u Skoplju da ne glasaju za članstvo Kosova u Unesku?

Džozef: Smatram da postoji dva aspekta ovog spora između Beograda i Skoplja. Najpre, očigledna je veza sa pričom o članstvu Kosova u Unesku. Hteo bih da podsetim da su Makedonija i Crna Gora ne samo priznale Kosovo, već da su to uradile među prvim zemljama. Makedonija, u kojoj živi velika albanska populacija, ima dobre odnose sa Kosovom. Ove dve zemlje su takođe rešile sva granična pitanja. Dakle, članstvo Kosova u Unesku je veoma važan deo poslednjeg spora Beograda i Skoplja.

Novo u čitavoj priči je što ne znamo u kojoj meri je na nesuglasice dve države uticala promena vlasti u Makedoniji. Beograd je očito bio naklonjen lideru VMRO-a Nikoli Gruevskom, koji je bio premijer čitavu deceniju, za razliku od tenzija u odnosima sa novim predsednikom Vlade Zoranom Zajevom.

U svakom slučaju, nastaviće se spor dve države oko politike prema Prištini i to je glavni uzrok poslednjih problema u njihovim odnosima.

RSE: A kada je reč o "ofanzivnom obaveštajnom delovanju" prema srpskim institucijama, kako tvrde u Beogradu? Neki srpski i makedonski tabloidi čak pišu da iza svega stoji američki ambasador u Skoplju Džes Bejli u cilju, navodnog, rušenja Aleksandra Vučića kojim Zapad nije više zadovoljan.

Džozef: Mislim da je veoma malo verovatno da su Sjedinjene Države deo neke zavere u cilju zbacivanja Aleksandra Vučića sa vlasti. Smatram da se radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere te da kao i svaka spekulacija nema nikakvog osnova i smisla.

Istina je, zapravo, da je interes Vašingtona za Balkan drastično smanjen. Kakvo god da je mišljenje na Zapadu o Vučiću, a ne mislim da je u svim krugovima negativno – doduše verovatno postoji zabrinutost kao uostalom i u slučaju drugih balkanskih političara – poslednja stvar koju bi SAD sada uradile sa ovom administracijom da budu uvučene u balkanske intrige. Jednostavno, nemaju velikog interesa za zbivanja u ovom regionu. Mnogo veći rizik po balkanske zemlje je sve manji interes Vašingtona za ovu regiju a ne učestvovanje u zaverama.

Smatram da je reč o laskanju samom sebi onih balkanskih političara koji smatraju da su toliko važni pa će SAD trošiti vreme na bavljenje njima, tačnije njihovom rušenju. Kao što sam rekao, mnogo je veći rizik po Balkan da opada njegova važnost za Vašington.

"Radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere" (na fotografiji: Aleksandar Vučić)
"Radi o tipičnoj balkanskoj teoriji zavere" (na fotografiji: Aleksandar Vučić)

RSE: Međutim, Vučić je nedavno posetio SAD gde je razgovarao sa potpredsednikom Majkom Pensom (Mike Pence), koji je potom došao u Podgoricu kako bi podržao Crnu Goru kao novu članicu NATO-a. Da li to pokazuje da Sjedinjene Države ipak nisu u potpunosti izgubile interes za Balkan ili je reč o rutinskoj poseti?

Džozef: Reč je o važnim simboličnim gestovima kojima se pokazuje da Vašington nije u potpunosti okrenuo leđa regiji. Međutim, nakon odlaska Pensa iz Podgorice nema nagoveštaja o suštinskoj promeni američke politike u smislu povećanog interesovanja za Balkan. U međuvremenu, aktuelni predsednik SAD-a pokazuje čudnu privrženost Vladimiru Putinu.

Malo poznat doprinos pokojnog Bajrama Redžepija

RSE: Kosovo je opterećeno internom političkom blokadom. U međuvremenu, pregovori Beograda i Prištine su već duže vreme u zastoju zbog dijametralno suprotnih stavova dve strane o ključnim pitanjima. Stoga se ne nazire način kako pronaći izlaz iz ove situacije, odnosno nastaviti primenu Briselskog sporazuma u cilju normalizacije njihovih odnosa.

Džozef: Da, taj ćorsokak u pregovorima sigurno nije dobar. Najpre treba prevazići političku blokadu u Prištini. Svakako da EU i SAD treba da se angažuju kako bi se osigurali otvoreni kanali komunikacije između Srbije i Kosova. Za sada ne postoji opasnost od jačanja tenzija. Međutim, kao što znamo, na Balkanu se to nikada ne može isključiti, uključujući i incidente.

Ovom prilikom hteo bih da odam poštu nedavnom preminulom Bajramu Redžepiju, nekadašnjem premijeru, ministru unutrašnjih poslova i gradonačelniku Mitrovice. koga sam veoma dobro poznavao. Veoma malo ljudi zna, uključujući i mnoge Srbe, da je odigrao ključnu ulogu 2011. u smirivanju tenzija nakon ubistva jednog pripadnika kosovske policije u pucnjavi između jedinice specijalne policije poslate iz Prištine i lokalnih Srba na severu.

Tada su mnogi Albanci bili spremni da se osvete tako što bi se Srbi južno od Ibra našli na udaru. Međutim, Redžepi je kao tadašnji ministar odlučno reagovao sprečavajući Albance da to učine i tako pomogao da se spuste tenzije.

Znam na osnovu ličnih kontakata sa Srbima na severu Kosova da, bez obzira na političke razlike i sporove, veoma cene doktora Redžepija koga znaju još iz vremena kada je bio zaposlen u bolnici. Neki od tih Srba su lekari koji su radili sa Redžepijem i veoma ga poštuju kao kolegu kao što je i on respektovao njih.

Nezavisnost Kosova se ne može poništiti.
– Džozef

RSE: Jedna od spornih tačaka je i članstvo Kosova u Unesku, a što je očito i jedan od uzroka poslednjih tenzija između Beograda i Skoplja, s obzirom da su makedonske vlasti podržale pre dve godine inicijativu Prištine. Isto je učinila i Crna Gora. Hoće li biti najesen novog glasanja i kakve će biti posledice?

Džozef: Ne znam da li će se ovo pitanje naći na dnevnom redu zasedanja Uneska. Međutim, smatram da je dalje međunarodno priznavanje Kosova dobro za ceo region, uključujući i za Srbiju. Nezavisnost Kosova se ne može poništiti. Ona je bila neizbežna jer nije postojala alternativa i nepotrebno je odlagana. Možemo sada debatovati o legalnosti, političkim razlikama, istoriji do kog perioda u prošlosti neko želi.

Međutim, realnost je takva jer, kao što sam rekao, ne postoji druga opcija i što se Kosovo pre u potpunosti integriše u međunarodnu zajednicu to će biti bolje i za Albance, ali i Srbe, kao i ceo region. Naime, kao i u slučaju drugih otvorenih pitanja poput imena Makedonije, nestabilne situacije u Bosni i Hercegovini – prolongiranjem potpunog priznanja Kosova samo bi se dodatno produbila nestabilnost na Balkanu jer se na taj način podstiču razne političke kombinatorike i snovi, uključujući i o podeli što bi dodatno destabilizovalo Makedoniju

Razumljivo je da se Beogradu ne sviđa ideja o potpunoj međunarodnoj integraciji nezavisnog Kosova. Međutim, odbacivanje tog pristupa znači produžavanje sadašnje nestabilnosti. Stvarnost nije uvek prijatna, ali njeno prihvatanje je uvek produktivnije nego odbacivanje.

Nema paralele između Kosova i RS

RSE: Međutim, zvanični Beograd očito ima drugačiji stav. Kada pominjete nestabilnu situaciju u BiH, mnogi u Republici Srpskoj (RS) smatraju ako je Kosovo d nezavisno zašto se i ovom entitetu ne omogući samostalan put.

Džozef: Najpre da ukažem na važnu razliku između Kosova i Republike Srpske. Odnosi u Bosni i Hercegovini su regulisani Dejtonskim sporazumom kao međunarodno priznatim dokumentom koga su potpisali i Beograd i Zagreb. Stoga, neprihvatljive su bilo kakve ideje o paralelama, kompenzacijama i povezivanju Kosova sa situacijom u BiH. Bosna i Hercegovina je članica UN-a, a Srbija i Hrvatska su priznale njene granice.

