Bosna i Hercegovina još nije dobila vakcine iz COVAX programa, iako je novac uplaćen još krajem prošle godine.
To je razlog zbog kojeg su dva bosanskohercegovačka entiteta - Republika Srpska i Federacija BiH, samostalno krenula u nabavku vakcina. Za direknu nabavku vakcina odlučili su se u drugoj polovini ove godine i to deset mjeseci nakon izbijanja pandemije.
Republika Srpska (RS) je izdvojila je 7,5 miliona eura za nabavku 200.000 ruskih vakcina putem interventnog uvoza. Nabavka je povjerena banjalučkoj firmi “Krajinagroup”, kroz pregovarački postupak bez objave obavještenja.
Od tada je u RS stiglo 42.000 vakcina Sputnik V. Drugom entitetu, Federaciji BiH (FBiH), Srbija je donirala 10.000 AstraZeneca vakcina i to su za sada jedine vakcine kojima ovaj entitet raspolaže.
Prve vakcine u Republici Srpskoj
Prvi kontingent od 2.000 Sputnik V vakcina za RS stigao je 1. februara na sarajevski aerodrom. Na carinjenje vakcina čekalo se četiri dana, jer Uprava za indirektno oporezivanje nije dobila prijavu, dokumente za uvozni postupak, niti rješenje Ministarstva zdravlja RS, obzirom da se radilo o interventnom uvozu.
Vakcine Sputnik V su stajale na carini i zbog toga što je ugovor sa Krajinagroup, uvoznikom vakcina, potpisan četiri dana nakon što je ova kompanija uvezla 2.000 vakcina. Tendersku dokumentaciju ovoj firmi Institut za javno zdravlje RS dostavio je 3. februara.
Iz Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH su rekli kako ovoj Agenciji nije podnesen zahtjev za izdavanje dozvole za prvi kontingent vakcine Sputnik V, ni od proizvođača, niti ovlaštenog zastupnika, ali da to nije prepreka da vakcine, iako nisu registrovane, budu uvezene u BiH.
Objasnili su da, ukoliko vakcina nije registrovana, njen uvoz mogu rješenjem odobriti entitetska ministarstva zdravlja i Odjel za zdravstvo Brčko distrikta (posebna administrativna jedinica u BiH), u skladu sa članom 66 Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima.
Kako stoji u tom članu, moguće je uvesti lijek u slučaju „hitno potrebnog uvoza ograničenih količina lijekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet, a neophodni su za zaštitu zdravlja stanovništva, na prijedlog zdravstvene ustanove“.
U tom slučaju prvo se radi provjera kvaliteta u kontrolnom laboratoriju Agencije, a onda se, ukoliko je nalaz kvaliteta pozitivan, vakcine šalju u zdravstvenu ustanovu koja je iskazala potrebu za vakcinom.
Svu neophodnu dokumentaciju Krajinagroup je predala 5. februara, te je 2.000 vakcina ocarinjeno, a uzorci su predati Agenciji za lijekove i medicinska sredstva, koja ih je odobrila za 8. februara, nakon čega ih je preuzeo Institut za javno zdravstvo.
Sputnik V je već odobren ili se trenutno ocenjuje u tri države članice EU - Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj. Iako Evropska agencija za lijekove još nije dala odobrenje da se vakcina upotrebljava u EU, započela je "kontinuirani pregled" vakcine.
Imunizacija prioritetnih grupa u RS od februara
Ovim vakcinama, 12. februara, otpočeo je proces imunizacije u Republici Srpskoj. Prvo su vakcinisani zdravstveni radnici.
Drugi kontingent od 20.000 vakcina Sputnik V za nastavak imunizacije u RS stigao je 1. marta. U međuvremenu, Srbija je ovom bh entitetu poklonila 5.000 doza vakcina za zdravstvene radnike koji su se od 17. februara mogli vakcinisati i u Srbiji, u gradovima Šabac, Loznica i Sremska Mitrovica, duž zapadne granice sa BiH.
Posljednji kontingent od 20.000 Sputnik V vakcina, stigao je u RS 8. marta. One su avionom dopremljene iz Moskve u Beograd, a odatle drumskim saobraćajem prevezene u Banjaluku. Kontingent je naručila Vlada RS, a namijenjen je za revakcinaciju medicinskog osoblja, štićenika i uposlenika staračkih domova.
RS je potpisala i predugovor za nabavku vakcina sa kineskim Sinopharmom, što je 9. februara potvrdio premijer RS Radovan Višković.
Vlada FBiH kreće u samostalnu nabavku vakcina
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je potpisala ugovor, a 18. marta se očekuje potpis i ruske strane na ugovor za nabavku vakcina Sputnik V 18. marta, izjavio je premijer FBiH Fadil Novalić u obraćanju poslanicima Predstavničkog doma Parlamenta FBiH koji raspravljaju na vanrednoj sjednici o epidemiološkoj situaciji u tom bh. entitetu.
Prva isporuka od 100.000 doza ove vakcine se očekuje tokom naredne sedmice. Nabavljene su po cijeni od 14,31 eura po dozi.
No, do potpisanog ugovora sa Rusima, bilo je nekoliko prepreka.
Naime, Vlada Federacije BiH pozvala je 25. februara sve domaće kompanije koje se bave proizvodnjom, prodajom i distribucijom farmaceutskih proizvoda da u kontaktu sa Zavodom za javno zdravstvo FBiH razmotre mogućnosti uvoza vakcina za potrebe Federacije BiH.
Zavod je zadužen da koordinira aktivnosti s firmama koje iskažu spremnost za nabavku, a 5. marta je formirana i ‘ad hoc’ grupa koju je Vlada imenovala za pregovore s ponuđačima. Odluku da se ide u nabavku 400.000 vakcina protiv COVID-19 Vlada FBiH donijela je 8. marta.
Na poziv Zavoda za javno zdravstvo FBiH, kompanije 'MGM' iz Kaknja i ‘Krajinagroup’ iz Banja Luke 11. marta odabrane su kao najbolji ponuđači za nabavku 350.000 ruskih vakcina Sputnik V, obzirom da je u ovu svrhu iz budžeta bilo planirano oko 6 miliona eura, a cijena po dozi vakcine bila je oko 17 eura.
No, kako su ovim firmama dva puta produžavani rokovi za dostavu kompletne dokumentacije i ponude, premijer Federacije BiH Fadil Novalić je uputio 11 pisama namjere prema još četiri dobavljača i zadužio Zavod da sagleda prethodne i nove ponude.
U utorak, 16. marta Vlada FBiH odabrala je firmu ‘Medimpex’, jedinu koja je dostavila kompletnu dokumentaciju, i Zavodu naložila da sa ovom firmom potpiše ugovor za nabavku 500.000 Sputnik V vakcina. Ugovorom se od firme tražila garancija za dobro izvršenje posla, da prvi kontingent ima najmanje 100.000 vakcina koje će se isporučiti tri radna dana od dana potpisivanja akreditiva.
Vakcinama iz Srbije vakcinisani medicinari u FBiH
Za sada Federacija BiH raspolaže jedino sa 10.000 AstraZeneca vakcina koje je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić dopremio 2. marta avionom u Sarajevo, za zdravstvene radnike ovog bh entiteta.
I kod ove donacije je bilo prepreka.
Proces vakcinacije u Federaciji BiH započeo je sa zakašnjenjem 10. marta, jer Agencija za lijekove i medicinska sredstva nije na vrijeme zaprimila zahtjev za registraciju. Poslije toga joj je trebalo nekoliko dana da izda dozvole za ove vakcine.
Kontingent je podijeljen na deset kantona FBiH. Popratnim pismom Vučić je garantovao i isporuku doza za revakcinaciju medicinara koju je potrebno obaviti nakon tri sedmice, te je drugi kontingent od 5.000 vakcina AstraZeneca iz Srbije stigao 12. marta.
U međuvremenu, Odbor za koordinaciju provođenja Plana vakcinisanja protiv COVID-19 stopirao je vakcinaciju AstraZeneca vakcinama u FBiH do četvrtka, 18. marta, nakon prijave neželjenih reakcija poslije vakcinisanja ovom vakcinom u Austriji, Italiji, Njemačkoj i Danskoj, zbog čega su ove zemlje privremeno obustavile vakcinisanje ovom vakcinom.
Iz Zavoda za javno zdravstvo je saopšteno kako u Federaciji BiH do sada nije prijavljena nijedna teža neželjena reakcija nakon primljene AstraZeneca vakcine, te da je ova vakcina ispitana na više od 30.000 ljudi.
Nabavke kroz COVAX i EU mehanizam dodatno kasne
Proces nabavke vakcina putem COVAX mehanizma u BiH pokrenut je u julu, a ugovor je potpisan 18. septembra 2020. godine. Ovim mehanizmom, koji obuhvata 186 zemalja, koordinira Globalna alijansa za vakcine (GAVI), Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) i Koalicija za pripravnost na epidemije (CEPI).
Cilj mu je osigurati ravnomjernu raspodjelu vakcina i na najsiromašnije zemlje svijeta
Obzirom da BiH nema ministarstvo zdravstva, procesom je koordiniralo Ministarstvo civilnih poslova. Ova institucija je nakon potpisa saopštila da su ispunjeni svi uslovi kako bi BiH među prvim zemljama svijeta dobila vakcine. Međutim, ugovorenih 152.600 AstraZeneca i 23.000 Pfizer/BioNtech vakcina, u BiH još uvijek nema.
Federacija BiH (FBiH), Republika Srpska (RS) i Brčko distrikt su za nabavku vakcina kroz COVAX iz budžeta izdvojili oko 13 miliona dolara, a naručene količine su predviđene za imunizaciju oko 20 posto građana. Ove vakcine imaju odobrenje Evropske agencije za lijekove (EMA) i Svjetske zdravstvene organizacija (WHO),
Novi uslovi COVAX-a
COVAX i kompanije Pfizer i AstraZeneca, 24. februara 2021. godine, BiH su postavili nove uslove za nabavku vakcina. Zatraženi su direktni pregovori prizvođača vakcina s bh vlastima i potpis na ugovor o uspostavljanju fonda iz kojeg bi se isplaćivale odštete u slučaju građanskih parnica zbog eventualnih komplikacija uzrokovanih vakcinama.
Iako je BiH je prijetila tužbama, tvrdeći da je država ispunila sve obaveze, Vijeće ministara je popustilo pred novim zahtjevima, a Ministarstvo civilnih poslova stavilo potpis na dodatne ugovore 4. marta.
Prvi ugovor se odnosio na to da će WHO određivati koje će vakcine biti u COVAX sistemu, a drugi na oslobađanje odgovornosti Pfizera i AstraZenece za eventualne nuspojave. Koliko će novca biti potrebno za ovaj fond ostalo je nepoznato.
Ministrica vanjskih poslova BiH Bisera Turković izjavila je 11. marta da će 24.300 doza Pfizer/BioNtech vakcina iz ovog programa u BiH stići 23. marta. Prema posljednjem saopštenju alijanse GAVI, BiH bi do kraja maja, umjesto ranije najavljenog februara, trebala dobiti i 108.000 AstraZeneca vakcina, što je manja količina od ranije najavljene.
BiH je 9. decembra 2020. godine pozvana da iskaže potrebe za vakcine i u okviru Mehanizma nabavke Evropske Unije (EU), koji je kreiran neovisno o COVAX-u. Njime je obuhvaćen i Zapadni Balkan, a za ovu podršku EU je izdvojila 70 miliona eura.
Ovim putem BiH je naručila 892.000 doza Pfizer/BioNtech i Moderna vakcina, međutim i na njih se još čeka.
Krajem januara i Zapadnohercegovački kanton (ZHK) i Kanton Sarajevo (KS), dva od deset kantona Federacije BiH, su samoinicijativno počeli tražiti načine da nabave vakcine.
Međutim, Ministarstvo zdravstva FBiH odbilo je izdati pismo namjere, kojim bi se distributeru dala garancija za uvoz 20.000 ruskih vakcina Sputnjik V za ZHK, dok je Vlada KS od Pfizera dobila odgovor da “sarađuju samo sa državnim vlastima” i da mogu isporučiti samo višemilionske količine.
Građani se snalaze kako znaju
Usljed rastućeg broja oboljelih od COVID-19 građani BiH se pokušavaju na razne načine zaštititi od bolesti, pa su se neki vakcinisali i u susjednoj Srbiji.
Oko 200 BiH poslodavaca pokazalo je interes da samostalno nabave vakcine za svoje uposlenike.
U Bosni i Hercegovini je 18. marta zabilježeno 1.738 novih slučajeva korona virusa, a preminulo je 57 osoba.
Od početka pandemije u martu prošle godine, korona virusom je zaraženo preko 148.100 bh građana, a od posljedica su preminule 5.672 osobe.
Facebook Forum