“Bugarska podržava samoopredeljenje svih građana u Severnoj Makedoniji, kao i upotrebu svih jezika kao što su opisani u Ustavu", izjavio je Kiril Petkov, premijer Bugarske, koji je u utorak boravio u jednodnevnoj zvaničnoj poseti Severnoj Makedoniji.
"Imamo puno razumevanje o tome i nastavićemo da tretiramo sva pitanja u tom konstruktivnom duhu”, dodao je Petkov u izjavi iz Skoplja, napominjući da u Dogovoru o dobrosusedstvu dve države potpisanom pre četiri godine postoji jasna definicija jezika.
Do susreta je došlo nedugo nakon što su izjave Petkova o nepostojanju makedonske manjine u Bugarskoj još jednom podigle prašinu u odnosima dve države.
Podsećamo, Sofija ne priznaje makedonski i smatra ga dijalektom bugarskog jezika. To je jedno od pitanja koje je i uzrok bugarske blokade makedonskih evro integracijskih procesa.
Kako je navedeno u razgovorima sa novoimenovanim makedonskim premijerom Dimitrom Kovačevskim, glavne teme su bile ekonomska i trgovinska saradnja, ali dvojica zvaničnika dotakla su se i sporne teme iz oblasti istorije i obrazovanja.
“Veću pažnju ćemo obratiti na stvari koje nas zbližavaju, a ostalim pitanjima ćemo dati duži rok”, rekao je bugarski premijer na zajedničkoj pres konferenciji sa domaćinom Kovačevskim
Prve poruke čelnika Vlade Severne Makedonije
I Kovačevski je izjavio da će istorijska pitanja biti u drugom planu, a da će cilj obe vlade biti zbližavanje naroda.
“Dogovorili smo se da formiramo radne grupe u više oblasti, infrastrukturi, ekonomiji, trgovini, prosveti. Tu spada i Komisija o istorijsko-prosvetnim pitanjima koja ima svoj plan rada. U odnosu na jezike, mi smo država koja je priznata od Bugarske, sa makedonskim jezikom, sa potpisanim bilateralnim dogovorima. Makedonski jezik je deo povelje Ujedinjenih nacija i drugih institucija i organizacija gde smo članica.
Sva pitanja koja se odnose na istorijske delove biće u drugom planu, a u prvom planu će biti zbližavanje građana, koje će nam dati stimulans i argumente o postizanju dogovora sa Bugarskom i početak pregovora sa EU“, rekao je Kovačevski.
Dvojica premijera su se dogovorili da se 25. januara održi zajednička sednica Vlada Severne Makedonije i Bugarske, a među planiranim koracima najavili su i formiranje radnih grupa.
Šta je prethodilo poseti?
Do prvog susreta novih premijera došlo usled povećanih tenzija u javnosti, koju je izazvala izjava Petkova da u Bugarskoj nema makedonske manjine i da se o takvoj manjini ne može govoriti. Paralelno sa ovim, on je naglasio da ide u Skoplje sa starim bugarskim stavom da „bugarska manjina u Republici Severnoj Makedoniji treba ući u Ustav“.
Prva reakcija pre posete bila je od novog vicepremijera za evrointegracije Bojana Maričića, koji je rekao da je Severna Makedonija i do sada imala praksu nemešanja u unutrašnja pitanjima bilo koje susedne države.
„To nam je obaveza iz Ustava, nije na nama gde i kakve manjine ima u regionu, to je unutrašnje pitanje svih država u regionu, uključujući i Bugarsku. Svaka grupa ljudi, etnička zajednica ili politička partija ili udruženje, mogu da traže svoja prava preko Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava“, rekao je Maričić.
I ova izjava izazvala je brojne reakcije, uglavnom negativne, sa komentarima „kako Bugarska ima prava da se zalaže za prava svoje manjine u Makedoniji, a Makedonija nema prava da se zalaže za svoju manjinu u Bugarskoj.
Pitanje manjina
U poslednjem intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Stojan Stojkov, kopredsednik OMO (Ujedinjena makedonska organizacija) Ilinden, udruženja Makedonaca u Bugarskoj, rekao je da Savet Evrope do sada ima četrnaest donesenih presuda zbog odbijanja Bugarske da registruje udruženja Makedonaca koji žive tamo.
Ali, nijedna od njih nije primenjena, a Sofija i dalje odbija da to učini, tvrdio je Stojkov. On kaže da presude dobijaju od 2001. godine do sada, ali da ih zvanična Sofija ignoriše.
Malinka Ristevska Jordanova, iz Instituta za evropsku politiku, kaže da je odbijanje Bugarske da postupi po odlukama Saveta Evrope o Makedoncima koji žive tamo i istovremeno insistiranje o ulasku Bugara u makedonski Ustav, eklatantni primer za „zloupotrebu Bugarske kao države članice Evropske unije da nameće uslove Makedoniji koji su van svih međunarodnih okvira i Kopenhagenskih kriterijuma“.
„Mi bi tu morali zauzeti malo čvršći stav i morali bi da insistiramo na poštovanje međunarodnog prava i svih standarda Evropske unije u ovoj sferi“, kaže Jordanova.
Severna Makedonija, Bugarska i EU
Severna Makedonija i Bugarska potpisale su Dogovor o dobrosusedstvu 2017. godine, a Bugarska je 2019. usvojila Deklaraciju u parlamentu, u kojoj je postavljen veliki deo uslova na čijem ispunjenju sada insistira Sofija.
Bugarska je počela blokadu evrointegracija Severne Makedonije 2020. godine, najpre insistiranjem na temama povezanim sa istorijom i jezikom.
Kasnije je predsednik Rumen Radev počeo da insistira i na pravima makedonskih Bugara, a novi premijer Petkov najvio je formiranje pet drugih radnih grupa povezanih sa temama kao što su ekonomija i kultura, ali istovremeno kaže da se neće odustati od istorije.
