Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prijave uzbunjivača u Srbiji 'stoje u fioci'


Ilustrativna fotografija

"Onog trenutka kad država bude počela da rešava predmete koje smo mi uzbunjivači prijavili, tada će se i drugi ljudi odvažiti da prijave sve ono što znaju", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tomislav Veljković, uzbunjivač iz Rače kod Kragujevca, jedan od učesnika konferencije "Zaštita uzbunjivača na centralnom i lokalnom nivou" koja je održana danas u Beogradu.

Veljković je kao domar u opštinskoj upravi u Rači, mestu u centralnoj Srbiji, 2016. godine podneo krivičnu prijavu zbog navodne pronevere novca iz lokalnog budžeta - gotovo 600.000 evra namenjenih za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda.

Ubrzo nakon što je podneo krivičnu prijavu i dokumentaciju dostavio i Agenciji za borbu protiv korupcije, ostao je bez posla. Kaže, pod izgovorom da opština pravi 'reorganizaciju radnih mesta'.

"Suština je bila da se ja kao čovek koji 'galami' ućutkam tako da drugi ljudi ne bi imali hrabrosti da govore o tome", kaže Veljković.

Na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je u Srbiji na snazi od 2015. godine, vraćen je na posao. Na ovu odluku se opštinska uprava u Rači žalila i predmet je sada na Apelacionom sudu.

U međuvremenu, krivična prijava zbog navoda o korupciji koju je podneo Veljković i dalje, kako ističe, ’stoji u fioci’ uprkos obećanjima visokih državnih zvaničnika da će predmet biti pokrenut.

"Mene je Zakon o zaštiti uzbunjivača za sada zaštitio. To je jedan od boljih zakona u Srbiji, ali država mora da počne da rešava predmete koje smo mi uzbunjivači prijavili. Nedopustivo je da krivična prijava stoji tri godine bez epiloga", kaže Veljković i objašnjava zašto se odvažio da prijavi navode o zloupotrebi novca:

"Ja imam 58 godina i gledajući u prethodnih 30 godina šta se dešava u ovoj državi, ja smatram da imam obavezu i da svi mi imamo obavezu da našoj deci i unucima ostavimo uređenu državu. Ovo još uvek ne liči na uređenu državu."

'Srbija pionir na Balkanu'

Ipak, da je borba protiv korupcije 'jedan od prioriteta Vlade Srbije', ističe ministarka pravde Nela Kuburović.

Prema njenim rečima, Srbija je usvajanjem Zakona o zaštiti uzbunjivača postala 'pionir ne samo na Balkanu, nego u čitavoj Evropi'.

"Od početka primene zakona do kraja 2018. godine bilo je 622 predmeta pred sudom, rešena su 533 predmeta. Zabeležen je trend opadanja broja nerešenih predmeta", navodi Kuburović.

"Sudovi su se pokazali kao efikasni, sada je veliki teret na tužilaštvu", ocenila je Kuburović.

"Zakon (o zaštiti uzbunjivača) iz 2015. godine nije bio cilj sam po sebi, nego zaštita ljudi koji prijave neku nezakonitost", rekao je Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik portala 'Pištaljka', koji je bio deo radne grupe za izradu ovog zakona.

Radomirović ističe da su u protekle četiri godine "sudovi opravdali ulogu koju im je zakon dao" i da pružaju zaštitu uzbunjivačima kako ne bi bili žrtve odmazde poslodavaca.

Zaštita nije dovoljna

Navodi i primer da su sudovi u pojedinim slučajevima u roku od svega dva dana pružali privremenu meru uzbunjivačima i vraćali ih na radna mesta sa kojih su bili otpušteni. Ali, ukazuje i na manjkavosti u radu nadležnih organa:

"Nije dovoljno da uzbunjivač ima samo sudsku zaštitu, da bude zaštićen njegov radno – pravni status. Ono na šta je uzbunjivač ukazao poslodavac ili nadležni državni organ treba da istraži do kraja i da preduzme mere da se to ne ponovi, da se to kazni. U ovom trenutku postoji nekoliko slučajeva u kojima je Tužilaštvo reagovalo, u kojima je došlo do presuda protiv odgovornih za zloupotrebe, ali to je samo mali deo svega onoga što je prijavljeno", ističe Radomirović.

On dodaje i da svetska istraživanja pokazuju da ljudi ćute o nepravilnostima iz dva razloga - prvi je strah od odmazde, ali je mnogo veća bojazan da se ništa neće promeniti nakon prijave. To je, kako ističe, slučaj i u Srbiji.

Skat: Korupciju hrani apatija

A da je korupcija jedan od najvećih problema za građane Srbije, pokazalo je i istraživanje američkog USAID-a (Agencije SAD za međunarodni razvoj) navodi ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kajl Skat.

"Više od 80 odsto ispitanih građana Srbije smatra da je uticaj korupcije na politiku i društvo u rasponu od umerenog do veoma velikog. Postoje verodostojni izveštaji o korupciji u svim glavnim sektorima društva. Istovremeno, veoma mali broj ljudi je spreman da prijavi korupciju kada se sa njom suoči - neki iz straha, a neki jer ne veruju da će se nešto promeniti", kaže Skat.

Skat: Mali broj ljudi je spreman da prijavi korupciju
Skat: Mali broj ljudi je spreman da prijavi korupciju

Skat dodaje i da je korupcija globalni problem i da se hrani apatijom, da "podriva poverenje vlasti, povećava porez i obeshrabruje investitore i radna mesta jer tera ljude da rade u sivoj ekonomiji".

"Istraživanja pokazuju da su najsiromašniji delovi društva oni na koje korupcija najviše utiče", kaže zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Matea Norčič i dodaje da je korupcija kao bolest, te da je najbolje protiv nje se boriti kao protiv svake druge bolesti - prevencijom.

U proteklih godinu dana, uz podršku USAID-a, predstavnici 35 lokalnih samouprava u Srbiji obučeni su kako da na odgovarajući način reaguju na prijave uzbunjivača i da preduzmu adekvatne korake u njihovoj zaštiti.

  • 16x9 Image

    Nevena Bogdanović

    Novinarka Radija Slobodna Evropa od jula 2019. godine. U ovu redakciju došla je novembra 2018. kao stipendista za regionalno izveštavanje. Prethodno, novinarka informativnog programa Radio-televizije Vojvodine, kao i novinarka emisije Radar. Diplomirala je 2014. na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG