Policijski kordoni u Beogradu razdvajali dva skupa povodom godišnjice rata u Ukrajini

Dva skupa, jedan mirovni, a drugi skup podrške Rusiji, održali su se istovremeno na Trgu Republike u centru Beograda povodom četvrte godišnjice rata u Ukrajini 24. februara.

Dve grupe okupljenih razdvajali su policijski kordoni u punoj opremi za razbijanje demonstracija, javila je reporterka RSE.

Nakon kraće rasprave sa policijom, odveden je vođa ultradesne grupe "Narodne patrole" Damnjan Knežević koja je organizovala skup podrške Rusiji.

Koju su poruku poslali mirovni aktivisti?

Mirovni aktivisti i građani okupljeni na njihov poziv nosili su zastave Ukrajine, poruke "ratu ne", zastave Evropske unije, dok su se sa razglasa puštale pesme na ruskom i ukrajinskom koje pozivaju na mir, kao i himna Ukrajine.

Među govornicima na mirovnom skupu bio je i antiratni aktivista Peter Nikitin.

U delu govora, obraćajući se grupi pristalica ruske invazije, koja se okupila na poziv "Narodnih patrola", Nikitin je podsetio na ratne zločine tokom ruske agresije na Ukrajinu.

Nabrajajući zločine, poručio im je "to je učinio vaš Putin (predsednik Rusije)".

Ruski mirovni aktivisti zahvalili su se građanima Srbije koji su došli da podrže njihov skup.

Na povike desničara "Idite kući" jedan od aktivista im je sa govornice poručio:

"Mi svi Rusi hoćemo da se vratimo kući, ali ne možemo zbog represije. Želimo da bude slobodna. Slava Ukrajini, Rusija bez Putina", rekao je on.

Na mirovni skup podrške Ukrajini pozvala je na društvenim mrežama zajednica građana iz Rusije u Srbiji "Antiratna Srbija".

Protest podrške ruskoj invaziji

Naspram policijskog kordona bila je grupa okupljena na poziv ekstremno desničarske "Narodne patrole", koju je policija sprečavala da priđe drugoj grupi okupljenih.

Nosili su zastavu Rusije i simbol "Z" ruske invazije na Ukrajinu.

Na tom skupu čuli su se uzvici "Srbi i Rusi braća zauvek", "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija" i povici protiv NATO-a.

Antiratni aktivisti su na skandiranje desničara odgovorili povicima "Fašisti" i "Ratu ne".

Grupa "Narodne patrole" dospela je u žižu javnosti zbog akcija protiv migranata u Srbiji 2020.

Njihov lider Damnjan Knežević je više puta hapšen zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije.

Čitajte:

Širenje dezinformacija o migrantima u Srbiji bez pravosudnih sankcija

U martu 2022, dok je invazija Rusije na Ukrajinu dobijala zamah, "Narodne patrole" su organizovale nekoliko skupova podrške Rusiji i invaziji Ukrajine.

Više skupova na koje su pozivale "Narodne patrole" policija je ranije zabranjivala. Neki od njih bili su zakazivani na godišnjicu ruske agresije na Ukrajinu.

Skup podrške Rusiji ili provokacija

Sofija Todorović iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava protest "Narodnih patrola" za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje kao "provokaciju".

"Oni nisu tu da pošalju bilo kakvu poruku, čak ni podrške Rusiji, nego da se obračunaju sa mirovnim aktivistima. To je klasično zauzimanje prostora, na jedan nasilan i neinventivan način. To rade dugi niz godina", ukazuje ona.

Ona smatra da su ovakve grupe opasne jer "šalju eksplicitne pretnje i ponašaju se kao da sve što oni rade ne zaslužuje apsolutno nikakvu sankciju".

"A naši zakoni i vrednosti koje jemči Ustav Republike Srbije su vrlo jasni po tom pitanju – da njihovo ponašanje nije primereno, niti je u duhu demokratije i zakona koji u ovoj zemlji važe", kaže ona.

Sa druge strane, Todorović smatra da vlasti u Srbiji šire proruski narativ, što omogućava delovanje ovakvih grupa.

"Kad sve ovo uzmemo u obzir, tu se zapravo i kreira prostor da ovakve grupe nesmetano deluju i funkcionišu i čak zapravo imaju pristalice, a to su najčešće vrlo mladi ljudi", rekla je Todorović.

Srbija je, inače, jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Zapada.

Vlast u Srbiji godinama blisko sarađuje sa Rusijom.

Čitajte:

'More bola': Emotivne ceremonije širom Ukrajine dok ruska invazija ulazi u petu godinu

Ruska invazija na Ukrajinu počela je 2022. i to je najveći je oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Prema procenama UN, stradalo je oko 15 hiljada civila u Ukrajini, a više od 40 hiljada je ranjeno. Milioni su se iselili iz te zemlje zbog rata.

Prema procenama američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), oko 1,2 miliona ruskih vojnika i oko 600 hiljada pripadnika ukrajinskih trupa je poginulo, ranjeno ili nestalo.