Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Akter koruptivnih afera u borbi protiv korupcije


Siniša Mali ispred makete kontroverznog projekta Beograd na vodi

U Vladi Srbije se priprema nova Strategija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Prva verzija tog dokumenta trebalo bi da bude kompletirana sredinom oktobra. Prethodna Strategija je usvojena 2015. godine i važi zaključno sa ovom godinom. Koordinaciono telo za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma je na sednici u julu mesecu ocenilo da su ciljevi iz prethodne Strategije ispunjeni.

"Nije ovde problem u Strategiji, nije problem u dokumentu, već u odsustvu političke volje i bilo kakve sinhronizacije institucija da spreče pranje novca", kaže Ivan Ninić, osnivač nevladinog Centra za vladavinu prava.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je ostao bez odgovora na upit Ministarstvu finansija i Upravi za sprečavanja novca i finansiranje terorizma o glavnim ciljevima nove strategije.

Zanimljivo je da je na čelu Koordinacionog tela Vlade Srbije koje brine o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali koga prate afere uglavnom bez epiloga, kaže Ivan Ninić.

"Siniša Mali koji je bio ozbiljan predmet istrage i analize Agencije za borbu protiv korupcije, za koga se vezuju afere, a pri tom ni jedna od njih nije rešena, nema kredibilitet da koordinira bilo kakav proces koji ima veze sa sprečavanjem pranja novca. To je, po meni, indikator da je na delu zamajavanje javnosti", smatra Ninić.

Stanovi, rušenja i doktorat

Za ministra finansija Sinišu Malog vezuju se afere, od nelegalnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala 2016. godine zarad projekta "Beograd na vodi" u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda, do optužbi za plagirani doktorat koji traje pet godina i ovih dana trese Srbiju nakon što su studenti blokirali Rektorat, tražeći da se okonča preispitivanje osporenog doktorata.

Takođe, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK je 2015. godine objavila da je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali kupio 24 apartmana u luksuznom bugarskom turističkom kompleksu tokom 2012. i 2013. godine. Jedan je kupio na svoje ime, a ostale kao zastupnik dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Mali je negirao da je vlasnik tih stanova a bugarska policija je saopštila da su dokumenta o tome falsifikovana. Agencija za borbu protiv korupcije je sastavila o tome izveštaj i dostavila ga Višem tužilaštvu u Beogradu.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije pokrenulo istragu uz tvrdnju da nema dokaza da je Mali prao novac. Predmet je prosledilo nižem tužilaštvu koje se bavilo time da li je Mali prijavio svu imovinu.

I ova istraga je obustavljena, jer je Mali uplatio 200 hiljada dinara u humanitarne srvhe da izbegne krivično gonjenje, piše KRIK.

Nerazjašnjen je slučaj poznat kao "tetka iz Kanade" ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je na pitanje koje je postavljeno u javnosti odakle mu novac za kupovinu stana, saopštio da ga je dobio od tetke iz Kanade. To nikada nije istraženo.

Ivan Ninić ne vidi da je država spremna da se ozbiljno uhvati u koštac sa problemom pranja novca i finansiranja terorizma.

"Plašim se da je država srasla sa organizovanim kriminalom, da je država generator prljavog novca koji se ubacuje u legalne tokove i da najveći obim tih sredstava dolazi iz koruptivnih poslova u kojima učestvuje država, državni vrh, predstavnici izvršnih vlasti, predstavnci lokalnih vlasti, direktori javnih preduzeća itd. Dakle, mi ovde imamo fenomen da država indukuje pranje novca", kaže Ninić.

Harmonizacija propisa

Srbija je do pre tri meseca (od početka 2018. do juna ove godine) bila u društvu visokorizičnih zemalja za međunarodni finansijski sistem, tačnije za pranje novca i finansiranje terorizma, zajedno sa Severnom Korejom, Sirijom, Irakom, Iranom, Etiopijom, Šri Lankom, Trinidadom i Tobagom, Tunisom, Jemenom, Vanuatuom.

21. juna ove godine sa spiska FATF-a (Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca koji je sačinio međunarodne standarde u ovoj oblasti 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu) briše Srbiju, uz procenu da je uložila velike napore u ispravljanju nedostataka u propisima i u njihovoj primeni i da je sprovela ključne reforme.

Među kriterijumima koje je Srbija morala da ispuni kako bi bila "skinuta" sa liste nalazili su se bolje razumevanje faktora rizika, kontrola, približavanje standardima ove organizacije, garancije za adekvatne i efektivne istrage i procesuiranja, kao i kazne za finansiranje terorizma.

Šta je Srbija u međuvremenu učinila što je dovelo do skidanja sa liste visoko rizičnih zemalja? U prethodnih godinu dana, kako je povodom odluke FATF-a rekla letos ministarka pravde Nela Kuburović , u Srbiji je stupilo na snagu 12 zakona, kao što je novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na krivično delo pranje novca.

Siniša Mali, koji je u julu na mestu Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma zamenio ministra policije Nebojšu Stefanovića, istakao je na letošnjoj sednici tog vladinog tela da se nastavlja usaglašavanje propisa koji su direktno vezani za oblast sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma.

Menja se niz zakona, među kojima Zakon o računovodstvu, Zakon o reviziji i Zakon o državnoj pomoći. Ističe se da je jedna od važnih predloženih izmena zabrana krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima, kao i saradnicima, da budu osnivači i vlasnici i preduzetnici koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

"Ono što je značajno za međunarodne institucije, to je ispunjavanje ciljeva iz njihove agende. Međunarodnim institucijama važna je harmonizacija propisa, usklađenost sa propisima Evropske unije (EU), i nešto što bi bilo 'šminkanje'. A efektivno za građane Srbije, za privredni sistem i ekonomske tokove u Srbiji, najbitniji su neki efektivni pomaci kojih u Srbiji nema", ocenjuje Ivan Ninić.

Malo presuda za pranje novca

U izveštaju o Srbiji Evropske komisije (EK) za 2019. godinu ocene su drugačije, uz isticanje, između ostalog, podatka da je tokom 2018. doneto svega šest osuđujućih presuda za pranje novca. Institucije Srbije treba da analiziraju zbog čega je broj osuđujućih presuda za pranje novca mali – zaključak je Evropske komisije.

"Srbija je ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u borbi protiv korupcije. Nema merljivog uticaja reformi u oblasti borbe protiv korupcije. Organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi tek treba da prikažu rezultate operativno nezavisnih gonjenja i finalizovanih slučajeva korupcije na visokom nivou. Ukupno gledano, korupcija preovladava u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost", konstatuje Evropska komisija.

"Ako se gleda kako se država borila, koliko je bilo istraga, koliko prijava, koliko se slučajeva okončalo pred sudom i na kraju kakve su te presude bile, izgleda kao da Srbija uopšte nema problem sa pranjem novca, da su to neki sitni slučajevi. U mnogim presudama kazne su gotovo simbolične, a velike afere koje potresaju ovo društvo su potpuno zaobišle pravosudne ograne", kaže Ana Ćurić, saradnica Balkanske istraživačke mreže BIRN koja je istraživala procesuiranje pranja novca od 2008. godine do kraja 2017. godine.

U istraživanju BIRNA-a (Balkan Investigative Reporting Network) objavljenog u julu 2019. godine o borbi Srbije protiv pranja novca u proteklih deset godina, navodi da je najveća zatvorska kazna tri godine, a najmanja tri meseca, dok je najveća novčana kazna pet miliona dinara, a najmanja 10 hiljada dinara. Od 2008. do 2017. godine tek 28 osoba kažnjeno za pranje novca.

"Kaznena politika je takva da neko može da opere ogromne sume novca i da, ako uopšte bude procesuiran, dobije kaznu oko godinu dana ili 10 hiljada dinara (85 evra). U periodu od deset godina (2008-2017) je bilo 505 prijava a broj osuđenih je 28", kaže saradnica BIRN-a Ana Ćurić..

Ruski kapital nepoznatog porekla

Ivan Ninić locira stanogradnju u Beogradu kao najpogodniji način pranja novca u Srbiji i kaže da je primetno prisustvo ruskog kapitala nepoznatog porekla:

"I kad pogledamo delove Beograda gde non stop niču zgrade, ne zna se ko je investitor, ne zna se poreklo novca, ne zna se ko stoji iza te investicije, da država to toleriše, onda je jasno da je to pogodno tle za tako nešto."

Fiktivni pravni poslovi, kupovina nepokretnosti i motornih vozila, ulaganje u građevinske objekte, kupovina preduzeća, hartija od vrednosti – najčešći su načini da se "prljav" novac ubaci u legalne finansijske tokove. Za Srbiju je karakteristično ulaganje takvog novca u privatizaciju nekadašnjih društvenih preduzeća, konstatuje se u Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca iz 2018. godine.

Visokorizična krivična dela su, prema Nacionalnoj proceni za period 2013-2017. godina, oblast poreza, zloupotreba službenog položaja, droga. Najugroženiji su sektori nekretnine, igre na sreću, bankarski sektor, kazina, računovođe, kao i oblast visokotehnološkog kriminala.

Prema Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca, koju je usvojila Vlada Srbije 31. maja 2018. godine, ukupan iznos otkrivene imovinske koristi od pranja novca i krivičnih dela koja su mu prethodila u periodu od 2013. do 2017. godine u Srbiji iznosi nešto više od 57 miliona evra (57.087.732).

Na osnovu pravosnažnih odluka suda oduzeto je oko 10 miliona evra u gotovom novcu, kao i izvestan broj pokretne i nepokretne imovine, jedna zgrada, 10-ak automobila, poker aparati, ruleti, televizori, računari, mobilni telefoni i slično.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG