Nadležnosti izvršne vlasti kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom, model je integracije zdravstva i obrazovanja koji političarka sa Kosova, Rada Trajković, vidi kao jedinu opciju za održiv opstanak srpske zajednice.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlači da, pre svega, razlika u obrazovnom sistemu od Republike Srbije ne može da postoji, jer bi bio "ugrožen" položaj i opstanak Srba na Kosovu. Trajković je inače bila direktorka Doma zdravlja u Gračanici kod Prištine, predavala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici koji i danas radi u sistemu Srbije, a bila je i poslanica u Skupštini Kosova.
S druge strane, sociolog iz Prištine Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) smatra da bi logičan pristup integraciji obrazovnih i zdravstvenih institucija - koje u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije - bio "pragmatični eklekticizam", odnosno "identifikovanje već postojećih međunarodnih modela slične prirode i odabir rešenja koja bi bila prikladna za kosovski kontekst, kako bi se stvorio specifičan model prihvatljiv za obe strane".
"Ne bi bilo potrebno krenuti od nule, jer se ovakve prakse integracije manjina, čak i u komplikovanim okvirima, primenjuju decenijama i u mnogim različitim situacijama", navodi on.
Vlada Kosova bez jasnog stava o modelima integracije
Pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kad je premijer Aljbin (Albin) Kurti poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija istih i ujedinjenje".
Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) sredinom januara ove godine. Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju, a iz Vlade Kosova na ovo pitanje nisu odgovorili ni na upit RSE.
U međuvremenu je 10. februara bivši zamenik premijera Kosova, Besnik (Bislimi) Bisljimi, rekao da su narednih pet do šest nedelja veoma važne za integraciju srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija, te naveo da svi moraju biti konstruktivni po ovom pitanju.
Evropska unija je krajem prošle nedelje u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija, rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima.
Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji.
Šta predviđa Zajednica za srpsko zdravstvo i obrazovanje?
Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine prvim Briselskim sporazumom, principi su usaglašeni 2015, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine, nakon čega je Evropska unija izradila i nacrt statuta.
Ipak, Kosovo do sada ovaj nacrt statuta nije poslalo Ustavnom sudu na razmatranje, što bi trebalo da bude prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.
Nacrt statuta nikada nije javno objavljen, ali je RSE imao uvid u njega i on bi trebalo da reši brojna otvorena pitanja, uključujući i funkcionisanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Srpske institucije nakon rata
Srbija je svoje institucije nakon rata na Kosovu izmestila u sredine gde žive Srbi. Od obrazovnih institucija tako i danas rade predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, te Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici.
Od zdravstvenih institucija funkcionišu domovi zdravlja ili lokalne ambulante, Kliničko-bolnički centar u Gračanici kod Prištine i u Severnoj Mitrovici na severu Kosova, te Zdravstveni centar u Pasjanu, u regionu Pomoravlja.
Naime, predviđeno je da ove institucije postanu privatne pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom, a da Srbija pruža "finansijski doprinos".
Precizira se da bi obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu imale "status stranih, privatnih ustanova", te da će dobiti dozvole, odnosno licence za rad, u skladu sa važećim kosovskim zakonom.
I kada je reč o nastavnom planu i programu, u nacrtu statuta piše da će on biti uređen u skladu sa važećim kosovskim zakonom. Za sada nije jasno kako bi u ovom slučaju on izgledao, imajući u vidu da Kosovo i Srbija imaju potpuno drugačija gledišta kada je u pitanju istorija ili geografija, jer zvanični Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova.
Ipak, piše da će Zajednica imati punu nadležnost vezanu za obrazovanje, što podrazumeva saradnju među članicama, predstavljanje obrazovne politike pred centralnim vlastima, pružanje saveta centralnim vlastima oko srpskog nastavnog plana i programa u vezi sa regulisanjem zakona Kosova, pružanje saveta oko izmena i dopuna zakona o obrazovanju i tako dalje.
Prema nacrtu statuta takođe bi postojao standard "izdavanja duplih diploma", kosovskih i srpskih, a koje bi priznavali i Kosovo i Srbija.
U nacrtu statuta se navodi i da obrazovne i zdravstvene institucije mogu da koriste prostorije čiju je izgradnju finansirala Srbija, ali da to neće ometati već postojeći kosovski obrazovni i zdravstveni sistem.
Slične nadležnosti bi Zajednica opština sa srpskom većinom trebalo da ima u oblasti zdravstva, odnosno trebalo bi da olakšava saradnju među članicama oko unapređenja primarnog i sekundarnog zdravstva, da predstavlja zdravstvenu i socijalnu politiku pred centralnim vlastima, da finansira infrastrukturne projekte, opremu i drugi medicinski materijal, da finansira ili prikuplja sredstva za socijalnu pomoć i tako dalje.
Kako se zdravstvo i obrazovanje pominju u kosovskim zakonima?
Ustav Kosova i zakoni, koji su izrađeni na osnovu plana Martija Ahtisarija – dokumenta na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine – predviđaju takođe prava srpske zajednice: od kulture, jezika, vere i tradicije, preko obrazovanja, zdravstva, ekonomskih i imovinskih pitanja, do formiranja opština sa srpskom većinom kroz proces decentralizacije.
Danas na Kosovu postoji ukupno deset opština sa srpskom većinom. Šest se nalazi južno od Ibra – Gračanica, Novo Brdo, Štrpce, Ranilug, Klokot i Parteš, dok su ostale četiri teritorijalno povezane na severu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.
Prema ustavu Kosova, manjinske zajednice imaju pravo da stiču obrazovanje na jednom od zvaničnih jezika na svim nivoima, što znači i na srpskom jer je on, pored albanskog, u zvaničnoj upotrebi na celoj teritoriji Kosova. Ipak, obrazovne institucije po kosovskom sistemu na srpskom jeziku za sada ne postoje.
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.
Takođe, Ustav Kosova, kao i Ahtisarijev plan, predviđa da manjinske zajednice imaju pravo da osnivaju i upravljaju svojim privatnim obrazovnim ustanovama, kojima se može odobriti i finansijska pomoć u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.
Član 20 Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova opštini Gračanica, Štrpce i Severna Mitrovica daje i proširene nadležnosti u pogledu sekundarne zdravstvene zaštite, dok članom 21 opština Severna Mitrovica ima proširene nadležnosti u visokoškolskom obrazovanju.
Opštine Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce ovim proširenim ovlašćenjima imaju pravo da obezbede sekundarnu zdravstvenu zaštitu, uključujući registrovanje i izdavanje licenci zdravstvenim ustanovama, zapošljavanje zdravstvenih radnika, isplatu plata i obuku zdravstvenih radnika i onih koji su zaposleni u administraciji.
Kada je reč o visokoškolskom obrazovanju, opština Severna Mitrovica proširenim ovlašćenjima ima pravo da obezbedi visoko obrazovanje, uključujući registraciju i izdavanje licenci obrazovnim ustanovama, zapošljavanje nastavnog kadra, isplatu plata i obuku nastavnog i administrativnog osoblja.
Muhadžiri: Važno da integracija bude zasnovana na međunarodnim standardima
Sociolog Artan Muhadžiri u izjavi za RSE kaže da polazna tačka integracije treba da se oslanja na međunarodnim standardima i objektivnim kriterijumima, kao što su Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima.
"Ovo bi osiguralo strukturno uklapanje sporazuma u institucionalne okvire kosovskog sistema. Ključno pitanje je osigurati da budući model vrednosno-funkcionalne integracije bude kvalitativno stabilan u pogledu dugoročne normalizacije", navodi on.
Dodaje i da predstavnici Srba iz različitih sfera života treba da učestvuju u ovom procesu jer će pitanje integracije zdravstva i obrazovanja najviše uticati na njihov svakodnevni život.
"Zato je veoma važno da oni budu akteri za stolom donošenja odluka, a ne da igraju pasivne sporedne uloge kao formalna podrška političarima iz Beograda", kaže on.
Dodaje da je ovaj proces izuzetno važan, te da se može smatrati jednim od temelja za "postepeni ulazak u fazu preliminarnog dizajniranja konačnog sporazuma" između Kosova i Srbije.
"Izgledi za uspeh zavisiće od spremnosti Kosova i Srbije da naprave realne kompromise i ozbiljnosti ponuda i pritisaka iz Brisela i Vašingtona. Jasno je kao dan da će biti nemoguće postići i najmanji uspeh, ukoliko obe strane ne budu voljne da naprave ustupke", navodi on za RSE.
Trajković: Uloga međunarodne zajednice ključna
Rada Trajković smatra da je pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja i bezbednosno pitanje, te da se ne može rešiti bez aktivnog učešća međunarodne zajednice, posebno misije NATO-a na Kosovu KFOR.
Ukazuje da integracija zdravstva i obrazovanja treba da dovede do stabilnosti i pružanja "zdravstvene i obrazovne bezbednosti" za pripadnike srpske zajednice koji žive na Kosovu.
To se, kako kaže, može postići samo ukoliko se ova dva sektora integrišu na osnovu Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi kosovskim Srbima pružila veću autonomiju odlučivanja u oblasti zdravstva i obrazovanja.
"Još jednom naglašavam, mi smo obrazovni i zdravstveni sistem (nakon rata na Kosovu) očuvali i negovali uz pomoć i jake garancije NATO-a. Dan danas se veliki broj pacijenata leči van Kosova, u Srbiji. Razlika u obrazovnom sistemu (od Republike Srbije) ne sme da postoji, prosto jer Srbima na Kosovu nije obezbeđen održivi opstanak i sigurnost, kod ljudi sigurnost stvaraju diplome (srpskog sistema)", smatra ona.
Zapadne zemlje su do sada uglavnom iznele stav da se sve srpske institucije moraju integrisati u kosovski sistem, uključujući zdravstvene i obrazovne, ali da se to mora desiti uz konsultacije sa srpskom zajednicom i kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.
