Iznenađujuća inicijativa francuskog predsedavanja Evropskom unijom (EU) za okončanje dvogodišnjeg spora Bugarske i Severne Makedonije oko zajedničke kulture uoči ovonedeljnog evropskog samita visi u vazduhu, ističući regionalne animozitete i neizvesnost s rizikom od dalje erozije vere u EU, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Bugarska je uložila veto na pristupne pregovore s potencijalnim članicama 2020. kako bi blokirala kandidaturu Severne Makedonije na osnovu optužbi da je makedonski jezik prosto bugarski pod drugim imenom i da Skoplje ne poštuje kulturne i istorijske veze s Bugarima.
Postojale su nade da bi mogao da se postigne kompromis kako bi se na vreme podigao veto da lideri EU na samitu 23-24. juna odobre pregovarački okvir za Severnu Makedoniju, udišući život zamrlim naporima EU za proširenje na Zapadnom Balkanu.
Dalji zastoj bi se – eventualno – ipak mogao prevazići ako se nedelja završi porazom francuske inicijative. Međutim, svaki neuspeh bi bio posebno bolan za Severnu Makedoniju ako bi je Ukrajina i Moldavija na samitu preskočile u evropskim integracijama.
Štaviše, izglasavanje nepoverenja bugarskom proevropskom premijeru posle raspada koalicije 22. juna podiže ulog debate u Sofiji. Ako francuska inicijativa propadne, ne može se reći da li bi oslabljena ili privremena vlada mogla da preduzme značajne korake po pitanju tako bremenite nacionalne teme dok se u Bugarskoj naziru četvrti izbori za oko godinu dana.
Odakle takav haos?
Severna Makedonija (tada Makedonija) formalno je podnela zahtev za članstvo u EU 2004. i sledeće godine joj je dodeljen status kandidata. Ipak, nije dogovoren "poseban okvir", poznat kao "proces stabilizacije i pridruživanja", koji je zemljama Zapadnog Balkana potreban za pregovore. Taj proces zahteva jednoglasje među postojećim članicama EU, uključujući Bugarsku.
U oktobru 2019. Bugarska je zapretila da će blokirati poseban okvir za Severnu Makedoniju, optužujući Skoplje za poricanje istorije i antibugarske stavove oko zajedničkih aspekata kulture dok su Makedonci radili na " izgradnji nacije". Sofija je sugerisala da makedonski nije zaseban jezik i insistirala da zvaničnici EU izbegavaju termin "makedonski jezik".
Neke od tih zabrinutosti bile su u središtu Ugovora o prijateljstvu koji su dve zemlje potpisale 2017.
Bugarska je onda u septembru 2020. izdala zvanični memorandum Evropskom savetu optužujući Severnu Makedoniju da ignoriše svoje obaveze prema Ugovoru o prijateljstvu i izložila zahteve za povlačenje svog veta.
Usledio je zastoj. Nove vlade u dve zemlje, ubrzo posle formiranja – bugarske u decembru 2021, a makedonske u januaru – naznačile su novu odlučnost za postizanje napretka u sporu.
Šta je 'francuski predlog'?
Francusko predsedavanje EU uputilo je 18. juna predlog za pomeranje s mrtve tačke u bugarsko-makedonskom sporu.
Predlog nije objavljen, premda su mediji, uključujući bugarski servis RSE-a dobili kopije.
U njemu se "pozdravlja namera Skoplja" da u preambulu ustava uključi "državljane koji žive unutar granica države i koji su deo drugih naroda, kao što su Bugari". Unošenje takve odredbe zahteva dve trećine glasova u parlamentu.
Predlog ne spominje konkretno "bugarsku manjinu", ali govori o obavezi makedonske vlade da štiti prava svih "manjina i zajednica" sprečavanjem govora mržnje i diskriminacije.
U njemu se navodi da će Evropska komisija pratiti postupke Severne Makedonije i o tome izveštavati Evropski savet.
U predlogu se "uzimaju u obzir" namere obe strane da objave "unilateralne deklaracije o pitanju makedonskog jezika", naizgled ostavljajući otvorena vrata za delovanje u Sofiji i Skoplju po tom pitanju.
Predlog nameće obavezu Skoplju da poštuje Ugovor o prijateljstvu sa Sofijom iz 2017, praktično navodeći Brisel da nadgleda poštovanje tog bilateralnog sporazuma, kao i takozvanog Sofijskog sporazuma iz 2018. godine.
Takođe predlaže dve međuvladine konferencije, uključujući jednu ove nedelje u Briselu i drugu nakon što Severna Makedonija promeni preambulu ustava.
Zašto sada?
Ovonedeljnim samitom EU u velikoj meri će dominirati pitanja koje proizilaze iz četvoromesečne invazije Rusije na Ukrajinu – da li prihvati kandidature za članstvo Ukrajine, Moldavije i, manje verovatno, Gruzije.
Na dnevnom redu su i druga pitanja.
Jedan od glavnih izazova Unije je njen odnos s balkanskim zemljama koje nisu članice i percepcija da se ti odnosi opet zamrzavaju.
Francuska je bila među zemljama koje su se najviše protivile ranom proširenju, i javno i iza kulisa.
Brisel i članice EU godinama su odlagale proširenje EU u pogledu takozvane zapadnobalkanske šestorke – Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Sada, u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu, odnosi nekih od tih zemalja s Moskvom i njihov otpor da se pridruže sankcijama i drugim naporima Zapada da se kazni ili obeshrabri agresija predsednika Vladimira Putina, dobijaju novi značaj.
U Srbiji, na primer, nedavne ankete su prvi put pokazale da je protivljenje članstvu u EU veće nego podrška, dok je predsednik Aleksandar Vučić odbio da uvede sankcije Rusiji.
Tokom prošlonedeljne posete Kijevu, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je sugerisao da bi trenutno davanje statusa kandidata Ukrajini trebalo da bude povezano s mapom puta za Zapadni Balkan i Moldaviju.
Njegova vizija onoga što je nazvao "Evropskom političkom zajednicom" podseća na raniju zamisao koju je podržavala Francuska o koncentričnim krugovima buduće EU. To, takođe, svakako ima svoje protivnike.
Međutim, francusko predsedavanje EU završava se 30. juna, tako da bi samit mogao da bude poslednja Makronova šansa da postigne neki napredak koji bi podržao ambicije balkanskih kandidata za članstvo u EU.
Zašto je to nezgodno za Sofiju...
Posle višemesečnih izveštaja koji su sugerisali da se radi na ubeđivanju Sofije da povuče veto, centristička vlada bugarskog premijera Kirila Petkova će posle glasanja o nepoverenju 22. juna, u najboljem slučaju, biti manjinska ili prelazna vlada.
Makedonsko pitanje ima istaknuto mesto u trenutnoj krizi.
Petkov je ranije ovog meseca javno ublažio zahteve Sofije da se uključi parlamentarni okvir, "uključivanje Bugara" u ustav Severne Makedonije "kako bi se zaštitila njihova prava" i sprovođenje Ugovora o prijateljstvu.
Manji partner u vladi, stranka Postoji takav narod je potom delimično okrivila to pitanje za odluku o napuštanju vladajuće koalicije, dok se lider stranke Slavi Trifonov uhvatio za navodno odsustvo bilo kakvog eksplicitnog pominjanja "bugarske manjine" u predlogu. On je postupke Petkova opisao kao nacionalnu izdaju.
Prošle nedelje, kako je povećana neizvesnost oko vlade Petkova, ona je odgovornost za podizanje veta prenela na parlament. To znači da su potrebni opozicioni poslanici – potencijalno uključujući i populističku stranku GERB koja je izgubila vlast krajem prošle godine.
Ove nedelje je bugarski predsednik Rumen Radev, bivši saveznik Petkova koji je dve godine podržavao tvrdu liniju po pitanju Severne Makedonije, naizgled ublažio svoj stav i izrazio podršku francuskom predlogu.
...a za Skoplje?
Severna Makedonija već skoro dve decenije stoji u naporima da uđe u EU i još nema formalni okvir za pristupne pregovore.
Međutim, tajming potencijalnog neuspeha ove nedelje, tačno četiri godine pošto je Skoplje potpisalo Prespanski sporazum o okončanju spora oko imena s Grčkom kojim je zemlja nazvana "Severna Makedonija" uprkos žestokom unutrašnjem protivljenju, mogao bi naneti dvostruki udarac nacionalnoj psihi.
Taj ustupak je trebalo da oživi napore Makedonaca za integraciju u EU. Ali jedva dve godine kasnije, Bugarska je izašla sa svojim kvalifikacijama makedonskog identiteta i pratećim vetom.
Posle izveštaja o francuskom predlogu, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski pridružio se opozicionim političarima u traženju uveravanja da će njegova zemlja "zahtevati čvrste garancije i od Bugarske i od EU da je uključivanje Bugara u ustav zemlje poslednji uslov" za početak pristupnih pregovora.
Zvaničnici Severne Makedonije izbegavali su iznošenje nedvosmislenih stavova o francuskoj inicijativi u nedostatku potvrde i da je Sofija saglasna s njom.
Premijer Dimitar Kovačevski i ministar spoljnih poslova Bujar Osmani rekli su da će jasno izneti svoj stav kada se svih 27 članica EU usaglasi.
Bugarski servis RSE-a sugerisao je da je EU francuskim predlogom Bugarskoj "ponudila više nego što je ona mogla da zamisli".
Deklaracija koju je parlament Severne Makedonije usvojio prošle godine insistira na kontinuitetu makedonskog jezika i njegovih dijalekata, kao i na statusu makedonskog naroda i poštovanju njegovog istorijskog, jezičkog, kulturnog i verskog kontinuiteta.
Osmani, čije ministarstvo vodi pregovore s Bugarskom, početkom ove nedelje je rekao da nije dobio francuski predlog i sugerisao da "ima mandat da nastavi razgovore" sve dok je predlog u skladu s tim parlamentarnim okvirom.
Dok se bliži isticanje roka da Sofija i Skoplje prihvate kompromis, i dalje postoji neizvesnost u pogledu toga da li vlada Kovačevskog ima ovlašćenja da prihvati francuski predlog.
Jedna od briga Makedonaca je da, kakve god ustupke da sada daju, Bugarska zahvaljujući članstvu u EU ima skoro neograničenu moć da poremeti pristupne pregovore Skoplja u bilo kom trenutku procesa.
Bugarska bi, na primer, mogla da suspenduje proces zbog navodnog neispunjavanju uslova iz Ugovora o prijateljstvu iz 2017.
Nikola Dimitrov, koji je do januara bio ministar spoljnih poslova Severne Makedonije, rekao je na nedavnom okruglom stolu na tu temu da su se izgledi Skoplja u pogledu evropskih integracija naglo i nepovoljno promenili za samo nekoliko meseci.
"(Francuski) predlog nas ne vodi ka članstvu u EU. Da li želimo da počnemo pregovore ili želimo da zaključimo pregovore i dobijemo članstvo", upitao je on.
Zašto bi drugima to trebalo da bude važno?
Kritičari tvrde da je kredibilitet EU godinama na kocki na Balkanu, pošto su uveravanja o proširenju više puta nuđena i povlačena. Javnost u regionu je iscrpljena neuspesima svojih vlada u reformama, kao i odbijanjima iz EU, što pogoršava demografske probleme usled emigracija još od raspada Jugoslavije i potonjih ratova.
Dotle su Evropljani godinama bili akutno zabrinuti zbog pokušaja Rusije da održi posebne i potencijalno remetilačke odnose na Balkanu. Moskva je, što je najprimetnije, održala svoje energetske veze i politički uticaj u Srbiji.
Čak i pošto je krajem februara počela ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je pojačala svoju diplomatsku i ekonomsku podršku Srbiji i secesionističkom rukovodstvu bosanskih Srba u Republici Srpskoj, koja s muslimansko-hrvatskom Federacijom čini Bosnu.
Kritičari francuskog kompromisa takođe su upozorili da bi budući kandidati za članstvo u EU mogli da budu taoci bilateralnih zahteva neke članice EU kao rezultat formalnog uključivanja Sporazuma o prijateljstvu Sofije sa Severnom Makedonijom u pristupne pregovore.
Facebook Forum