Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) susreo se u sredu sa liderom opozicionih laburista Džeremijem Korbinom (Jeremy Corbyn) u trenutku kada vlada velika neizvisnost šta će biti sledeći korak oko Bregzita.
Oni su se sastali nakon što su poslanici u utorak odbacili da se po ubrzanoj proceduri usviji i zakon o pojedinostima izlaska iz EU, pošto su podržali prethodni akt u načelu.
Džonson je istakao da je Parlament "podržao krajnji cilj ali ne i mehanizme" za njegovo ostvarenje, tako da je sada na EU da li će odobriti odlaganje Bregzita posle 31. oktobra.
Korbin je kazao da Parlament mora "da ima neophodno vreme da poboljša ovaj veoma loš sporazum".
Džonson je želeo da sazna šta bi Korbin uradio, ukoliko EU odbije da produži rok za Bregzit.
Portparol Laburističke partije je izjavio: "Džeremi Korbin je ponovio ponudu laburista premijeru da se dogovori razuman rok za debatu, razmotri i dostave amandmani na sporazum o napuštanju (EU), te da će podržati izbore kada opasnost od Bregzitu bez dogovora ne bude više na stolu".
Britanska vlada je saopštila da nije bilo saglasnosti između Džonsona i Korbina, te da nisu planirali dalji njihovi razgovori.
Džonson: Izbori ako EU prihvati produžetak Bregzita
Džonson će insistirati na izborima ako EU prihvati da se Bregzit odloži do kraja januara, naglašeno je prethodno iz Vlade u Londonu.
Džonson je u utorak stavio na čekanje svoj predlog o izlasku iz evropskog bloka nakon što su ga poslanici prihvatili u načelu, ali su odbili da po hitnom postupku raspravljaju o pojedinostima i usvoje ga u roku od tri dana, istakavši da im treba više vremena.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao da će preporučiti članicama EU da odobre novo tromesečno odlaganje Brexita. Međutim, očito je da ni u evropskom bloku neće biti lako da se postigne saglasnost, imajući u vidu stav šefice francuske diplomatije Oreli de Monšalen da je Pariz spreman da odobri "tehničko" odlaganje Bregzita "od nekoliko dana" da bi britanski parlament imao vremena da završi potrebne procedure ali da se protivi odlaganju s ciljem "novih pregovora o sporazumu".
U britanskoj vladi se pribojavaju, kako prenosi BBC, da čak iako parlament usvoji sporazum o detaljima u naredne dve sedmice, odlaganje Bregzita može ponovo da potraje, pa bi se u tom slučaju nastavile nesuglasice između zakonodavne i izvršne vlasti, te bi onda Džonsonov kabinet mogao da izgubi kontrolu nad ovim procesom.
"Kao što parlament nema poverenje u premijera, tako i on i njegov tim ne veruju parlamentu. Opozicione partije zaista nemaju interes da pomognu Borisu Džonsonu da kompletira usvajanje ovog zakona. One žele da ga poremete iz savršeno jasnih i legitimnih političkih razloga", navodi BBC.
Težak put do izbora
Iako Džonson želi izbore, i za njihovo raspisivanje mu je potrebna saglasnost parlamenta, opozicija je već ranije isključila mogućnost prevremenog izlaska na birališta, sve dok postoji opcija Bregzita bez dogovora 31. oktobra.
Ministar pravde Robert Bakland (Buckland) izjavio je za BBC da se "nažalost čini da su izbori jedini način da se pronađe put iz ovog ćorsokaka".
Ministar u senci, laburista Ričard (Richard) Burgon, kazao je za BBC da bi njegova partija pristala na izbore, ako EU odobri odlaganje Bregzita, jer bi to značilo da više "nije na stolu" izlazak Britanije iz evropskog bloka bez sporazuma.
Moguća je i opcija novog referenduma, ali bi to osim odlaganja Bregzita, najverovatnije iziskivalo i promenu vlade.
Međutim, Burgon smatra da je referendum pre izbora – za šta se zalažu pojedine njegove partijske kolege –"politička fantazija".
Za raspisivanje prevremenih izbora potrebna je dvotrećinska podrška parlamenta, što su poslanici već dva puta odbili.
Drugi put ka izborima je usvajanje zakona, za koji je potrebna prosta većina. Međutim, bivši poslanik konzervativaca Ken Klark (Clarke) kazao je da je to malo verovatno zato što bi bilo mnogo amandmana na takav predlog s obzirom da Džonson više nema većinu u parlamentu.
Postoji i opcija glasanja o nepoverenju vladi, za šta se zalaže lider Laburističke partije Džeremi Korbin (Jeremy Corbyn), ali kada se ukloni pretnja od Bregzita bez sporazuma 31. oktobra.
- Pročitajte ključne datume pregovora: Svi izazovi Brexita
- Irska granica kao kritična tačka Bregzita
Ukoliko se izbori raspišu ove sedmice, mogli bi se najranije održati 28. novembra, zato što zakon nalaže postojanje najmanje 25 dana između ova dva čina.
Mnogi posmatrači smatraju da je verovatnija opcija 5. ili 12. decembar, mada partije u osnovi više vole da se izborna kampanja vodi u toplije vreme kada se očekuje veća izlaznost birača.
Produženje neizvesnosti
Dobra vest za premijera bila je da su poslanici, prvi put od 2016. godine kada su Britanci odlučili na referendumu da napuste EU, glasali za plan Bregzita, podseća AP, podržavši sa 329:299 predlog zakona o sporazumu koji je Džonson prošle nedelje postigao sa EU.
Ali, nekoliko minuta kasnije poslanici su odbili Džonsonov zahtev za ubrzano razmatranje pojedinosti i usvajanje predloga tog zakona, rekavši da im treba više vremena. To glasanje je prošlo sa 322:308 protiv Vlade.
Džonson je na to odgovorio povlačenjem predloga zakona iz procedure. A planirao je da ga progura kroz Parlament do četvrtka. Potom je rekao da će "pauzirati" s predlogom tog zakona sve dok EU ne odluči da li će pristati na odlaganje odlaska Velike Britanije.
S istekom roka za Bregzit i dok se britanski političari još svađaju oko uslova odlaska svoje države iz EU, Džonson je bio primoran da zatraži od EU tromesečno odlaganje odlaska Velike Britanije zato što je Parlament usvojio takvu odluku.
Učinio je to sa žaljenjem da bi se pridržavao predloga zakona koji je Parlament u načelu usvojio, a kojim je Vladi naloženo da odloži Bregzit, a ne da rizikuje ekonomsku štetu koja bi mogla proizaći od izlaska iz EU bez sporazuma o tome.
Ali, ishod glasanja u utorak onemogućava Džonsonu da ispuni svoje često ponavljano obećanje o izlasku Velike Britanije iz EU 31. oktobra.
"Ni na koji način neću dozvoliti da meseci i dalje protiču ovako", rekao je Džonson koji je vlast preuzeo u julu obećavajući da će Velika Britanija napustiti EU zakazanog datuma, 31. oktobra, ma šta se desilo.
"Ako Parlament odbije da dozvoli da se dogodi Bregzit i umesto toga... odluči da ga odloži sve do januara ili možda i duže, ni pod kojim okolnostima Vlada ne može da nastavi sa ovim predlogom zakona koji danas nije prošao", rekao je on.
Prošle nedelje Džonson je sklopio "sporazumni razvod" sa 27 ostalih lidera EU, ali u subotu nije uspeo da dobije podršku Parlamenta za to.
Njegova jedina preostala nada da će Bregzit biti na vreme, bila je da poslanici donesu zakon o sprovođenju Bregzita, devet dana pre predviđenog datuma odlaska.
Džonson je rekao da će podrška tom zakonu omogućiti poslanicima da "okrenu list i omoguće ovom Parlamentu i ovoj zemlji da počnu da se leče i ujedinjuju".
Sporazum o Bregzitu utvrđuje uslove odlaska Velike Britanije, uključujući mere za održavanje otvorene granice između Severne Irske i Irske - članice EU.
Takođe sadrži pravo državljana Velike Britanije i državljana zemalja EU - prvih koji žive na evropskoj teritoriji, a drugih koji žive na britanskoj, da nastave život kao sada.
Predviđa i višemilionske isplate Velike Britanije da bi ispunila svoje finansijske obaveze prema EU.
Ali, sporazum ne utvrđuje pojedinosti budućih odnosa Velike Britanije i EU, već, umesto toga, potvrđuje da će prelazni period trajati najmanje do kraja 2020. godine i verovatno 2022. godine. Do tada će odnosi ostati "zamrznuti", kakvi su sada, dok se ne uspostavi novi stalni odnos.
Ako Velika Britanija napusti EU bez sporazuma, neće biti prelaznog perioda, već će biti neizvesnosti za desetine miliona građana, uz mnoštvo novih carina, carinskih provera i drugih prepreka trgovini od prvog dana. Većina ekonomista kaže da bi to povećalo rast nezaposlenosti, vrednost funte bi bila u slobodnom padu i Velika Britanija bi ušla u recesiju.
'Više vremena za raspravu o zakonu o divljim životinjama'
Mnogi poslanici su smatrali da tri dana nisu dovoljna za analiuzu 115 stranica zakona. Za važne zakone je obično potrebno nekoliko nedelja ili meseci da prođu Parlament, čime se poslanicima daje vremena za detaljnu analizu.
Pre glasanja, poslanica Zelenih Kerolajn Lukas je ocenila da su poslanici "imali više vremena za raspravu o Zakonu o divljim životinjama u cirkusima (koji se odnosi na tačno 19 životinja) nego što će imati odluče o budućnosti 65 miliona ljudi. Teško je naći bilo šta što bolje ilustruje prezir ove vlade prema narodu, Parlamentu i demokratiji", napisala je ona na Tviteru.
Posle glasanja, mnogi poslanici su pozvali Džonsona da nastavi proceduru s predlogom zakona pošto bude odložio Bregzit. Lider opozicione Laburističke stranke Džeremi Korbin pozvao je premijera da "sarađuje sa svima nama koji smo od koristi da usaglasimo razuman raspored" za donošenje zakona.
Ako Džonson prihvati da njegov predlog zakona ostane u proceduri, opozicioni poslanici planiraju da traže amandmane koji bi mogli bitno da ga izmene, na primer dodavanjem zahteva da se sporazum o Bregzitu iznese biračima na novom referendumu, ili zahtevajući od Vlade da produži prelazni period dok se ne postigne nov trgovinski sporazum sa EU.
Vlada kaže da bi tako velike izmene uništile njen predlog zakona, i da bi ga povukla ako plan opozicije uspe.
Facebook Forum