"Mi nekog boljitka nismo osetili. Samo tegobe."
Ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE), priču počinje Aleksandar Antović iz Prilipca na zapadu Srbije, dok gleda u autoput "Miloš Veliki" koji je prošao kroz njegovo selo.
Novoizgrađenom deonicom oko osam meseci huče vozila, a Antović sa delom svojih komšija ukazuje na probleme.
Tvrde da su radovi na autoputu, sa kineskom firmom China Communications Construction Company (CCCC) kao ključnim partnerom države, prouzrokovali štetu.
"Uništeni su lokalni putevi, zagađena je reka. Sav živi svet je u njoj uništen. Niko nije reagovao", tvrdi Antović.
Upozorava i da su mnogi u Prilipcu i selima u okolini, poznatim po poljoprivrednoj proizvodnji, pretrpeli štetu na usevima zbog radova na autoputu.
Za to vreme, na pitanja RSE o posledicama radova ne odgovaraju ni kineska firma, ni resorna ministarstva građevinarstva i ekologije, niti lokalne vlasti u tri opštine kojima pripadaju sela na trasi autoputa – Čačku, Požegi i Lučanima.
Investitor radova, državna firma "Putevi Srbije", tvrdi u odgovoru za RSE da na deonici od Preljine do Požege "ne raspolažu informacijama o ekološkoj šteti", a da se lokalni putevi obnavljaju i procenjuje šteta kod građana.
Autoput "Miloš Veliki" vlasti opisuju kao "jednim od najvećih projekata", koji treba spoji Srbiju sa susednom Crnom Gorom.
A dok se sa kineskim firmama, na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga, najavljuje nastavak trase ka Jadranskom moru, meštani Prilipca i drugih sela su stigli i do suda.
Upozoravaju da im, pored ostalog, država godinama duguje novac za imanja, oduzeta u postupku eksproprijacije za potrebe autoputa.
Analiza RSE, na osnovu dostavljenih podataka iz sudova, pokazuje da nakon završetka višegodišnjih radova i otvaranja autoputa, najmanje 130 sporova za eksproprijaciju i dalje nije rešeno.
Pred sudom je bilo, prema analizi RSE, još oko najmanje 200 drugih sporova, gde su tuženi "Putevi Srbije" ili kineska firma CCCC.
Broj nije konačan, jer svi sudovi od kojih smo tražili podatke nisu dostavili odgovor do objave teksta.
Autoput preko voćnjaka i njiva
"I tu zemlju što su oduzeli, nas niko nije pitao da li hoćemo, nećemo. Rečeno nam je da je to državni interes", kaže Aleksandar Antović.
Njegovoj porodici su, eksproprijacijom, "Putevi Srbije" pre pet godina uzeli oko hektar zemlje u Prilipcu.
Postupak, po zakonu, nalaže da država može da oduzme privatno zemljište ili objekte zbog "javnog interesa".
To se najčešće radi zbog izgradnje puteva, mostova ili sličnih projekata, važnih za državu.
Antović kaže da su on i njegove komšije prihvatili činjenicu da će im imanja biti oduzeta.
Ali, nisu prihvatili ponuđeni novac.
Zakon nalaže da država mora da plati cenu koja ne sme biti niža od tržišne.
"Oni su nama tada, 2021. godine, ponudili mizernu cenu", opisuje Antović, uz procenu da je bila višestruko niža od vrednosti njihovih parcela.
Usledili su sudski sporovi, protesti meštana i blokade radova, a potom i pregovori sa "Putevima Srbije".
Dogovorena je potom, kako kaže, prihvatljiva cena.
Ali, Antović upozorava da mu do danas ništa nije plaćeno.
I dalje je na sudu.
Preko jedne njive, gde je u plastenicima proizvodio papriku, prošao je autoput, a dve su ostale u njegovoj neposrednoj blizini.
"Ja sam do sada izgubio desetine hiljada evra, isključivo, samo zbog toga što je ovuda prošao autoput", kaže Antović.
Mnoge njegove komšije u Prilipcu su, kako kaže, preko suda dobile novac za eksproprisanu zemlju, ali se pojavio novi problem.
"Zemljište kao zemljište im jeste plaćeno. Ali oni (država) smatraju da je oduzeta zemlja, a šta se nalazilo na tome, ko je ulagao, koliko je ulagao, to njih ne interesuje. Ljudi su imali plastenike, voćnjake, malinjake. Šta god da su imali na tim parcelama, to ništa nije plaćeno", tvrdi Antović.
On traži da mu se nadoknadi i gubitak u usevima, dok se postupci pred sudom, kako tvrdi, pet godina "odlažu i razvlače".
'Okončano 84 odsto postupaka'
Izgradnja deonice od Preljine do Požege, duga oko 30 kilometara, počela je 2019. godine.
Stotine sudskih sporova sa meštanima, međutim, nisu zaustavile radove.
Poslednji deo trase je, u prisustvu zvaničnika Srbije i predstavnika Pekinga, otvoren u julu 2025.
"Putevi Srbije", kao investitor, tvrde za RSE da je do sada okončano 84 odsto postupaka u kojima se utvrđuju naknade za eksproprijaciju na tom delu autoputa.
Na optužbe dela građana da im je imovina oduzeta "bez pravične nadoknade", odgovaraju da nije oduzeta, već eksproprisana. I pozivaju se na zakon.
Kako kažu, državi se, odlukom Ministarstva finansija, imovina može predati pre pravosnažnosti odluke o naknadi za eksproprijaciju - ako se oceni da je to "neophodno zbog hitnosti izgradnje određenog objekta ili izvođenja radova".
"Putevi Srbije" u odgovoru za RSE tvrde i da nikog nisu pritiskali da ne protestuje i da prihvati ponuđeni novac za eksproprisanu imovinu, uz ocenu da su blokade meštana bile "konstantne" i da su "usporavale radove".
Ne odgovaraju, međutim, koliko meštana i dalje čeka na isplatu eksproprisane imovine i koliko im novca duguju.
Šta koči eksproprijaciju?
Advokatica Ivana Tomić je, kako kaže za RSE, imala desetine klijenata koji su pred sudom tražili nadoknadu za eksproprisanu imovinu na trasi autoputa od Preljine do Požege.
Sporovi su trajali, kako ističe, "nerazumno dugo", iako su po zakonu postupci za eksproprijaciju hitni.
Ocenjuje i da je dolazilo do "opstrukcija" - odlaganja ročišta ili osporavanje nalaza veštaka od strane "Puteva Srbije".
"Na dosta problema smo nailazili, jer su bili veliki pritisci da se građanima isplati višestruko manja cena, koja im je prvobitno ponuđena", podseća Tomić.
Danas je, kako kaže, veliki broj slučajeva rešen, ali se na prve presude čekalo gotovo tri godine – do avgusta 2023.
"Tamo gde smo zaključili poravnanja pred sudom, uglavnom je i isplaćeno", ističe ona.
Ali, upozorava da je pravnosnažno okončan mali broj slučajeva za štetu na parcelama, koje su se našle u zoni autoputa, a nisu oduzete meštanima.
"Ili im je prekinut prilaz njivama i voćnjacima, ili su zbog pogrešne nivelacije usevi poplavljeni i uništeni, ili su zasuti građevinskim materijalom. To traje otkako su počeli radovi. U tim situacijama njima niko nije hteo da nadoknadi štetu", upozorava Ivana Tomić.
A kad spor dođe do suda, ističe ona, onda sledi "prebacivanje odgovornosti".
"Putevi Srbije kažu da nisu oni odgovorni već kineski izvođači radova, a izvođači kažu da su oni samo radili kako im Putevi Srbije kažu. Ali to je neosnovano jer zakon nalaže solidarnu odgovornost i jednih i drugih", dodaje advokatica.
Umesto useva, na imanjima beton i šut
Porodici Milana Majstorovića iz Prilipca uzete su dve parcele na privremeno korišćenje, dok se gradio autoput.
Novac za to mu je, kaže, isplaćen sve do maja 2025.
"Nisu ih vratili u prvobitno stanje", ističe on.
"Na parceli gde mi je bila šuma, tu su istresali beton, oko 20 kubika je izručeno, i to i dalje stoji", opisuje.
Na drugoj parceli, na kojoj je kineska firma imala pravo korišćenja do pre deset meseci, pre nekoliko dana je ponovo zatekao mašine.
"Oni i dalje se služe sa tim, ali nemam nikakvu ponudu od njih. Nemam nikakav papir", naglašava Majstorović.
I to mu, kaže, nije jedina briga.
"Preko puta moje kuće su dve velike bare, maltene jezerca, gde se sliva voda sa autoputa. Oni planiraju da izvedu radove, da odvode tu vodu, ali kad će to biti, ne znam. Do tad je katastrofa", izričit je Majstorović.
Upozorava i da ovog meseca ističe godinu dana od dogovora postignutog sa lokalnim vlastima Požege, kineskom firmom CCCC i "Putevima Srbije" da će se obnoviti sve za šta meštani tvrde da je uništeno u Prilipcu i okolini – od čišćenja korita reke, preko sanacije puteva.
"Oni su dali garancije i potpisali papir, ali od tada nisu uradili ništa", podseća Majstorović.
Aleksandar Antović upire prstom u rupe na ulicama.
"Pet godina su oni ovde radili, u proseku je bilo 500 tura, 500 kamiona dnevno. Pa vi preračunajte kolika je to količina građevinskog materijala sve je to prošlo kroz Prilipac", opisuje.
Ocenjuje i da je kineska kompanija "prouzrokovala ekološku katastrofu" u selu, zagađenjem rečice.
"Odveli su otpadnu vodu iz betonske baze direktno u našu rečicu", opisuje.
'Putevi se saniraju, ekološka šteta nije prijavljena'
Kineska kompanija za RSE ne odgovara na ove optužbe.
Putevi Srbije ističu da nemaju informacije o ekološkoj šteti koju je nanela kineska kompanija.
Kažu da je "Putevima", rešenjem republičkog ekološkog inspektora, naloženo da određena domaćinstva u zoni autoputa zaštite od prekomerne buke.
"Ne postoje druga rešenja niti podnesci Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine koji se odnose na deonicu autoputa od Preljine do Požege", dodaje se u odgovoru za RSE.
Ministarstvo ekologije nije do objave teksta odgovorilo na pitanja RSE o izlascima na teren njihovih inspektora i šta je utvrđeno.
Radio Slobodna Evropa na Telegramu
Registrujte se i budite u toku uz sadržaje Radija Slobodna Evropa na Telegramu!
Klikom ovde dobijate brze, pouzdane i relevantne informacije o najvažnijim dešavanjima o kojima svakodnevno izveštavamo.
A kada je reč o šteti nastaloj na privatnim parcelama, "Putevi Srbije", kako navode, nakon provere "činjeničnog stanja" sa nadzornom službom preduzimaju mere u cilju obeštećenja.
Tvrde i da se lokalni putevi saniraju.
Prema njihovim rečima, rekonstruisani su "svi lokalni putevi na teritoriji Čačka".
U Prilipcu se, kaže, traži tehničko rešenje kako bi se povećali kapaciteti kanala za odvodnjavanje vode koja dolazi sa autoputa.
To rešenje, kako ističu, "može imati uticaj na put" u selu, pa će od njega zavisiti "obuhvat radova" na lokalnoj saobraćajnici.
A sanacija lokalnih trasa u susednoj opštini Lučani će početi "čim vremenski uslovi dozvole".
'Meštani ispaštaju - najslabija karika'
Markovica kod Lučana udaljena je dvadesetak kilometara od Prilipca.
I tamo, slične slike i slična iskustva.
Na trasi autoputa našlo se imanje porodice Obrenović.
"Maltene ne postoji naša parcela na koju nisu naišli kineska firma i Putevi Srbije. Oteli su nam zemlju, ušli su na parcele, a mi naša prava i dalje tražimo na sudu", opisuje Miloš Obrenović.
Kaže da mu je isplaćen mali deo naknada za eksproprijaciju, po presudama iz prethodnih godina, dok za oko hektar zemlje i dalje čeka isplatu.
Porodica se, kako ističe, generacijama unazad bavi poljoprivredom. Imali su više parcela – voćnjak, vinograd, oranicu.
"Imamo ogromnih problema zato što sudovi u Ivanjici i u Čačku ne zakazuju ročišta od 2021. godine. A za jedan predmet koji je rešen u Ivanjici u oktobru, Putevi Srbije nam ne isplaćuju novac, iako im je bio rok 15 dana", nabraja.
"Mi meštani smo najtanja karika i ispaštamo", ističe Obrenović.
Tvrdi i da je, tokom radova, imao štetu na kući i garaži zbog vibracija mašina. Kuća je na oko pedeset metara od današnjeg autoputa.
"Nisam mogao da uđem u radionicu, oko nje je bio prokopan kanal. Do danas se natežemo da li će to da plate", opisuje.
A na jednoj njivi koja mu nije oduzeta je, kaže, nasut šut.
"Uzurpirala je kineska firma. Država i 'Putevi Srbije' su im dozvolili da rade šta hoće, zaštitili ih, a ja plaćam porez na zemlju koju ne mogu da koristim", ističe Obrenović.
Do njegove kuće je ranije, kako priča, išla pijaća izvorska voda, a sad mu je dovod te vode presečen, nakon što je preko cevi prošao put.
"Oni su provukli cev kroz nadvožnjak i ostavili je po površini zemlje. Sa prvim mrazevima to je zaledilo. Tražimo da kineska firma to reši. Rekli su im 'Putevi' da moraju da poprave do početka januara, sve je ostalo na tome", ističe Obrenović.
Kaže da autoput valja, jer se brže stiže do Beograda ali da meštani na zapadu Srbije nemaju "nikakve privilegije".
"Ako je moralo da se oduzme (zemlja), ja razumem. Ali zašto prvo nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, pa građen autoput? Izgleda da je sve urađeno kako ne treba", zaključuje on.
Koliko je sporova pred sudovima?
RSE se, u potrazi za podacima o sporovima meštana zbog eksproprijacije ili štete nastale izgradnjom autoputa od Preljine do Požege, obratio osnovnim sudovima u Čačku, Ivanjici i Požegi i Višem sudu u Čačku.
Osnovni sudovi u Čačku i Ivanjici nisu odgovorili do objave teksta.
Pred osnovnim sudom u Požegi se do početka februara 2026. vodio 641 postupak za eksproprijaciju – stoji u odgovoru tog suda za RSE.
Rešeno je, kažu, 520 predmeta, dok je 121 ostao nerešen.
U sudu kažu da je u 471 slučaju utvrđeno da "Putevi Srbije" isplate nadoknadu za eksproprijaciju.
U deset slučajeva su vlasnici parcela povukli predlog, u 12 slučajeva zbog smrti vlasnika nije doneta konačna odluka, dok je u 27 predmeta, gde isti vlasnici imaju različite parcele, došlo do spajanja postupaka.
Pored ovih predmeta u vezi sa eksproprijacijom, u istom sudu je bilo još 180 sporova u kojima su tuženi Putevi Srbije.
Kažu da je rešeno njih 128, a da su 52 još nerešena.
Takođe, pred ovim sudom je bilo 18 postupaka u kojima se na tuženoj strani pojavila kineska firma CCCC. Još nije rešeno 12 ovih sporova.
Pred Višim sudom u Čačku se u proteklih sedam godina vodilo 26 postupaka zbog naknade za eksproprijaciju.
Na rešenje čeka još 17 sporova.
Isti sud imao je ukupno deset postupaka zbog naknade štete koja je nastala usled izgradnje trase autoputa od Preljine do Požege.
Pet sporova je još u toku, a pet je rešeno u korist tužilaca.
U istom sudu je, kako stoji u odgovoru za RSE, trenutno u toku još 41 postupak po žalbama na odluke lokalnih prvostepenih sudova u slučajevima eksproprijacije ili nadoknade štete.
Probijani rokovi, rasla cena
Otvaranje dela autoputa od mesta Pakovraće do Požege u julu 2025, pratile su kritike da je pušten u rad bez upotrebne dozvole i druge neophodne dokumentacije.
Ministarstvo građevinarstva ne odgovara za RSE na pitanja o izgradnji ove deonice i svim problemima koji su je pratile.
Na njen završetak čekalo se godinama, delom i zbog toga što prolazi kroz građevinski veoma zahtevan teren, pa gotovo trećinu trase čine mostovi i tuneli.
Vlast u Srbiji je ovu deonicu autoputa opisala kao "najtežu do sada izgrađenu" u državi.
A dok su probijani rokovi za završetak izgradnje, rasla je i cena.
Većina novca je, po ustaljenom principu poslovanja na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, obezbeđena iz kineskog kredita.
Kineski CCCC je potom posao dobio direktnom pogodbom, bez tendera.
Kineske investicije i infrastrukturni projekti, od kojih srpska ekonomija sve više zavisi, deo su inicijative "Pojas i put".
Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.
A ti projekti su, istovremeno, pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o zaštiti životne sredine i transparentnosti.
Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, 30 kilometara autoputa koštalo je preko 650 miliona dolara.
Da li je to bio konačan iznos, Ministarstvo ne odgovara za Radio Slobodna Evropa.
Završnica puta ka Crnoj Gori će, prema državnim procenama, koštati oko 3,5 milijarde dolara.
A mašine koje su otišle iz Prilipca i okoline, trebalo bi uskoro da se vrate.