Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dijalog Srbije i Kosova u procepu političkih promena i novih izbora


Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji se odvija uz posredstvo EU, prekinut je krajem 2018.

Mala je verovatnoća da se dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa može uskoro nastaviti, što zbog trenutne situacije na Kosovu i izbora u Srbiji, to i zbog američkih izbora sledeće godine, ocenjuju predstavnici kosovskih institucija, političkih partija i civilnog društva.

Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koji se odvija uz posredstvo Evropske unije, prekinut je krajem 2018. kada je Vlada Kosova, tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, uvela taksu od 100 odsto na robu iz Srbije zbog, kako su rekli tada, njene destruktivne politike naspram Kosova. Iz tog razloga, Srbija nije više htela da se vrati za pregovarački sto, a Kosovo je odbijalo da ukine taksu.

Godinu dana kasnije, dijalog još nije obnovljen, na Kosovu su u oktobru održani prevremeni izbori i očekuje se da Pokret Samoopredeljenje na čelu sa Albinom Kurtijem, koji je dobio najviše glasova formira novu vladu.

Parlamentarni izbori u narednoj godini predstoje i Srbiji, a u međuvremenu i Evropska unija dobila je novo rukovodstvo. Dosadašnju posrednicu u dijalogu, visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini, 1. decembra zamenio je na toj funkciji Španac Džozef Borel (Josep Borrel).

Saglasnost o dijalogu, ali ne i modalitetima

Politički savetnik predsednika Kosova Ardian Arifaj izjavio je da se tek očekuje da se vidi kakvi će prioriteti novog rukovodstva EU biti, a kao dodatne izazove kada je u pitanju mogućnost nastavka dijaloga, istakao je i izbore u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

"Sjedinjene Države daju jednu od glavnih podrški dijalogu. Predsednik Tramp je imenovao i specijalnog izaslanika za postizanje sporazuma i skretanje pažnje Vašingtona na dijalog odraziće se i na sam proces. Ali, okolnosti su takve da ne deluju obećavajuće mogućnosti za nastavak dijaloga ili postizanje sveobuhvatnog sporazuma", kazao je Arifaj u utorak (17. decembra), na panel diskusiji Foruma za razvoj i multietničku saradnju u Prištini.

U takvoj poziciji naći će se i, kakva god bude, nova vlada Kosova, rekao je, ali je pozitivnim ocenio to što su sve partije na Kosovu za nastavak dijaloga i što "razlike postoje samo po pitanju modaliteta kako stići do sporazuma".

Tenzije prenesene u medije

Branimir Stojanović iz Srpske liste izjavio je da je prekid dijaloga uticao na to da se tenzije, koje su nekada bile prisutne između dve strane na sastancima u sedištu EU, sada prenesu u medije, te doprineo stvaranju perioda nestabilnosti.

"Ono što mislim da je najveći problem danas je činjenica da se ne sprovodi ono što se dogovorilo prvim Briselskim sporazumom i kasnijim principima i da je tema oko taksi isfabrikovana kao dimna bomba kojom se mi sada bavimo, koja je napravila haos, sve u nadi da će neko potpuno zaboraviti da se sporazum ikada i desio i da neki ljudi u Prištini zaborave da imaju obavezu da nešto sprovedu", kazao je Stojanović, navodeći da je za srpsku zajednicu iz Briselskog sporazuma najvažnije formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

On za ovakvu situaciju krivi i medijatore u procesu, odnosno Evropsku uniju i nada se da će novo rukovodstvo biti energičnije u smislu postavljanja konkretnijih uslova stranama u sprovođenju sporazuma.

Spoljna politika u rukama Samoopredeljenja

Direktor kosovskog Instituta za politička istraživanja i razvoj Lulzim Peci smatra da se dijalog može očekivati nakon izbora u Srbiji, u junu sledeće godine. On je naglasio da je za Kosovo poseban test da se vidi kakav će biti Albin Kurti na čelu Vlade.

"Koliko ja shvatam, i Ministarstvo spoljnih poslova pripašće pokretu Samoopredeljenje, tako da će spoljna politika Kosova biti u rukama te partije. Problem je, međutim, što mi nije jasno kakvu će spoljnu politiku voditi g. Kurti i čekamo da vidimo vladin program o tome", kazao je Peci.


Lider Pokreta Samoopredeljenje Albin Kurti prethodno je za RSE izjavio da će u budućnosti on, umesto predsednika Hašima Tačija, biti na čelu kosovskog tima u dijalogu sa Srbijom i da će se zalagati za dijalog "sa principima".

"Jedino priznavanje Republike Kosovo kao nezavisne države od strane Srbije i promena Ustava Srbije i spremnost Beograda da se suočava sa svojom prošlošću može da uspostavi normalne odnose između naših dveju država i mir i stabilnost i sigurnost u našem regionu", naglasio je Kurti.

Istraživanje u srpskoj zajednici

Inače, iz Foruma za razvoj i multietničku saradnju saopštili su da su u srpskim opštinama južno od Ibra sproveli istraživanje o tome koliko je srpska zajednica spremna na konačni sveobuhvatni sporazum Kosova i Srbije.

Zaključeno je da Srbi u centralnom Kosovu nisu dovoljno obavešteni o toku briselskog dijaloga, da srpska zajednica smatra da su razgovori u Briselu netransparentni i da postignuti dogovori ništa nisu rešili, a da su problemi još više produbljeni.

Građani su se izjasnili i po pitanju konačnog rešenja, odnosno kako gledaju na eventualnu podelu teritorije Kosova, razgraničenje, održavanje statusa kvo ili recipročno priznanje. Oko 34 odsto ispitnika nije imalo nikakav stav o tome, 28 odsto je podržalo da rešenje bude status kvo, za podelu je bilo 11 odsto, a za razgraničenje 10 odsto. Bezuslovno priznanje Kosova i Srbije podržalo je samo 2 odsto ispitanika.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG