Dostupni linkovi

Cetinje usijalo atmosferu i u Srbiji


Aleksandar Vučić (desno), predsednik Srbije, i Aleksndar Vulin, aktuelni ministar unutrašnjih poslova (u vreme kada je nastala ova fotografija ministar odbrane), pored zastave Srbije tokom vojne vežbe na aerodromu Lisičji jarak nedaleko od Beograda - 17. novembar 2017.

U susret ustoličenju mitropolita Crnogorsko-primorske eparhije Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikija, koje je najavljeno za 5. septembar u Cetinjskom manastiru, rastu tenzije u Crnoj Gori, a sa njima se zaoštrava i retorika zvaničnog Beograda.

Dok se gotovo sve opozicione stranke u Crnoj Gori i nacionalno orijentisana udruženja protive tome da se ova crkvena manifestacija održi na Cetinju i najavljuju protest najavljuju protest u tom gradu, pojedini zvaničnici Srbije i beogradski tabloidi optužuju crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da tenzijama pokušava da zadrži svoju poziciju.

S druge strane, predsednik Srbije poručuje da Beograd ne želi da dodatno komplikuje situaciju.

Politikolog iz Srbije Duško Radosavljević u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da, uz male izuzetke, gotovo svi režimi u Srbiji od Miloševića do danas smatraju da su dešavanja u Crnoj Gori unutrašnje pitanje Srbije.

„Ne respektujemo činjenicu da je Crna Gora nezavisna i suverena država. Iz toga onda kreću sve druge sporne situacije, nesporazumi i krizni momenti“, kaže Radosavljević.

Zašto Vulin optužuje Đukanovića?

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin ocenio je 30. avgusta da nema ničeg što predsednik Crne Gore Milo Đukanović ne bi uradio da izazove tenzije i sukobe unutar Crne Gore nadajući se da će tako ostati na vlasti.

Vulin je tako reagovao na najavu Mila Đukanovića da će biti na protestu protivnika ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju ukoliko SPC ne odustane od svečanosti u Cetinjskom manastiru.

„Pozvati na protest protiv ustoličenja mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru, može samo onaj ko bez i malo odgovornosti za tuđe glave pokušava nemirom i neredom da čuva svoju moć koju izjednačava sa svojom glavom", naveo je Vulin u saopštenju na sajtu Pokreta socijalista, čiji je predsednik.

Na sličnom fonu su i poruke na naslovnima stranama beogradskih tabloida. „Crna Gora klizi u opasan haos: Milo hoće sve da nas pobije“, „Milo traži krv na Cetinju da bi Zapad optužio Srbe“ – neki su od naslova koji su se mogli pročitati na kioscima u ponedeljak, 30. avgusta.

Šta kaže šef srpske diplomatije?

Istog dana oglasio se i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković koji je rekao da ne želi da veruje da će doći do nemilih situacija prilikom ustoličenja Joanikija na Cetinju.

"To nikome ne donosi dobro, ali zaista nikome, i voleo bih da 5. septembra sve prođe u miru i božjem redu i poretku. To je važno i za ceo region i za naš narod. Preko 180.000 Srba i Srpkinja živi u Crnoj Gori, to su naša braća i sestre", kazao je Selaković za televiziju Pink.

"Voleo bih da 5. septembra sve prođe u miru i božjem redu i poretku": Nikola Selaković, ministar inostranih poslova Srbije (fotografija iz Berlina od 4. marta 2021.)
"Voleo bih da 5. septembra sve prođe u miru i božjem redu i poretku": Nikola Selaković, ministar inostranih poslova Srbije (fotografija iz Berlina od 4. marta 2021.)

O Vučićevom dolasku znaće se 2. ili 3. septembra

Još uvek nije poznato hoće li predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati ceremoniji u Cetinjskom manastiru. Vučić je 28. avgusta izjavio da još uvek nije odlučio. Dodao je da će odluku obznaniti 2. ili 3. septembra.

„Sagledavam sve i pri tome neću da se rukovodim onim što govore bezbednosne službe. Neću u tome pronalaziti izlaz za bilo kakvu odluku, već ću doneti odluku zasnovanu na političkim argumentima. Ni na koji način ne želim da izazivamo dodatne tenzije ili da bilo kome pravimo bilo kakve probleme“, rekao je Vučić na konferenciji za medije.

Od kada je 2016. izabran za predsednika Srbije, Vučić je posetio Crnu Goru 1. novembra 2020. kada je prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija.

Radikalizacija za izbore u Srbiji?

Politikolog Duško Radosavljević smatra da „svi ovi igrokazi“ nisu toliko upućeni prema Crnoj Gori, već više prema radikalizovanju biračkog tela u susret izborima koji su najavljeni za 2022. godinu.

„Svaka situacija se koristi, a posebno preko ’megafona’ srpskog režima, Vulina, koji šalje najmračnije poruke u ime režima, a onda se pojavljuje Vučić kao vrhovni sveštenik političkog života u Srbiji, koji te poruke amortizuje, ali se na kraju pokaže da on svojim delovanjem nije taj koji će stabilizovati situaciju“, smatra Duško Radosavljević.

Šta je Crnogorcima Cetinje?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:30:00 0:00
Direktan link

On dodaje da bi političke elite na Zapadnom Balkanu, po uzoru na Severnu Makedoniju i Grčku, trebalo da rešavaju sporove iz prošlosti.

„Očigledno je da, dok se vode bitke oko identitetskih pitanja, na dnevnom redu neće biti prava politička pitanja. Uvek ovakve stvari jako dobro dođu vlastodršcima u republikama bivše Jugoslavije da se ojača njihova pozicija, a za to vreme se ništa bitno ne rešava“, kaže Radosavljević.

Zašto je ustoličenje podiglo tenzije?

Crkvenoj ceremoniji na Cetinju, kulturnoj i istorijskoj prestonici Crne Gore u podnožju Lovćena, oštro se protive crnogorske organizacije sa nacionalnim predznakom, udruženja i gotovo sve opozicione parlamentarne partije, kao i sama Opština Cetinje.

Udruženja su najavila proteste na Cetinju na dan ustoličenja, 5. septembra, zbog čega je do sada bilo više sastanaka državnih bezbednosnih institucija, na čelu sa Savetom za bezbednost i odbranu Crne Gore.

Te organizacije su 22. avgusta održale protest, sa kojeg je poručeno da ustoličenje predstavlja "okupaciju, klerikalizaciju i pokušaj uvođenja Crne Gore u takozvani srpski svet".

Tu tezu protivnici ustoličenja u Cetinjskom manastiru zasnivaju na činjenici da bi mitropolita Joanikija trebalo da ustoliči patrijarh SPC Porfirije. U delu crnogorske javnosti događaj se percipira kao novi talas uticaja Srbije na Crnu Goru koja je 2006. proglasila nezavisnost i odvojila se od zajednice sa Srbijom.

Mitropolit Joanikije je odbacio te optužbe i pojasnio da je zakonito izabran za mitropolita crnogorsko primorskog.

Ipak, Mitropolija crnogorsko-primorska je saopštila 27. avgusta da je odustala od organizovanja javnog okupljanja i takozvanog svenarodnog sabora ispred Cetinjskog manastira 5. septembra, a da će tog dana ustoličenje će biti održano u Cetinjskom manastiru, uz prisustvo patrijarha SPC Porfirija, episkopa i predstavnika crkvenih opština.

Cetinje se smatra sedištem Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), koju ne priznaje nijedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.

Političari iz Srbije najavljuju prisustvo na oba skupa

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović izjavio je 23. avgusta na svom Jutjub (YouTube) kanalu da ima želju da bude prisutan na ustoličenju Joanikija na Cetinju, te da ne vidi nijedan razlog da se vernicima zabrani taj skup.

„Nije Cetinje neosvojiva tvrđava, nije Cetinje mesto gde će se skupljati antisrpska klika. Naprotiv, Cetinje je mesto koje je bilo bastion srpske istorije. To je mesto u kome danas ima dosta zabludelog sveta, ali ne možete zbog njih da otkazujete nešto i da čitavu istoriju poništavate zato što je tamo jedna klika ljudi odlučila da maltretira kompletno građanstvo“, rekao je Đukanović.

Želju da 5. septembra bude na Cetinju, ali na skupu crnogorskih udruženja izrazio je i Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja nema predstavnike u republičkom parlamentu, dok je u pokrajinskoj Skupštini Vojvodine u opoziciji.

Čanak je za televiziju Pink 29. avgusta izjavio da će doći na cetinjski protest, te pozvao SPC da ceremoniju ustoličenja izmesti u Sabornu crkvu u Podgorici.

Cetinjani o ustoličenju koje dijeli Crnu Goru
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:08 0:00


Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za RSE da LSV od osnivanja ima odličnu saradnju sa određenim političkim grupacijama u Crnoj Gori koje su devedesetih vodile antiratnu politiku. On podvlači da je vlast Mila Đukanovića pomagala strankama koje su u to vreme bile opozicija režimu Slobodana Miloševića.

„Svakako da je sasvim jasna njegova podrška, pre svega Cetinju kao simbolu antiratnog pokreta u bivšoj Jugoslaviji, simbolu građanskog društva koje je na ovim prostorima, nažalost, na marginama. Ja kao član LSV, čiji je Nenad Čanak predsednik, to tako vidim“, objašnjava Marton.

Prema njegovim rečima, priča oko crkvene imovine i statusa Srpske pravoslavne crkve i Crnogorske pravoslavne crkve u Crnoj Gori je kontroverzna i zbog toga ne treba „gurati prst u oko bilo kome, ako se zna da teoretski može da dođe do incidenata na Cetinju prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija“.

Na pitanje da li u LSV strahuju da bi odlazak Nenada Čanka na protest mogao takođe da se protumači kao doprinos podizanju tenzija, Marton odgovara odrečno.

„Zbog politike Lige socijaldemokrata Vojvodine nikada ni jedna jedina kuća nije zapaljena u bivšoj Jugoslaviji. Čitavi gradovi su goreli zbog politike takozvanih patriota“, kaže Marton.

Problemi sa Zakonom o slobodi veroispovesti

Napetosti u Crnoj Gori porasle su krajem 2019. godine, nakon što je tadašnja vladajuća većina na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) Mila Đukanovića, izglasala Zakon o slobodi veroispovesti.

Zakonom je bilo predviđeno da država postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine – ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.

Ta godina se, u delu crnogorske istoriografije, smatra trenutkom kada je izvršena vojna okupacija Crne Gore od strane Kraljevine Srbije, nakon čega je ukinuta autokefalnost Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi koja je svedena je na mitropoliju i eparhiju unutar Srpske pravoslavne crkve.


Srpska pravoslavna crkva je Zakon o slobodi veroispovesti protumačila kao pokušaj Crne Gore da oduzme imovinu SPC. Uoči i nakon donošenja zakona organizovane su masovne protestne litije širom Crne Gore i Srbije.

Decembra 2020. godine, nova parlamentarna većina – na čelu sa Demokratskim frontom – izglasala je izmene zakona kojima su poništeni svi, za Srpsku pravoslavnu crkvu sporni članovi.

XS
SM
MD
LG