Zastava Bosne i Hercegovine
Zastava Bosne i Hercegovine

Naravno, BiH se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim problemima koji proizilaze iz pre svega nefunkcionalnosti zbog manjkavog ustavnog uređenja proizašlog iz Dejtonskog ugovora, zbog čega ova zemlja stagnira. Međutim, izlišno je govoriti o bilo kakvim paralelama i povezanosti situacije u BiH i Kosova.

Dačićeva ideja o razgraničenju ugrožava Srbe južno od Ibra

RSE: Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić je nedavno predložio razgraničenje Srba i Albanaca na Kosovu. Koliko je to realistično?

Džozef: Ne bih želeo da spekulišem šta je gospodin Dačić zaista pod tim mislio i kakve su njegove prave namere. No, realnost na Kosovu i Balkanu u celini je teška. Manjinske zajednice žive u teškim okolnostima. To nije prijatno iskustvo i zato je razumljivo da su zabrinute jer nemaju suverenitet i pod kontrolom su drugih, većinskih grupa.

Međutim, realnost je i da većina srpske populacije na Kosovu živi južno od reke Ibar. Stoga bilo kakva podela u cilju odvajanja severa Kosova, odmah bi ugrozila većinu Srba koji žive južnije i aktivno učestvuju u političkim procesima na Kosovu.

RSE: A kada je reč o statusu srpskih manastira, tačnije da imaju neku vrstu eksteritorijalnog statusa, što je Dačić takođe pomenuo, imajući u vidu i mogućnost da Kosovo uskoro postane član Uneska?

Džozef: O tome mogu da govorim iz ličnog iskustva kao nekadašnji zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) radeći na obezbeživanju maksimalno moguće zaštite srpske baštine. Mnogo puta sam bio u Dečanima i Gračanici. OEBS je publikovao brošuru o svim srpskim grobljima. Prava Srba, uključujući i zaštitu njihove baštine, jasno su precizirana u Ahtisarijevom planu iz koga je proizašao Ustav Kosova. Kosovske institucije su obavezne da osiguraju poštovanje tih prava.

Sećam se situacije kada su lokalne vlasti htele da prave put narušavajući tako prostor koji pripada manastiru Dečani. Tada je reagovao otac Sava i međunarodne organizacije na Kosovu su se suprotstavile takvoj nameri.

Međutim, opasno je da kada političari poput Dačića lansiraju ideje o razgraničenju jer se time otvara pitanja položaja Srba i njihove baštine južno od Ibra.

Ulaz u manastir Visoki Dečani
Ulaz u manastir Visoki Dečani

U BiH nije uvek bio haos

RSE: Da se vratimo na situaciju u Bosni i Hercegovini koja je prilično haotična i ne nazire se izlaz.

Džozef: Da, to je haos koji traje deceniju, tačnije od 2006. Međutim, nije oduvek bila haotična situacija. Nakon rata 1995. beleži se kontinuiran napredak ka funkcionalnosti Bosne i Hercegovine kao države, što je kulminiralo u vreme kada je Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown) bio visoki međunarodni predstavnik, koji je otišao sa te funkcije krajem 2005. Nasledio ga je Kristijan Švarc Šiling (Christian Schwarz-Schilling), što je bila prekretnica.

Naime, u "Aprilskom sporazumu" te godine bile su predviđene suštinske reforme kojima se poboljšavao aranžman iz Dejtona a u cilju funkcionalnosti države. I predstavnici Srba su prihvatili te promene. Međutim, u kombinaciji slabog visokog međunarodnog predstavnika koji je upravo preuzeo dužnost i sebičnog manevrisanja tadašnjeg bošnjačkog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine (Haris Silajdžić) – ove reforme su srušene.

Od tada se kriza u Bosni i Hercegovini produbljuje, a Švarc Šiling je suštinski poslao poruku svim liderima da neće učiniti ništa da spreči njihovo delovanje, da neće intervenisati kao što je to činio njegov prethodnik Pedi Ešdaun. Dobivši zeleno svetlo, Milorad Dodik pre svih je iskoristio priliku za vođenje svoje politike čime je torpedovan teško postignuti sporazum.

RSE: Zbog svega toga sada je teško pronaći izlaz?

Džozef: Ne verujem u to. Naravno, nije lako pronaći rešenje, ali stanje u BiH nije tako dramatično ako se uporedi sa zbivanjima u Avganistanu, Libiji, Siriji i Iraku, gde se, između ostalog, često izvode samoubilački napadi. Stanovništvo Bosne i Hercegovine je prozapadno orijentisano, postoji širok konsenzus o članstvu u EU.

Postoje mnoge sličnosti i veze među njenim građanima, uključujući i kulturne. No, kada međunarodna zajednica odustaje od svoje uloge, dozvoljavajući političarima poput Milorada Dodika da čine šta hoće, onda je rezultat stagnacija u BiH iz koje mladi ljudi žele da odu.

RSE: Sjedinjene Države su uvele sankcije Dodiku, ali se čini da on nije previše uzbuđen zbog toga.

Džozef: Možda nije impresioniran kaznenim merama, ali su ga svakako politički oslabile. Videćemo da li će to dovesti do promena. No, treba imati u vidu da je poseta zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Jia (Hoyt Brian Yee) Skoplju omogućila formiranje nove vlade što su blokirali bivša vladajuća partija i šef države Đorđe Ivanov (Gjorge). Dakle, snažna diplomatija u Skoplju je bila uspešna. Nema razloga da zajednički napor Berlina, Brisela i Vašingtona ne omogući napredak i u Bosni i Hercegovini.

Rusija stvara pogrešnu sliku o alternativi za Srbe

RSE: Rekli ste da su SAD sve manje zainteresovane za Balkan. Da li to ostavlja dodatni prostor za delovanje Rusije, imajući u vidu i da je EU okupirana internim problemima ili je nakon ulaska Crne Gore u NATO i odlaska sa vlasti Moskvi naklonjenog makedonskog premijera Nikole Grujevskog, taj teren za njeno geostrateško manevrisanje ipak sužen?

Džozef: Da, razvoj situacije u Makedoniji i Crnoj Gori ne ide u prilog Rusiji. No, to ne znači da je Moskva odustala od svojih interesa u regiji. Očigledno je fokusirana na Srbiju i Republiku Srpsku i učiniće sve što je u njenoj moći da podrije evroatlantske integracije balkanskih zemalja.

Takođe, da stvori pogrešnu sliku među Srbima da postoje druge opcije u odnosu na suštinske reforme kojima bi se omogućilo stvaranje funkcionalne ekonomije i istinski demokratskog društva. To izaziva ozbiljnu zabrinutost i ostaje nada da će Srbi napraviti najbolji izbor za svoju budućnost.

"Rusija je fokusirana na Srbiju i RS"
"Rusija je fokusirana na Srbiju i RS"

RSE: Jedan od razloga za smanjen interes SAD-a za Balkan, kao i za druga međunarodna pitanja osim najvažnijih, jesu unutrašnja politička trvenja između predsednika Donalda Trampa (Trump) i Kongresa, zatim rasne i druge tenzije. Mnogima izvan SAD-a nije baš najasnije šta se to dešava. Kako će se to razrešiti i kakav bi to efekat mogao da ima na ostatak sveta?

Džozef: Ni mi u SAD-u ne razumemo šta se zapravo dešava. Predsednik Tramp predstavlja potpuno novi i, na neki način, šokantan politički fenomen. Nedavno su se desili nemili incidenti u Šarlotsvilu gde su se pojavile opake snage za koje su mnogi Amerikanci smatrali da su iskorenjene, ali su se sa predsednikom Trampom na neki način vratile na scenu. Teško mi je da objasnim drugima šta se dešava jer i sam imam problem da to shvatim.

[Video/Reuters, avgust 2017.]

RSE: SAD su izuzetno podeljene. Iako je Tramp u sukobu sa delom rukovodstva svoje Republikanske partije, na terenu ga podržava oko 80 odsto republikansko nastrojenih građana, što pokazuju poslednja istraživanja. Da li SAD, kao jedna od prvih modernih demokratija, ima snage da prevaziđe ove podele i probleme?

Džozef: Ne znamo. Čini se da Sjedinjene Američke Države sa predsednikom Trampom više nisu zainteresovane da pokažu tu vrstu liderstva. Stoga je situacija veoma uznemirujuća ako ste Amerikanac u ovom trenutku.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG