Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li će britanska kraljica morati da zauzme stranu?


Boris Džonson i kraljica Elizabeta II

Vrhovni sud Velike Britanije će saslušati dve žalbe da li je premijer Boris Džonson (Johnson) postupao zakonito prilikom suspendovanja parlamenta na pet nedelja.

Džonson je rekao da će "sačekati i videti šta kažu sudije" pre nego što eventualno sazove parlament, da gaji "najveće poštovanje prema sudstvu", te da je njegova nezavisnost "jedna od najvećih dika Ujedinjenog kraljevstva".

Vrhovni sud će doneti odluku ove sedmice, ali da bi se primenila možda će britanska kraljica Elizabeta II morati da zauzme stranu, a što ona po svaku cenu nastoji da izbegne, piše "Si-En-En" (CNN).

Škotski sud presudio protiv Džonsona, londonski se uzdržao

Najviši građanski sud u Škotskoj (the Court of Session) presudio je prošle sedmice povodom žalbe grupe političara iz nekoliko opozicionih stranaka da je odluka Borisa Džonsona o suspenziji parlamenta nezakonita.

Sudije smatraju da premijer time pokušava da spreči parlament da kontroliše rad vlade uoči Bregzita.

Oni su jednoglasno zaključili da je Džonson bio motivisan "neprimerenim ciljem ograničavanja parlamenta", te da je vešto naveo kraljicu na pogrešan zaključak savetujući je da suspenduje najviše zakonodavno telo.

Parlament Velike Britanije, London
Parlament Velike Britanije, London

Nakon ove presude, ministar za preduzetništvo Kvasi Kvarteng (Kwasi Kwarteng) je izjavio da"mnogi ljudi" smatraju da su sudije pristrasne prema Bregzitu. Taj stav je izazvao dosta kritika, zbog čega je premijer Džonson kasnije stao u odbrani nezavisnosti sudstva.

Presuda škotskog suda je usledila nakon što je Visoki sud u Londonu saslušao tužbu koju je podnela aktivistkinja i poslovna žena Đina Miler (Gina Miller), koja je isticala da je suspenzija parlamenta "nezakonita zloupotreba vlasti".

Međutim, sudije su odbacile njen zahtev navodeći kao razlog da je suspenzija parlamenta bio "čist politički" potez i, stoga, "nije stvar sudova".

Sada se britanska vlada žali na presudu škotskog suda, a Đina Miler na odluku londonskog.

Jedanaest sudija Vrhovnog suda – što je najveći mogući panel – saslušaće pravne argumente iz postupaka pred sudovima u Edinburgu i Londonu. Nakon toga će odgovoriti vladini advokati.

"Bi-Bi-Si" podseća da je ovo tek drugi slučaj kada će se okupiti svih 11 sudija. Prvi put se to desilo kada je Đina Miler dobila proces po tužbi da li vlada ili parlament treba da pokrenu član 50 za otpočinjanje postupka izlaska Velike Britanije iz EU.

Vrhovni sud će najpre razmatrati da li je suspenzija parlamenta pitanje u nadležnosti suda. Ukoliko donesu takvu odluku, onda će presuditi da li je pravi motiv Borisa Džonsona prilikom savetovanja kraljice, bio da ograniči mogućnost poslanicima da usvajaju zakone i reaguju na događaje u trenutku kada se zemlja priprema za izlazak iz EU.

Fokus suda na dužini suspenzije

Vernon Bogdanor, profesor Kraljevskog koledža u Londonu (King's College), autor knjige "Iza Bregzita: ka britanskom Ustavu" (Beyond Brexit: Towards a British Constitution), kaže za "Si-En-En"da će se Vrhovni sud najverovatnije usredsrediti na dužinu suspenzije parlamenta.

"Sud verovatno neće presuditi da nije uopšte potrebna suspenzija, pošto parlament zaseda dve godine, što je predugo za naše standarde," dodajući da će možda zaključiti da suspenzija "treba da bude mnogo kraća."

"Razumno je i normalno da vlada u ovakvim okolnostima traži novo zasedanje nakon kratke suspenzije od nekoliko dana," smatra Bogdanor.

Britanska kraljica u neugodnoj situaciji

Na pitanje da li je lagao kraljicu, Džonson je odgovorio: "Apsolutno ne."

Istoričari još nisu pronašli primer da je bilo koji britanski premijer naveo monarha na pogrešan zaključak.

"Vlada mora da se pridržava zakona," kaže Bogdanor. "Ako zakon kaže da parlament ne može biti suspendovan, onda mora biti sazvan, te da se povuče savet kraljici (o suspenziji). Ako premijer prekrši zakon, onda će biti procesuiran i izveden pred sud kao i svaki drugi građanin," ističe Bogdanor.

Ukoliko Vrhovni sud poništi vladinu odluku, Džonson će se suočiti sa neugodnim opcijama: ili da se pojavi pred sudom ili da zatraži od kraljice da poništi njegovu prethodnu sugestiju o suspenziji parlamenta.

To će ujedno biti i neprijatna situacija za kraljicu Elizabetu II, ocenjuje "Si-En-En", jer nastoji po svaku cenu da izbegne učešće u političkim procesima izvan njenih ceremonijalnih obaveza.

Za razliku od suverena u drugim ustavnim monarhijama, kao što su Danska ili Belgija, ona ne vidi čak svoju ulogu ni u posredovanju između političkih partija kada ne mogu da prevaziđu blokadu.

Kraljica je sačuvala svoju političku nezavisnost pridržavajući se striktno odavno uspostavljenih konvencija da deluje samo na savet premijera. Tako je na sugestiju da odobri suspenziju parlamenta, to učinila ne dovodeći je u pitanje.

Međutim, ako nije dobila sveobuhvatno objašnjenje, onda sud može presuditi da je dovedena u zabludu.

Ona verovatno neće pokazati svoja osećanja, ali takve presuda teško može da doprinese pozitivnoj atmosferi tokom redovnih sedmičnih audijencija Džonsona kod kraljice – kojoj su njegovi prethodnici pridavali veliki značaj.

Kraljičini saveti Čerčilu i ostalim premijerima

Elizabeta II je veoma obrazovana i mudra, savetujući sve premijere od Vinstona Čerčila (Winston Churchill). Stoga je za nju najgori mogući scenario da se nađe u situaciji u kojoj mora da donese političku odluku.

No, postavlja se pitanje šta ako Vrhovni sud naloži Džonsonu da sazove parlament, a on odbije da to odmah učini?

To će izazvati nezadovoljstvo javnosti i sve oči će biti uprte u kraljevsku palate.

"Da li će kraljica čekati na Džonsonov potez, ili će suprotno konvencijama delovati u skladu sa odlukom suda?", navodi "Si-En-En".

Opcije koje će imati na raspolaganju biće predmet intenzivne javne debate, koja će sezati do srži zašto monarhija uopšte postoji.

To će istovremeno ustanoviti presedan i za njene naslednike, jer treba da ima na umu da je njena ključna dužnost da ostavi krunu u jačoj poziciji nego što je bila kada ju je nasledila, zaključuje "Si-En-En".

Ministar pravosuđa: Nezavisnost suda se mora poštovati

Ministar pravosuđa Robert Bakland (Buckland) kazao je za radijski program "Bi-Bi-Si"-ja da kakvu kog odluku donese Vrhovni sud, "snažna nezavisnost našeg sudstva" mora se poštovati.

Međutim, on ističe da tvrdnje da je parlament skrajnut "nisu potkrepljene dokazima", jer su poslanici usvojili "važan" zakon kojim je premijeru sužen manevarski prostor.

Vlada ima obavezu da prouči "precizno značenje" presude suda pre nego što odluči koje će korake preduzeti.

Opozicione partije su zatražile obnavljanje rada parlamenta.

Suspenzija Parlamenta počela je 9. septembra.

Planirano je da se poslanici u klupe vrate 14. oktobra, kada će kraljica održati govor u kojem će izneti Džonsonove planove za usvajanje novih zakona.

Luksemburški premijer: Bregzit 'noćna mora'

U međuvremenu, Boris Džonson je razgovarao u ponedeljak u Luksemburgu ističući da je Evropskoj uniji "previše" priče o Brezgitu te da želi da postigne sporazum kako bi se prešlo na sledeću fazu razgovora o budućim odnosima.

Međutim, nakon razgovora sa luksemburškim premijerom Gzavijem Betelom, Džonsonov domaćin je kritikovao njegov pristup Bregzitu, nazivajući situaciju "noćnom morom".

Džonson se povukao sa zajedničke konferencije za novinare, okrivljujući bučne demonstrante, ali je Betel nastavio da kritikuje britanskog premijera.

Izvor iz britanske vlade je rekao za "Bi-Bi-Si" da je jaz između Londona i Brisela, koji treba da se premosti da bi se postigao sporazum o Bregzitu, "ostao prilično veliki".

Velika Britanija treba da napusti Evropsku uniju 31. oktobra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG