Trka u naoružanju postoji vekovima, ali je posle Drugog svetskog rata poprimila je globalni i sistematski oblik, posebno između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.
Nuklearno oružje, balističke rakete i borbeni avioni transformisali su način poimanja moći u godinama koje su usledile.
Danas, u regionu Zapadnog Balkana, potezi Srbije šalju ozbiljna upozorenja.
Ova zemlja – partner NATO-a i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji – kupila je od Kine supersonične balističke rakete za svoje ratno vazduhoplovstvo. Time je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, postala prva sila u Evropi opremljena raketama vazduh-zemlja CM-400AKG.
"Uspešno smo integrisali kineske rakete u ruske avione MiG-29 četvrte generacije. Oni su danas među najboljim avionima u Evropi – možda čak i u svetu. Raketa vazduh-zemlja znači da gađate ciljeve na zemlji, te su rakete razorne moći", rekao je Vučić 12. marta.
Usledile su brojne reakcije suseda koji su se borili protiv Srbije tokom jugoslovenskih ratova 1990-ih.
Hrvatska – danas članica NATO-a i Evropske unije – ocenila je da je kupovina kineskih raketa pretnja regionalnoj stabilnosti i znak jačanja trke u naoružanju na Balkanu, dok je Kosovo optužilo Srbiju za hegemonističke težnje prema susedima.
Ove dve zemlje, zajedno s Albanijom, u martu 2025. su potpisale sporazum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, koji Vučić vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Srbije – "ne postoji nijedan drugi razlog".
"Pripremamo se za njihov napad. Oni ne nameravaju da se brane, već da napadaju. Formiraju vojni savez da bi napali Srbiju", rekao je Vučić govoreći o kineskim raketama na Radio-televiziji Srbije.
On nije izneo nikakve dokaze za te tvrdnje, koje Zagreb, Priština i Tirana uporno odbacuju. Rekao je samo da Vojska Srbije ima na raspolaganju i drugo sofisticirano oružje, koje ne biti objavljeno.
Za stručnjake za vojna i bezbednosna pitanja, te poruke šalju signale straha i nesigurnosti u regionu, povećavaju percepciju pretnje i guraju susedne zemlje ka jačanju svojih odbrambenih kapaciteta. Ta dinamika bi, prema njima, lako mogla da se pretvori u novu spiralu naoružavanja, gde svaka akcija proizvodi reakciju, a tenzije samo rastu.
Redion Ćirjazi (Qirjazi), stručnjak za bezbednost iz Albanije, koja članica NATO-a, kaže da kineske rakete daju Srbiji nove mogućnosti za projektovanje moći i menjaju bezbednosni balans u regionu; one nisu samo odbrambene – kako tvrdi kupac – već proširuju vojne kapacitete na velike udaljenosti.
"Kineske rakete su veoma precizne. Jedna njihova zabrinjavajuća karakteristika je velika brzina – oko četiri do pet maha, ili do 6.000 km/h – što ih svrstava u kategoriju raketa koje je teško presresti", kaže Ćirjazi za RSE.
Na Balkanu, Srbija održava otvorene tenzije s Kosovom, prema kome ima teritorijalne pretenzije, s Hrvatskom i povremeno s Crnom Gorom. Njeni odnosi sa Albanijom i Severnom Makedonijom su mirniji, dok veza s Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini ostaje poseban slučaj koji se razlikuje od ostatka te države.
Kupovina kineskih raketa, prema rečima Kadrija Kastratija, vojnog eksperta s Kosova, jasno pokazuje težnju Srbije da se pozicionira kao najnaoružaniji i najdominantniji akter na Balkanu i da region uvek drži na ivici destabilizacije.
"Srbija ovo naoružanje kupuje kako bi ušla u trku, pre svega s Hrvatskom. Nakon što se Hrvatskoj opremila avionima Rafal (Rafale) iz Francuske, Vučić je postigao sporazum s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) o kupovini istih takvih aviona. Dakle, to je trka između njih", kaže Kastrati za RSE.
Iako tvrdi da je vojno neutralna, Srbija ima najskuplju vojsku na Zapadnom Balkanu. Samo u 2024. godini potrošila je 2,2 milijarde dolara – oko pet puta više od Albanije, koja je članica NATO-a i druga zemlja u regionu po vojnim izdacima, pokazuju podaci Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Srbija troši znatno više i od Hrvatske, koja je takođe članica NATO-a. Prema SIPRI-ju, razlika u izdvajanjima za odbranu između dve zemlje dostižu stotine miliona evra svake godine.
Posle ruske invazije na Ukrajinu, Srbija je promenila svoje izvore naoružanja, okrećući se Kini za borbene dronove i protivvazdušni raketni sistem FK-3, ali nije prestala da kupuje od Zapada, poput SAD i Francuske.
U svojim izjavama, Vučić posebnu pažnju posvećuje vojnoj snazi Hrvatske. Tokom 2024. godine, kada je Srbija kupila višenamenske borbene avione Rafal od Francuske, ironično je primetio da je to "dobra vest za region" kada Hrvatska uradi isto, dok je "tragedija" kada ih kupuje Srbija
"Mi nigde ne izazivamo probleme, niti to planiramo, niti to nameravamo. Ovo je ogroman signal poverenja između Francuske i Srbije. Želimo samo da sačuvamo svoju zemlju", rekao je Vučić.
Katarina Đokić, istraživačica u SIPRI-ju, kaže da poređenja između Srbije i Hrvatske treba posmatrati s oprezom. Hrvatska, kao članica NATO-a, planira svoje vojne kapacitete unutar alijanse i prati odgovarajuće zadatke, dok Srbija deluje van tog mehanizma.
Đokić navodi da postoji tendencija da političkih elita da gledaju preko granice i koriste naoružavanje suseda kao alibi za opravdanje širenja sopstvene moći.
"Ono što zabrinjava – kada je reč o Srbiji, Kosovu i Hrvatskoj – jeste neodgovoran rečnik političkih elita, koji podiže tenzije, umesto da se koriste postojeći regionalni mehanizmi ili kreiraju novi za komunikaciju i rešavanje problema. Jednostavno, postoji sklonost ka povećanju tenzija – što može biti opasno, jer se i kod građana stvara osećaj nesigurnosti i straha od onoga što bi moglo da se desi", kaže Đokić za RSE.
Ćirjazi upozorava da takva klima tenzija i nepoverenja može dovesti do pogrešnih tumačenja druge strane, podstičući brze i nekontrolisane reakcije.
To povećava rizik od eskalacije čak i bez direktne namere za sukob – što je situacija koju Ćirjazi definiše kao "pogrešnu procenu".
"To smo videli i u nedavnom sukobu između Irana, Izraela i Sjedinjenih Država, gde je argument bio da imamo dokaze da će Iran prvi napasti, pa smo mi udarili. Ili – čak i u slučaju Iraka – rečeno je da će Sadam Husein stvoriti nuklearno oružje i upotrebiti ga protiv saveznika u regionu, pa ćemo mi delovati. To je spirala bezbednosti i eskalacije", objašnjava Ćirjazi.
Kao odgovor na kupovinu kineskih raketa, Evropska unija – kojoj se Srbija teži da se pridruži – saopštila je da zemlja mora doneti jasne strateške izbore na putu integracije. U međuvremenu, NATO, partner Srbije, nije odgovorio na upit RSE o tome kako gleda na kontinuiranu saradnju Beograda s Pekingom.
Zapadna alijansa će u maju održati zajedničke vojne vežbe sa Srbijom na poligonu Borovac, blizu granice s Kosovom.
U objavi na društvenim mrežama, Komanda združenih snaga NATO-a u Napulju navela je da će se vežba održati na poziv Srbije. Prema njenim rečima, ona jača praktičnu saradnju i podržava stabilnost na Zapadnom Balkanu.
Za Ćirjazija, to dokazuje da Srbija sledi strategiju "sedenja na više stolica". S jedne strane, otvara vrata Kini da poveća svoj uticaj u regionu, a s druge strane, sarađuje sa Zapadom kako bi stvorila neku vrstu međusobne zavisnosti.
"Ta strategija je bila karakteristična i za bivšu Jugoslaviju pod Titom, pošto je održavao partnerstva i saveze s mnogo različitih strateških aktera, kako bi stvorio zavisnost tih supersila od ove zemlje", kaže Ćirjazi.
Prema njegovim rečima, ovakav pristup daje Srbiji više prostora za manevrisanje i stavlja međunarodne aktere u komplikovaniju poziciju u slučaju potencijalnog sukoba. Đokić se slaže, ali ističe i drugi aspekt.
"Jedan od razloga zašto mnoge zemlje nabavljaju oružje iz Kine jeste to što je ono jeftinije. Slučaj Srbije je malo specifičniji u geografskom smislu, jer se ona nalazi u Evropi i od nje postoje drugačija očekivanja", rekla je ona.
"Ja se, na primer, bavim Zapadnom Afrikom i znam da tamo ima mnogo zemalja koje imaju odlične odnose s EU, a istovremeno nabavljaju oružje od Kine jer je to jeftinije", kaže Đokić.
Vučić nije otkrio cenu kineskih raketa CM-400AKG, koje mogu da nose do 200 kg eksplozivnog materijala, ali ih je opisao kao "veoma skupe".
Prema poslednjem izveštaju SIPRI-ja, kupovina oružja u Evropi je značajno porasla, čineći kontinent najvećim uvoznim regionom – s porastom od 210 odsto između perioda 2016-2020 i 2021-2025.
S druge strane, Sjedinjene Američke Države su povećale svoju dominaciju u izvozu oružja, pri čemu je Kosovo jedan od njihovih brojnih kupaca.
Kosovski odbrambeni zvaničnici naglašavaju da se kupovinu oružja vrši isključivo od saveznika iz NATO-a.