Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dvanaesta godišnjica nezavisnosti Kosova


'Newborn' podseća na žrtve silovanja na godišnjicu nezavisnosti Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

'Newborn' podseća na žrtve silovanja na godišnjicu nezavisnosti Kosova

Kosovo 17. februara 2020. obeležava dvanaestu godišnjicu nezavisnosti i to sa novoizabranom Vladom na čijem je čelu Aljbin Kurti (Albin Kurti), lider pokreta Samoopredeljenje.

Reč je o pokretu koji je od ulaska u Skupštinu Kosova 2010. godine bio bučna opozicija naspram mnogih procesa na Kosovu, od načina vođenja dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, briselskih sporazuma, a pogotovo pravilima Zajednici opština sa srpskom većinom, potom demarkaciji sa Crnom Gorom i slično.

Pokret Samoopredeljenje je neretko kritikovao i protestvovao protiv međunarodnih misija na Kosovu, najpre one Ujedinjenih nacija, UNMIK pre proglašenja nezavisnosti, kritikujući je da je imala prvu i poslednju reč u svemu na Kosovu. Posle proglašenja nezavisnosti 2008. kritike su upućivane i radu misije Evropske unije za vladavinu prava, EULEX.

Kurti je 2018. u Ljubljani u institutu IFIMES izjavio da je međunarodna administracija je tada zamenjena međunarodnim protektoratom.

Situaciju pre nezavisnosti Kurti je poredio i sa bolnicom, u kojoj su građani tretirani kao pacijenti, a gde su lekari bili međunarodni zvaničnici. Proglašenjem nezavisnosti delovalo je da Kosovo napušta bolnicu, ali, kako je tada izjavio aktuelni kosovski premijer, samo jednom nogom.

Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, na predizbornom skupu u Prištini nakon izborne pobede 6. oktobra 2019.
Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, na predizbornom skupu u Prištini nakon izborne pobede 6. oktobra 2019.

O Ahtisarijevom planu

Samoopredeljenje se oštro protivio i planu specijalnog predstavnika UN-a Martija Ahtisarija (Martti Ahtisaari) iz 2007. godine, na osnovu kojeg je proglašena nezavisnost Kosova.

Kritikovao ga je, kako je objašnjavao, zato što će Kosovo i nakon proglašenja biti pod nadzorom međunarodne zajednice, i što, tvrdio je Kurti, taj plan pruža Srbiji da proširi svoju kontrolu na Kosovu.

Plan, a nakon toga i zakoni koji su proizašli iz njega, omogućava Srbiji da kontroliše i finansira svoje određene sektore u srpskim sredinama na Kosovu kao što su obrazovanje, zdravstvo i sl. Ahtisarijev plan, međutim, nije priznala ni Srbija i tako se usprotivila proglašenju nezavisnosti Kosova, od kada uporno lobira protiv nje.

Očekivanja međunarodne zajednice

Kurtijeva Vlada suočava se danas sa međunarodnim pritiscima za nastavak pregovora.

Dvanaest godina od proglašenja nezavisnosti od Srbije, i 21 godinu od kraja rata, pregovori o normalizaciji odnosa sa Srbijom i dalje traju.

Briselski dijalog Kosova i Srbije počeo je 2011. kao tehnički, da bi se 2013. nastavio kao politički, kada je postignut i "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine".

Od novembra 2018. godine, nakon što je Kosovo uvelo carine od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je i suspendovao svoje učešće u dijalogu do ukidanja ove mere.

U dijalogu Kosova i Srbije ponovo su angažovani i EU i SAD koje insistiraju na nastavku procesa, što bi trebalo da usledi nakon ukidanja takse.

Očekuje se da će EU ubrzo imenovati novog specijalnog izaslanika za dijalog Kosova i Srbije, dok Sjedinjene Američke Države su pod administracijom predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) angažovale dvojicu svojih zvaničnika za Balkan i Kosovo, Metju Palmera (Matthew Palmer) i Ričarda Grenela (Richard Grenell), specijalnog izaslanika američkog predsednika za mirovne pregovore Kosova i Srbije.

Grenel posebno insistira na postizanju konačnog sporazuma, a za SAD je važno da fokus sporazuma bude recipročno priznanje između Kosova i Srbije. Zahtev SAD je da uporedo sa ukidanjem takse, Srbija mora da prekine kampanju protiv nezavisnosti Kosova.

Grenel smatra da je lakše postići sporazum ukoliko se dvema zemljama omoguće ekonomski podsticaji.

U tom svetlu, Grenel je poslednjih nedelja mimo bilo kakve uključenosti EU u taj proces, izdejstvovao postizanje tri sporazuma o avio liniji, železnici i autoputu između Prištine i Beograda. Poslednja dva su postignuta nakon što je 4. februara izglasana Vlada Aljbina Kurtija, ali ona nije bila upućena ni uključena u proces dogovaranja.

Kakav je stav EU?

EU je pak mišljenja da Kosovo i Srbija sami trebaju da razgovaraju i postignu dogovor među njima.

Nezavisnost Kosova priznalo je više od 100 država, dok Srbija aktivno radi na povlačenju tih priznanja.

Pet država EU i dalje ne priznaju Kosovo - Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar.

Građani Kosova jedini su na Balkanu za koje vizni režim sa EU i dalje važi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG