Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Amnestija u zamenu za podršku promenama Ustava Makedonije?


Do sada izvesno da će 76 poslanika glasati "za" ustavne izmene o promeni imena države u Republika Severna Makedonija

Naredne sedmice Makedoniju čeka poslednja faza usvajanja izmena Ustava koje će omogućiti sprovođenje Dogovora sa Grčkom, a kojim je rešen višedecenijski spor o imenu Makedonije i odblokiran evroatlantski put te države. Radi se o četiri amandmana na Ustav koji proizilaze iz Dogovora o promeni imena države u Republika Severna Makedonija.

Poslednja faza ustavnih izmena u Makedoniji počinje u sredu, 9 januara, kada će za prihvatanje amandmana biti neophodna dvotrećinska većina, odnosno glasovi 80, od ukupno 120 poslanika koliko ih ima u parlamentu. To može biti problem, jer je, prema izjavama premijera Zorana Zaeva od pre nekoliko dana, do sada izvesno da će 76 poslanika glasati "za" ustavne izmene. On je istakao da će učiniti sve da bi obezbedio dvotrećinsku većinu, ali da će to saopštiti u trenutku glasanja. Ipak, premijer je optimista, pre svega, kako je naveo, radi odgovornosti svih poslanika i izvršne vlasti.

U međuvremenu je donesen Zakon o amnestiji za učesnike nasilnih događaja u Sobranju od 27. aprila 2017 godine, te izmene u Krivičnom zakoniku - što su mnogi u javnosti protumačili kao ispunjavanje želja određenih poslanika da bi pristali glasati za ustavne izmene. Posle tih zakonskih promena, 15. januara će biti nastavljeno suđenje o nasilju u parlamentu, a sudi se osamnaestorici od ukupno 33 osumnjičenih, jer su ostali amnestirani.

Advokat Aleksandar Tortevski, jedan od savetnika u Specijalnom javnom tužilaštvu, kaže da je sve što se dešava veliki skandal. Umešani su i određeni poslanici, koji svoj glas o ustavnim izmenama uslovljavaju oslobađanjem njih ili njima bliskih ljudi, dodaje Tortevski.

"Najgora forma kriminala i zloupotrebe službenog položaja je kada se to radi preko menjanja zakona, zbog jednog ili dvojice ljudi ili zbog jednog individualnog slučaja. To znači da praktično kriminal kontroliše i zakonodavnu vlast i da se zakonom može legalizovati bilo kakvo ponašanje", izjavio je Tortevski.

Na poslednjoj pres konferenciji premijer Zaev je rekao da veruje da je doneseno kvalitetno zakonsko rešenje koje je pozdravila i EU, ističući da Makedoniji treba pomirenje zbog ostvarenja strateških interesa - članstva u EU i NATO-u.

"Poruka pomirenja preko Zakona o amnestiji za ono što se desilo 27. aprila je samo početak. Pomirenje nam treba po svim vertikalama u Makedoniji. Kada smo se pomirili sa svetom i sa našim susedima, zar ne treba da se pomirimo i kod kuće? Verujem da će to dati pozitivan rezultat po budućnost naše zemlje. U tom delu ostaje poruka kažnjivosti i odgovornosti", rekao je premijer.

Ukoliko makedonski parlament usvoji amandmane, Dogovor iz Prespe zatim ulazi u proceduru u Grčkoj. U jednom od amandmana navodi se da ustavne izmene ne proizvode pravno dejstvo, ne stupaju na snagu i ne važe ukoliko Grčka odmah ne ispuni svoju obavezu da prihvati Dogovor i ratifikuje protokol o članstvu Makedonije u NATO-u.

Sredinom juna prošle godine premijeri Makedonije i Grčke Zoran Zaev i Nokos Kodžijas postigli su u Prespi Dogovor o imenu Makedonije. Nakon potpisivanja i ratifikovanja Prespanskog dogovora, sledeća faza procesa je bila organizovanje referenduma. Krajem jula je Sobranje donelo odluku da se 30. septembra održi konsultativni referendum sa pitanjem "Da li ste za ulazak u EU i NATO prihvatanjem Dogovora između Makedonije i Grčke?".

I pored dvomesečne kampanje vladinih partnera, kao i poruka mnogih visokih međunarodnih predstavnika, odziv građana na referendumu je bio oko 37 posto, od čega je više od 91 procenat glasao "za". Iako je opoziciona VMRO DPMNE smatrala da su vlasti doživele debakl, Vlada je ipak ocenila da je rezultat referenduma dovoljan znak da se može pristupiti ustavnim izmenama.

Referendum na kome su svi pobijedili
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:53 0:00

S obzirom na to da u Sobranju nije bila obezbeđena neophodna dvotrećinska većina, u opticaju je bila i opcija o prevremenim parlamentarnim izborima. Ipak, nakon nekoliko nedelja, uz pomoć osam poslanika iz opozicije, vladajuća većina je odobrila prvu fazu ustavnih izmena, od kojih je najupečatljivija ona o promeni imena države. Do kraja godine je završena i druga faza promena, u kojoj su definisani tekstovi četiri amandmana Ustava.

Dogovor između Makedonije i Grčke će stupiti na snagu ako makedonsko Sobranje prihvati promene ustava i ako grčki parlament ratifikuje ovaj sporazum. Nakon toga, prema najavama, Makedonija će postati članica NATO-a i počeće pristupne pregovore sa EU.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj informativnih emisija. Od 2002. šef dopisništva RSE u Skoplju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG