Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li su političke stranke u izbornim kampanjama prale novac moraju da utvrde pravosudni organi, a do tada sve ostaje samo u domenu priča, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa.

Agencija za borbu protiv korupcije, kako je potvrdilo ovo samostalno državno telo, prijavila je u martu ove godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Srpsku naprednu stanku, Socijalističku partiju Srbije i Ujedinjene regione Srbije zbog sumnjivih donacija tokom izborne kampanje 2014. godine.

„Sada je lopta pred javnim tužiocem. Ne samo zato što su dobili ovaj dopis Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na izbore iz 2014. godine, već i zato što je u tekstu BIRN-a pomenuto da postoje svedoci za neke nezakonite radnje novijeg datuma“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

Nekoliko donatora tvrdi da su tokom izbora 2017. pomogli vladajućoj SNS da sakrije poreklo novca, piše BIRN
Nekoliko donatora tvrdi da su tokom izbora 2017. pomogli vladajućoj SNS da sakrije poreklo novca, piše BIRN

Kako piše Balkanska istraživačka mreža (BIRN), nekoliko donatora sa kojima je BIRN razgovarao tvrdi da su tokom izbora 2017. pomogli vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da sakrije poreklo novca tako što su novac dobijen od SNS-a toj partiji uplaćivali pod svojim imenom:

“Na jednom od sastanaka funkcioner stranke izdvojio me u stranu, dao mi 40.000 dinara i rekao da je novac deo velikog priloga partiji. Pitao me da li bi ih donirala nazad SNS-u pod svojim imenom. Samo sam dobila kovertu sa novcem i račun na koji da uplatim. Sve se znalo kad sam ušla u banku. Već su i oni znali kako idu uplate. Kasnije sam odnela uplatnicu kao dokaz da sam uplatila novac”, citira BIRN osobu za koju navodi da je želela da ostane anonimna.

Istraživanje BIRN-a, kako stoji u njihovom tekstu, pokazalo je da slučaj osobe kojoj su partijski funkcioneri dali novac da bi ga ona kao donator uplatila stranci, kako bi se prikrio pravi izvor finansiranja kampanje, nije izolovan već da se praktično radi o razrađenoj šemi koja se ponavljala na izborima od 2012. Kako navodi BIRN, još četiri donatora ispričala su BIRN-u istu priču, i to sa uplatom identične sume – 40.000 dinara.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i predsednik Srpske napredne stranke, odbacio je navode o navodnom pranju novca u izbornoj kampanji.

“Srpska napredna stranka ima čiste pare sa računa koje dobija od države, SNS-u tajkuni nisu potrebni. Pitam odakle se finansiraju kampanje onih čije stranke još ni ne postoje. Njih neće niko ni da pita, ako ih pitate reći će da je to tortura, a drugi dobijaju milione za kampanju od tajkuna. A onda je problem u 19.000 dinara. Pa nema problema ako je problem u 19.000 dinara. A nije problem u 19 miliona evra, u tome nije problem. Pa kako vas nije sramota”, rekao je Vučić.

Prema podacima koje je objavio BIRN, 6.789 ljudi doniralo je tačno po 40.000 dinara SNS-u uoči predsedničkih izbora ove godine. Prema navodima BIRN-a, zbog sličnih nalaza iz 2014. godine Agencija za borbu protiv korupcije, na upozorenje Uprave za sprečavanje pranja novca, prijavila je SNS Višem javnom tužilaštvu zbog sumnje da je prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti.

Đorđe Vuković, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), organizacije koja već 20 godina prati izbore u Srbiji, podseća da je i ranije bilo sličnih prijava.

“Do sada su slični postupci završavali na prijavama, tužilaštvo nije reagovalo. Ukoliko ne postoje svedoci koji će nadležnima da potvrde da su dobijali novac i da su ga onda uplaćivali, možemo samo da slutimo da se nešto dešavalo. Čak i pod uslovom da svi znamo da je to tako, nije korektno da se bilo ko optuži ako nema dokaza”, navodi Vuković.

Sumnje u regularnost poslovanja političkih partija u Srbiji postoje još od vremena uvođenja višestranačja početkom devedesetih. U deceniji posle petooktobarskih promena pa sve do danas pričalo se o kupovini glasova, zloupotrebi javnih funkcija i pritiscima na birače.

“Novo je da su se pojavili neki ljudi, makar i anonimni, koji svedoče o takvim pojavama. I novo je da se Uprava za sprečavanje pranja novca uključila u čitavu priču”, kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija.

Kuriozitet o kom je bilo reči i prethodnih godina, pominje i Agencija za borbu protiv korupcije koja u poslednjem izveštaju navodi da je, na osnovu podataka Ministarstva za rad, utvrđeno da je određeni broj korisnika socijalne pomoći davao priloge političkim strankama.

Đorđe Vuković smatra da je na to država morala da reaguje.

“Ovde se radi o tome da neko moj novac, koji sam kao poreski obveznik dao nekome da reši svoje životne probleme, zloupotrebi tako što taj isti novac prebaci političkoj stranci. Ako to nije rešeno, onda je to problem. Prosto, mi možemo da vidimo obrazac ponašanja, da znamo kako se stvari dešavaju, ali možemo samo da pričamo o tome dok nemamo državne institucije koje to rešavaju”, kaže Vuković.

O finansiranju političkih partija se, sa donošenjem novih zakona i pokušajem uvođenja reda u tu oblast, poslednjih godina više priča. Od flagrantnog kršenja propisa došlo se u fazu da stranke podnose koliko toliko realne izveštaje ali, kako ocenjuju pravni stručnjaci, apsolutna transparentnost još nije dostignuta.

“Ovde smo sada došli u jednu fazu da stranke, metodološki gledano, pokušavaju da taj novac sprovedu u legalne tokove. Potpuno je nevažno koja je partija u pitanju, to je model koji važi za, manje više, značajan deo stranaka. Ovim procesima pokazujete da te stvari ne funkcionišu baš najsrećnije”, smatra Đorđe Vuković.

Rešenje sigurno ne može da dođe od političara: Nemanja Nenadić
Rešenje sigurno ne može da dođe od političara: Nemanja Nenadić

U kontrolnom procesu Agencija za borbu protiv korupcije ima veliku ulogu pa pojedini sagovornici smatraju da bi možda trebalo pojačati njen kapacitet, precizirati dužnosti i rokove za obavljanje poslova jer, uz njene nesporno svetle momente u radu, ukazuju i na činjenicu da je slučaj iz 2014. upućen tužilaštvu tek 2017.

“Pošto rešenje sigurno ne može da dođe od političara, ključ jeste da organi koji su po ustavnim i zakonskim ovlašćenjima nezavisni tu nezavisnost pokažu u praksi. Pre svega, javno tužilaštvo je organ koji je do sada pokazao najmanje preduzimljivosti da ovakve pojave istraži na vreme”, zaključuje Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.

Kako su javili domaći mediji, izveštaj o finansiranju kampanje za predsedničke izbore 2017. godine Agencija za borbu protiv korupcije objaviće krajem oktobra.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG