Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Albanci zajedno na izbore u Srbiji za bolji položaj


Genat Cakaj, vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Albanije (za govornicom), sa predstavnicima albanskih partija sa juga Srbije u Tirani, 16. januara 2020.

Četiri albanske partije sa juga Srbije, iz opština Preševo i Bujanovac, izaći će na zajedničkoj listi na predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji najavljene za ovu godinu, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Shaip Kamberi, čelnik Partije demokratskog delovanja.

On je sa predstavnicima stranaka Alternativa za promene, Pokret za reforme Demokratske partije Albanaca i Pokret za demokratski progres 16. januara u Tirani, u prisustvu vršioca dužnosti ministra za evropske i spoljne poslove Albanije Genta Cakaja, potpisao sporazum o zajedničkom učešću na izborima u Srbiji.

Predstavnici pete stranke, Demokratske partije, nisu bili na sastanku u Tirani, a njen lider Nagip Arifi saopštio je da je izostao iz objektivnih razloga i da će u narednim danima predsedništvo te stranke izaći sa stavom o zajedničkoj listi i izborima.

Jedina veća partija koja je ostala van sporazuma jeste preševska Demokratska partija Albanaca.

Zašto zajedno?

Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje i predsednik opštine Bujanovac podseća da je ta stranka još od 90-ih godina učestvovala na parlamentarnim izborima u Srbiji i uvek bila zastupljena u parlamentu, osim u periodu od 2000. do 2007. godine kada je zakon propisivao cenzus od 5 odsto i za stranke nacionalnih manjina.

Prema zakonskim izmenama iz 2004. godine, manjinske partije moraju da pređu samo "prirodni izborni prag", prema kome je jedan skupštinski mandat jednak broju građana koji su glasali na izborima podeljenom sa ukupnim brojem skupštinskih mandata (250).

Kamberi za RSE ocenjuje da je dobro što su se i drugi albanski politički subjekti priključili ovoj ideji.

"To će povećati našu političku snagu u odnosu na jednog poslanika, koliko imamo danas. Verujemo da su i tri poslanika dostižan rezultat i mislim da ćemo ne samo osnažiti svoj politički uticaj nego ćemo i kroz učešće u radu političkih institucija realizovati potrebe i rešavati probleme Albanaca koji žive ovde", kaže Kamberi.

Na proteklim parlamentarnim izborima u Srbiji koji su održani 2016. godine učestvovala je samo Partija za demokratsko delovanje, na čijem je čelu danas Kamberi. U Skupštinu Srbije ušao je Fatmir Hasani, kako jedini predstavnik Albanaca. Druge partije ove nacionalne manjine nisu učestvovale na izborima, nezadovoljne odnosom vlasti u Beogradu prema pitanju Albanaca u Srbiji.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, tela zaduženog za kulturu, obrazovanje i upotrebu jezika koje se finansira iz budžeta Srbije, Ragmi Mustafa ocenjuje da će zajednička lista albanskih političkih opcija sa juga Srbije osnažiti glas albanske zajednice u Srbiji.

"Čestitam na hrabrosti svim liderima koji su učinili kompromise i osnovali zajedničku listu za jedinstven nastup u Narodnoj skupštini, u kojoj bi trebalo da zahtevaju i predstavljaju ambicije albanske zajednice u Srbiji", kaže Mustafa za RSE.

Reakcije iz Tirane, Prištine i Beograda

Povodom sporazuma albanskih partija u Tirani, od predstavnika vlasti u Srbiji reagovao je ministar odbrane u Vladi Srbije Aleksandar Vulin. On je u pisanoj izjavi saopštio da to "nije zabranjeno" i dodao da "ono što je dozvoljeno njima ne može biti zabranjeno Srbima".

Odluku o zajedničkoj listi partija Albanca pozdravili su predsednik Kosova Hashim Thaci i premijer Albanije Edi Rama.

Thaci je na Tviteru naveo da je jedinstvena lista "važno sredstvo za političko osnaživanje i zaštitu nacionalnih interesa", dok je premijer Albanije na istoj društvenoj mreži, uz čestitke, poručio da "ujedinjenje predstavlja snagu".

Naim Leo Beširi, izvršni direktor nevladinog Instituta za evropske poslove, ocenjuje da Tirana kao mesto sporazuma ne sugeriše nikakvu pozadinu teške političke prirode.

"To je više marketinške prirode. Kao što i Srbi iz Republike Srpske ili Srbi sa Kosova dolaze u Beograd da bi poslali svom biračkom telu poruku da, eto, oni imaju podršku nekakvog centra, tako sada i albanske stranke iz Srbije, pri čemu taj centar nema veze sa Albanijom kao državom nego više sa Albancima kao narodom", kaže Beširi.

Sa druge strane, ističe on, ni "Srpske lista (sa Kosova) nije bila formirana dok nije dobila 'amin' iz Beograda".

Razlozi nezadovoljstva albanske zajednice

Direktor nevladinog Centra za istraživanje i monitoring iz Preševa Kujtim Sadriu za RSE ocenjuje da Partija za demokratsko delovanje, koja je i do sada učestvovala na izborima, nije donela pozitivan rezultat kada je reč o položaju Albanaca u Srbiji. On ocenjuje da država Srbija nije zainteresovana za njihova prava. Pripadnike albanske zajednice u Srbiji, navodi on, tretiraju kao građane "trećeg reda".

Ipak, podržava odluku o izlasku na izbore u okviru jedinstvene liste.

"Mislim da to sada treba podržati zato što će biti jedna zajednička lista. Ako na glasanje izađu masovno, nadam se da Albanci mogu da dobiju tri narodna poslanika", kaže Sadriu.

Srbi na jugu, Albanci na severu: Čekajući 'razgraničenje'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:49 0:00

Albanska zajednica na jugu Srbije nezadovoljna je svojim statusom u zemlji. Njihovi predstavnici često ukazuju da je potrebno rešiti probleme u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja kao i pitanje službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola. Ukazuju i na to da su Albanci u javnom sektoru zaposleni samo u organima lokalne samouprave.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG