Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Godina novih nacionalnih saveta


Novi Pazar, Srbija

Pripadnici 22 nacionalne manjine nakon izbora članova svojih nacionalnih saveta uglavnom su izabrali predsednike i usvojili statute. Formirana su i dva nova nacionalna saveta - ruske i poljske nacionalne manjine.

Pripadnici 18 od 22 nacionalne manjine članove svojih saveta birali su na neposrednim izborima, a četiri - hrvatska, crnogorska, makedonska i ruska - putem elektorskih skupština. Izbori za savete nacionalnih manjina održani su 4. novembra 2018. godine, a pravo glasa imalo je 507.183 pripadnika manjinskih zajednica u Srbiji. Članovi saveta imaju ovlašćenja u oblasti kulture, informisanja i obrazovanja i službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina.

Na izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV) glasalo je 106.328 birača, od kojih je 22.141 glasalo za listu "Samoopredeljenje - dr Sulejman Ugljanin". Ta lista ima 14 od 35 članova BNV-a, dok 13 članova imaju Matica Bošnjaka - akademik Muamer Zukorlić, a osam članova ima lista "Vakat je - profesor dr Sait Kačapor".

Novoizabrani predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća Esad Džudžo za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su im strateški ciljevi "pravo na samoopredeljenje, autonomija Sandžaka i četiri tradicionalne oblasti".

"Pokušavamo da od toga napravimo, naravno, jednu strategiju i da na osnovu te strategije ostvarujemo ona prava koja nismo ostvarili u dosadašnjem periodu od 2003. godine, kada su nacionalni savjeti uspostavljeni zakonom", kaže Džudžo, koji dodaje da će mu prvi operativni zadatak biti otvaranje ureda u Prijepolju, koji će, osim te, pokriti još i opštine Priboj i Nova Varoš, gde Bošnjaci čine manjinu u Sandžaku i gde godinama unazad nisu ostvarili elementarna prava na službenu upotrebu jezika i pisma, nastavu na maternjem jeziku, informisanje i zaštitu svog kulturnog nasleđa.

Autonomija Sandžaka je jedan od ciljeva: Džudžo (na fotografiji: Novi Pazar)
Autonomija Sandžaka je jedan od ciljeva: Džudžo (na fotografiji: Novi Pazar)

Drugi važan korak biće, ističe Džudžo, unapređenje kvaliteta nastave na bosanskom jeziku, kao i otvaranje studijskog programa za bosanski jezik i književnost i grupu nacionalnih predmeta na državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Uz to, radiće se, kaže, i na pokretanju i realizaciji elaborata o promeni, odnosno, usklađivanju naziva ulica, obrazovnih i kulturnih institucija u svim sandžačkim opštinama na koje imaju pravo.

U pogledu informisanja, sagovornik RSE navodi da postoji stari zahtev za pokretanje redakcije na bosanskom jeziku na javnom servisu - Radio-televiziji Srbije, što je pravo koje im daje zakon.

Veoma važan segment biće zaštita i unapređenje bošnjačke nematerijalne i materijalne kulture, kao i savremenog kulturnog stvaralaštva, kaže Esad Džudžo, koji će se zalagati i za afirmaciju kulture pamćenja jer, kako podseća, nema nijednog obeležja onima koji su pobijeni u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i stradanjima devedesetih godina.

Da bi se sve ovo i ostvarilo, ističe on, Sandžak, kao jedna tradicionalna istorijska oblast, trebalo bi da dobije regionalnu samoupravu.

"Mi smatramo da u procesu ustavne reforme, decentralizacije i regionalizacije Srbije Sandžak treba da dobije status regionalne samouprave", kaže sagovornik RSE, sa kojim smo razgovarali pre protesne šetnje krajem decembra u Novom Pazaru, koju je organizovala Stranka demokratske akcije (SDA) Sulejmana Ugljanina, kojoj i sagovornik RSE pripada, kada su učesnici nosili transparent s natpisom "2018, godina okupacije Sandžaka".

Predizborni plakat SDA u Novom Pazaru, oktobar 2018.
Predizborni plakat SDA u Novom Pazaru, oktobar 2018.

Ova partija, naime, zastupa stav da je stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Sandžak zvanično okupiran.

Ragmi Mustafa, funkcioner Partije za demokratsko delovanje (PDD), izabran je za novog predsednika Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

Taj savet će u narednom mandatu voditi koalicija od šest članova Partije za demokratsko delovanje, čiji je predsednik Šaip Kamberi - predsednik Opštine Bujanovac, dva člana su iz Demokratske partije Albanaca, čiji je predsednik Ragmi Mustafa u više ranijih mandata bio predsednik Opštine Preševo, a igrom slučaja ima isto ime i prezime kao i novoizabrani predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.

"Budžetska sredstva koja se ulivaju u Nacionalni savet su stvarno mala, odnosno, 'skraćena' za 30 odsto, a trebalo bi da pokriju sve oblasti koje su od velike važnosti za očuvanje identiteta Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Cilj nam je da što snažnije radimo na unapređenju obrazovanja. Imamo veliki problem u pogledu knjiga za osnovce. Država je zakonom obavezana da obezbeđuje knjige i za decu koja pohađaju školu na albanskom jeziku", kaže Mustafa i dodaje da je do sada osigurano više od 60 odsto tih udžbenika za osnovce. Takođe smatra da bi u ovom mandatu trebalo da se pokrene inicijativa da se nastavna sredstva obezbeđuju i za srednjoškolce.

Mustafa dalje ističe da su svi Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe vitalno zainteresovani da vide kako će teći nastavak pregovora u Briselu između Beograda i Prištine.

Diplomirana psihološkinja i dosadašnja savetnica predsednika Hrvatskog nacionalnog vijeća Jasna Vojnić iz Subotice nova je predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV). Njena lista "Hrvati Zajedno" apsolutni je pobednik izbora za novi, četvrti, saziv tog tela, koji su se odvijali putem elektorske skupštine.

Vojnić za RSE kaže da novi saziv ne počinje od nule, da su neki temelji i neka prava već postavljeni u prethodnom periodu. Budući da su Hrvati disperzirani, jedan od prioriteta biće da ojačamo njihovu poziciju i institucionalnu izgradnju u svim krajevima Srbije.

"Ono od tih projekata što smo već započeli u trećem sazivu, a to sada nastavljamo, jeste obnova i stavljanje u funkciju kuće Bana Jelačića, trajno rešavanje pitanja novinsko-izdavačke ustanove 'Hrvatska riječ', izgradnja Muzeja Hrvata u Srbiji, Školskog centra u Subotici. Dakle, riječ je o nizu institucija koje neke druge zajednice koje su starije već imaju, a mi ih tek gradimo", kaže Jasna Vojnić, koja kao prioritet ističe i poboljšanje uslova i obezbeđivanje prostora za čitavu riznicu kulturnih udruženja Hrvata u Srbiji, kao i rešavanje pitanja njihovog finansiranja.

Novca za sve to nema dovoljno, kaže sagovornica RSE i dodaje da manjinske zajednice treba da budu snažnije finansijski podržane od strane države.

Većinu u Nacionalnom savetu Mađara čini 30 članova liste "Mađarska sloga" koja je osvojila 39.166 glasova od 129.467 birača koji su izašli na izbore.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal za RSE kaže da smatra da Savet Mađara može da završi ono što je započeo pre četiri godine.

"A to je da do 2022. godine obezbedimo takve uslove u obrazovanju, u kulturi, javnom informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, da svi oni koji kao Mađari žele da ostanu u svom zavičaju, imaju dostojne uslove - počev od jaslica, obdaništa, preko osnovne i srednje škole do visokog obrazovanja - da mogu da uče na svom maternjem jeziku, ali i da u visokom obrazovanju vladaju srpskim, većinskim, jezikom na kojem se predaje na fakultetima. Što se tiče kulture, nama je veoma značajno da završimo ono što smo započeli, a to je da i u najmanjem selu obezbedimo uslove koji odgovaraju 21. veku, da mladi neguju svoje tradicije i da što veće mogućnosti dobiju da svoju zajednicu mogu da prikažu", kaže Jene Hajnal.

Najviše glasova - 27.645, za izbor članova Saveta romske nacionalne manjine osvojila je lista "Sveevropski romski pokret" koja ima 32 od 35 članova tog saveta.

"Insistiraćemo na punoj primeni afirmativnih mera koje se pre svega tiču upisa romskih učenika u srednje škole i na fakultete. Takođe ćemo insistirati na primeni afirmativnih mera kad su u pitanju dodele stipendija jer je to ono što je znatno pomoglo romskim učenicima da postignu bolje rezultate. A kad je reč o kulturi, planiramo da osnujemo Romski kulturni centar jer smatramo da je kultura veoma važan mehanizam kojim možemo da delujemo na razbijanje stereotipa o Romima, budući da Romi zaista imaju bogatu kulturu kojom mogu da se ponose", kaže za RSE novoizabrani predsednik, Dalibor Nakić.

Krajnji rok da svi nacionalni saveti usvoje statute i izaberu organe, kako je navedeno iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jeste početak januara 2019. godine.

Prema novom Zakonu o nacionalnim savetima nespojive su funkcije predsednika Nacionalnog saveta, kao i predsednika i članova Izvršnog odbora Saveta, sa političkim funkcijama.

U skladu sa tim, predsednik opštine Kučevo Novica Janošević podneo je ostavku na tu funkciju i preuzeo dužnost predsednika Nacionalnog saveta Vlaha, a isto je učinila narodna poslanica Libuška Lakatoš, članica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine.

U odredbama o ovlašćenjima Saveta precizira se da članovima nije dozvoljeno da koriste Savet u političke svrhe već za delovanje u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG