Činjenica da Srbija ne odustaje od optužnice za ratne zločine protiv novoizrbanog premijera Vlade Kosova Ramuša Haradinaja neće bitnije uticati na proces normalizacije Srbije i Kosova jer je format dijaloga promenjen, umesto premijera vode ga predsednici država, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) poznavalac balkanskih prilika Bodo Weber.
Svoju optužnicu protiv Haradinaja Srbija treba da preispita, poručuje analitičar iz Beograda Dušan Janjić.
Poslednjih dana, povodom saradnje Srpske liste sa Haradinajevom Vladom a uz odobrenje Beograda, sa najviših mesta u Srbiji stižu uveravanja da se od optužnice za najteže ratne zločine neće odustati.
Bodo Weber, viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, za RSE smatra da se to neće ozbiljnije reflektovati na dijalog Beograda i Prištine.
"Pošto je ove godine promenjen format dijaloga, prebačen je sa premijera Kosova i Srbije na predsednike, samim tim je smetnja otklonjena. Možda će biti nekih smetnji u nekim delovima Berlinskog procesa, sastancima premijera regije, ali u samom dijalogu će to igrati manju ulogu. Uz to, što se tiče budućnosti dijaloga, kao što smo videli na poslednja dva sastanka predsednika Tačija i Vučića, više će uticati to da li će Evropska unija naći put izlaska iz krize u koju je očigledno dijalog upao u zadnjih godinu - dve", kaže Weber.
- Pročitajte: Izabrana nova Vlada Kosova | Haradinaj dobio mandat za sastav vlade | Srpska lista ulazi u novu Vladu Kosova
"Mi kao država imamo isti odnos prema gospodinu Haradinaju, ako mogu da ga nazovem tako. Ostaje naša optužnica, poternica, jer mi ne možemo da odustanemo od pravde za one koji su stradali", uverava predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Srpsko pravosuđe će protiv Haradinaja i dalje preduzimati sve moguće mere, poručio je i direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić.
Inače, povodom odluke da Srpska lista uđe u Haradinajevu Vladu Kosova, opozicija u Srbiji je gotovo jednoglasno osudila Aleksandra Vučića da izdaje nacionalne interese zarad opstanka na vlasti uz pomoć "stranog faktora". Sa vrha vlasti odgovaraju kontraoptužbama da je srpskoj opoziciji miliji Aljbin Kurti, poznati albanski esktremni nacionalista.
Stav analitičara Dušana Janjića je da bi Srbija trebalo da preispita svoje optužnice za ratne zločine, uključujući i onu protiv Ramuša Haradinaja, jer je većina njih već doživela fijasko.
Najnovija uveravanja iz Beograda da se neće odustati u slučaju Haradinaja uprkos saradnje Srpske liste sa njegovom vladom, Janjić vidi kao politički marketing.
"U tome, kao i u vreme njegovog zadržavanja u Francuskoj, ima mnogo političkog marketinga, ima mnogo populizma. U suštini iza toga nema ozbiljne namere da se ne sarađuje sa Haradinajem i to je dobro. Ali ta priča da ostaje optužnica, a posebno interpretacija Vulina (Aleksandar Vulin, ministar odbrane u Vladi Srbije) da su svi Albanci isti, proizvodi vrlo negativne posledice po javnost Srbije i Kosova, pa i šire. Zapravo, truju se srca i duše i mozgovi ljudi. Zbog toga je bolje da se preispitaju optužnice, da se primiri govor, ako se već sarađuje, a kad se pojave novi argumenti za ratni zločin, da se onda ponovo procesuira", poručuje Janjić.
- Pročitajte: 'Ovo je zloupotreba, ja sam politički talac'
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru ove godine je proširena novim optužbama, kada je Francuska uhapsila Ramuša Haradinaja na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Srbija, da bi četiri meseca kasnije ukinula zabranu njegovog napuštanja te zemlje.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na Kosovu, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Optužnica Srbije se odnosi na krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na Kosovu u toku 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti Dukađini.
Reč je, kako Beograd tvrdi, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
Facebook Forum