Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- BiH i Srbija deo američke inicijative za jačanje energetskog snabdevanja regiona
- Radikalizacija protesta poljoprivrednika, blokirane desetine puteva u Srbiji
- Godina dana zatvora Ljubanu Vukoviću zbog pretnji sutkinji u predmetu protiv Dodika
- U Iranu uhapšen šef biroa japanske televizije u Teheranu
Godišnjica napada Rusije na Ukrajinu
Ukrajinci su u utorak obeležili četvrtu godišnjicu ruske invazije emotivnim scenama dok su ljudi polagali cveće, palili sveće i sećali se poginulih na ceremonijama u gradovima širom zemlje. U Kijevu je održan minut ćutnje za poginule u ratu. U Lavovu su deca ispunila crkvu kako bi se pridružila molitvama za mir. U Buči su se ponovo probudila gorka sećanja na brutalne zločine koje su počinili ruski vojnici tokom kratke okupacije grada 2022. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je video u kojem je prvi put prikazao bunker u kojem je proveo prve sate rata – i poručio da ruski lider Vladimir Putin nije ostvario svoje ciljeve.
Na četvrtu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, sukob sve više definišu učvršćene pozicije i strukturna ograničenja koja ostavljaju malo prostora za proboj u pregovorima, rekle su bivše američke diplomate i analitičari. Glavna prepreka napretku u rešavanju najvećeg kopnenog rata u Evropi od Drugog svetskog rata nije nedovoljno diplomatsko angažovanje, već nevoljnost Moskve da preispita svoje ratne ciljeve, rekli su stručnjaci.
Lideri institucija Evropske unije poručili su da se zalažu za trajan i pravedan mir u Ukrajini, zasnovan na principima Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Oni su izrazili podršku naporima usmerenim na postizanje takvog mira uz dostojanstvo i dugoročnu bezbednost.
Četiri godine rata, ekonomske sankcije i vojni gubici ostavili su posledice na mnoge Ruse. Pogledajte video prilog 'Siromašniji smo': Rusi o četiri godine rata u Ukrajini.
Pogledajte i dokumentarni film Vratite mi moje ime. Dokumentarac novinara RSE Marjana Kušnira bavi se misijama spasavanja na prvoj liniji fronta, forenzičkim laboratorijama i DNK bazama podataka, prateći složene napore da se identifikuju poginuli i porodicama pruži mir.
Povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini u centru Beograda su održana dva skupa, jedan mirovni, a drugi skup podrške Rusiji. Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni u punoj opremi za razbijanje demonstracija. Nakon kraće rasprave s policijom, odveden je Damnjan Knežević, vođa ultradesne grupe Narodne patrole koja je organizovala skup podrške Rusiji.
Fotografije majki koje plaču nad kovčezima svoje ubijene dece, ljudi koji beže od rata vozovima i autobusima, tela ubijenih na ulicama... Te fotografije iz ratova na Kosovu i u Ukrajini nastale su s više od 20 godina razlike, ali imaju zastrašujuću sličnost i podsećaju da rat svuda ima isto lice. Pogledajte fotogaleriju Kosovo i Ukrajina: Istorija koja se ponavlja
Poslušajte i potkast Koliko košta rat za tuđu zastavu? o državljanima koji se u Ukrajini bore na strani Rusije.
Balkan na RSE
O ideji članstva u Evropskoj uniji bez prava veta za buduće članice diskutuje se među evropskim zvaničnicima, mada zasad ne javno, dok su barem dvojica zapadnobalkanskih lidera javno izrazili spremnost za prihvatanje takve mogućnosti zarad članstva u EU. Pravo veta, predviđeno osnivačkim ugovorima EU, podrazumeva mogućnost da u određenim političkim odlukama za koje se traži jednoglasnost, poput one o priključenju novih članica, bilo koja država članica može blokirati odluku. Diskusija o mogućnosti da šest država Zapadnog Balkana budu primljene u EU bez prava veta, otvorena je kao opcija koja se pominje u vezi s mirovnim pregovorima o Ukrajini, u kojima inicijativu trenutno imaju SAD. Bez obzira na to što EU u te pregovore formalno nije uključena, razmatra se mogućnost članstva Ukrajine kao deo paketa mirovnog dogovora sa Rusijom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će na narednoj vojnoj paradi Srbija imati hiljade naoružanih robota iz Kine. Za pomoć u tome će, kako je rekao, morati da "moli" kineskog predsednika Si Đinpinga. "Hiljade naoružanih robota" u vojnom smislu deluju pre kao marketinška poruka nego kao realan plan, ocenjuje za RSE Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti iz Beograda. On kaže da savremene vojske još nemaju operativne humanoidne robote sa naoružanjem, a i da kineska iskustva pokazuju da kineski humanoidni roboti služe za nadzor i logistiku i da ne zamenjuju vojnike u borbi.
S druge strane, probleme zbog saradnje kineskih kompanija i Srbije osetili su meštani više sela na zapadu Srbije koja su se našla na trasi autoputa ka Crnoj Gori, na deonici koju je gradila kineska kompanija CCCC. Država je pre nekoliko godina, meštanima oduzimala imanja za potrebe izgradnje puta, u postupku eksproprijacije. Analiza RSE pokazuje da je više stotina sporova vođeno pred lokalnim sudovima, a deo meštana upozorava da im do danas nije isplaćen novac. Meštani su ukazivali i na uzurpaciju imovine i ekološku štetu zbog devastacije kraja poznatog po poljoprivrednoj proizvodnji. Država odbacuje navode o ekološkoj šteti, a kineska firma ne odgovara na pitanja RSE.
Nadležnosti izvršne vlasti kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, model je integracije zdravstva i obrazovanja koji političarka s Kosova Rada Trajković vidi kao jedinu opciju za održiv opstanak srpske zajednice. Ona podvlači da, pre svega, razlika u obrazovnom sistemu od Srbije ne može da postoji, jer bi bio "ugrožen" položaj i opstanak Srba na Kosovu. S druge strane, sociolog iz Prištine Artan Muhadžiri smatra da bi logičan pristup integraciji obrazovnih i zdravstvenih institucija – koje u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije – bio "pragmatični eklekticizam", odnosno "identifikovanje već postojećih međunarodnih modela slične prirode i odabir rešenja koja bi bila prikladna za kosovski kontekst, kako bi se stvorio specifičan model prihvatljiv za obe strane".
Tri decenije od završetka rata u BiH, oko 90.000 ljudi živi u područjima gdje su ostale mine. Dosad je za deminiranje uloženo oko 500 miliona evra, uglavnom novca stranih donatora, ali mnoge zemlje, uključujući Švedsku, Japan, Švajcarsku, Nemačku i Norvešku, obustavile su podršku, jer novac preusmeravaju na Ukrajinu i Gazu. Za potpuno uklanjanje mina u BiH potrebno je još oko 250 miliona evra, novca koji trenutno nije obezbeđen.
Krajem februara Javnom servisu BiH ističe rok koji je dobio od Evropske radiodifuzne unije za isplatu duga od oko devet miliona evra. BHRT je u teškoj finansijskoj situaciji zbog 53 miliona evra koje mu duguje RTRS po osnovu RTV takse, što ugrožava opstanak državnog javnog servisa. Pogledajte video prilog Devet miliona razloga za brigu: Kriza Javnog servisa BiH.
Bivšem vicepremijeru Artanu Grubiji, koji je drugoosumnjičeni zajedno s još pet osoba za proneveru u Državnoj lutriji, na zahtev Tužilaštva je efektivni pritvor zamenjen kućnim pritvorom uz 24‑časovni policijski nadzor, što je izazvalo snažne kritike javnosti zbog selektivne pravde koja, kako se navodi, ide u korist funkcionerima.
Svet
Iranska vlada, suočena s pritiskom kod kuće zbog sve veće opozicije i globalno zbog pretnji američkim vojnim napadom, sprema se za treći krug pregovora predstavnicima SAD uz posredovanje Omana, a koji bi trebalo da se održe sledeće sedmice.
Pogledajte fotogaleriju o kretanju američke vojske dok se povećava vojno prisustvo SAD na Bliskom istoku u jeku tenzija s Iranom.
Iranske opozicione kurdske grupe u egzilu najavile su novu koaliciju s ciljem svrgavanja Islamske Republike, što, prema stručnjacima, označava značajnu promenu u političkom pejzažu regiona. Savez je formiran 22. februara u trenutku kada je iranski klerikalni establišment na najslabijoj tački u poslednjih nekoliko decenija – iranske vlasti se spremaju za moguću vojnu akciju SAD, u nedeljama pošto su preživele najveće proteste u poslednjih nekoliko godina.
Moldavski advokati, supružnici Alina i Vadim, upoznali su se, sprijateljili i venčali, a tek kasnije shvatili da su oboje prijavljeni na istoj fiktivnoj adresi u Rumuniji. Priča Aline i Vadima Ignatiuka pokazuje kako je veliki deo moldavskog stanovništva od oko tri miliona ljudi došao do dokumenata susedne Rumunije, članice Evropske unije. Sada je Rumunija odlučila da poništi te dokumente za 160.000 ljudi, uključujući 100.000 Moldavaca.
Mesecima nakon što su u Rusiji stupila na snagu nova pravila o jeziku i registraciji, hiljade dece iz Centralne Azije i dalje su isključene iz škola, što primorava porodice da se vrate kući i ostavlja praznine u njihovom obrazovanju.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!