Dostupni linkovi

Zašto status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju ne znači da je članstvo u EU blizu?


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (u sredini) i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (levo), učestvuju na konferenciji za medije posle sastanka u sedištu EU u Briselu, petak, 17. jun 2022.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (u sredini) i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (levo), učestvuju na konferenciji za medije posle sastanka u sedištu EU u Briselu, petak, 17. jun 2022.

Priredila Jovana Krstić

Ukrajinu i Moldaviju čeka još puno toga da se uradi. Naime, nakon što je u petak Evropska komisija (EK) predložila da Evropska unija (EU) da tim dvema državama status kandidata, sada se čeka da svaka od 27 članica da svoj pristanak.

Ukrajina je za članstvo u EU aplicirala 28. februara, četiri dana nakon početka ruske invazije na tu istočnoevropsku državu, dok su Moldavija i Gruzija to učinile 3. marta.

Gruzija nije dobila zeleno svetlo EK, uz poruku da će njihova aplikacija biti ponovo razmatrana.

Međutim istorija širenja Unije, pre svega u slučaju Turske, pokazala je da kandidatura ne govori ništa o tome koliko dug put još čeka neku zemlju na putu ka EU.

Kosovo i BiH ostaju iza Moldavije i Ukrajine?

Sve zemlje Zapadnog Balkana proklamovale su priključenje Evropskoj uniji kao svoj primarni strateški cilj i sve su u nekoj fazi procesa integracija.

Istovremeno, te dve zemlje će u evrointegracijskom procesu "preskočiti" Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, države koje u tom redu čekaju već godinama.

I Kosovo i BiH imaju status potencijalnih kandidata, što znači da im je obećana mogućnost da se pridruže "kada na to budu spremni".

Pri tome, treba imati u vidu, nakon napada Rusije na Ukrajinu BiH i Moldavija su se našle u istom košu. Lider NATO-a Jens Stoltenberg ih je, zajedno sa Gruzijom, označio kao države u kojima bi Rusija mogla isprovocirati nove nestabilnosti.

Prikom saopštavanja odluke o kandidaturi Ursla von der Lejen (Leyen) je podvukla "odlučne reforme" koje je izvela Moldavija pre svega u borbi protiv korupcije.

Šta se čeka u slučaju BiH?

Za razliku od Ukrajine i Moldavije, Bosna i Hercegovina nema ni preporuku da postane zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU.

Upitan za mogući kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu, komesar za proširenje EU Oliver Varhelji (Olivér Várhelyi) je podsetio na to da BiH mora da ispuni 14 uslova iz Mišljenja (Avis) Evropske komisije pre početka pregovora o članstvu.

"BiH ima svoj proces, koji se zasniva na ispunjavanju uslova i koji se primjenjuje za svaku državu. BiH mora ispuniti 14 kriterijuma…još čekamo da zemlja to ispuni. Ako budemo ponovo pregovarali o uslovima, to bi značilo da dajemo 'popust' na proces proširenja, a to nije nešto što radimo".

Među 14 kriterijuma koji su postavljeni pred BiH, osnovni, koji se tiče izmena državnog ustava poseban je izazov. Naime, vodeće tri etničke grupe Bošnjaci, Hrvati i Srbi, ne uspevaju da pronađu dogovor kojim bi ukinuli sopstvena ekskluzivna prava kod izbora ili imenovanja u izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast.

Do danas, BiH je u potpunosti ispunila samo jedan prioritet, koji se tiče pravilnog funkcionisanja Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

Pa opet, ovih dana mogle su se čuti i poruke podrše za BiH na njenom evropskom putu.

Jedna od poruka sa Prespa foruma, koji se od 16. do 18. juna održava u Severnoj Makedoniji, je da bi BiH što pre trebalo da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

"Predlažem jedan novi paket: da Bosna i Hercegovina odmah dobije status kandidata, bez ikakvih dodatnih uslova", istakao je predsednik Slovenije Borut Pahor.

Tromim koracima ka EU

Bilateralni odnosi BiH i EU-a razvijaju se duže od 25 godina, a sve je počelo 1997. godine, kada je BiH dobila mogućnost korišćenja tzv. autonomnih trgovinskih povlastica.

Pregovori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između BiH i EU su počeli 2005. godine, potpisan je tri godine kasnije – a stupio na snagu 2015. godine.

U decembru 2010. godine, BiH je ušla u bezvizni režim sa EU.

BiH je 2016. godine podnela Zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Krajem te godine, BiH je dobila Upitnik Evropske komisije, dokument kojim EU procjenjuje spremnost jedne zemlje da započne pristupni proces.

Evropska komisija je 2019. godina dala svoje mišljenje o tom zahevu - zemlja treba da ispuni 14 kriterijuma kako bi dobila status kandidata. Ukrajina i Moldavija će, u slučaju da dobiju status, te kriterijume ispunjavati kasnije.

'Brzina' procedure

BIH je predala aplikaciju za status kandidata u februaru 2016. godine. EK izašla sa (negativnim) mišljenjem u septembru 2019. god.

Srbija predala aplikaciju u decembru 2009. U oktobru 2011. EK izlazi sa ocenom da zemlja zaslužuje status kandidata. U decembru 2012. odobren je status kandidata za Srbiju.

Crna Gora predala aplikaciju u decembru 2008. Preporuka EK došla je u oktobru 2010. god. Status kandidata odobren je u decembru iste godine.

Severna Makeodnija predala je aplikaciju u martu 2004 god. Pozitivna preporuka EK stigla je u novembru 2005, već sledećeg meseca zemlja dobija status kandidata. I dalje čeka na otvaranje pristupnih pregovora.

Albanija je predala aplikaciju u aprilu 2009 god. Preporuka EK došla je u novembru 2010. Status kandidata odobren je u junu 2014. Čeka na otvaranje pristupnih pregovora.

Gde je na tom putu Kosovo?

Kosovo ima status potencijalnog kandidata.

Kosovska vlada najavila je da će da aplicira za punopravno člantsvo u EU u toku ove godine. Međutim, Kosovo kao državu nije priznalo pet zemalja članica - Grčka, Rumunija, Kipar, Španija i Slovačka, a za odluke koje se tiču proširenja neophodan je koncenzus svih EU država.

Evropska komisija je 2012. pokrenula dijalog sa Kosovom o liberalizaciji viznog režima.

Tadašnji premijer Kosova, Isa Mustafa i tadašnja visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Federika Mogerini, potpisali su 2015. godine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Ta zemlja je 2016. godine ispunilo svih 95 kriterijuma, koje je EU postavila za dobijanje vizne liberalizacije.

Evropska Komisija je zemljama članicama preporučila odobravanje vizne liberaliacije za Kosovo 2018. godine. Međutim, neke od zemlja članica EU sprečavaju donošenje odluke o ukidanju viznog režima. Među tim zemljama najtvrđi stav ima Francuska.

Ko trenutno ima satus kandidata?

Službeni status kandidata trenutno ima pet država: Turska od 1999, Severna Makedonija od 2005, Crna Gora od 2010, Srbija od 2012, i Albanija od 2014.

Ukoliko dobiju status kandidata, Ukrajina i Moldavija će se približiti poziciji Albanije i Severne Makedonije, sa jednom razlikom – EK je već preporučila otvaranje pregovora o članstvu sa Skopljem i Tiranom.

Tri ključne faze proširenja EU

Proces pridruživanja Evropskoj uniji se uglavnom sastoji od tri faze:

Kada EU oceni da je država koja želi da pristupi Uniji spremna, ona postaje zvanični kandidat za članstvo – ali to ne mora da znači da su formalni pregovori otvoreni.

U drugoj fazi, kandidat prelazi na formalne pregovore o članstvu. To je proces koji uključuje usvajanje i primenu prava Evropske unije, kao i sprovođenje pravosudnih, administrativnih, ekonomskih i drugih reformi neophodnih da bi zemlja ispunila uslove, odnosno tzv. kiterijume za pristupanje.

Konačno, kada se reforme i pregovori završe, uz saglasnost obe strane, zemlja može u EU – ako se sa tim slažu sve države članice.

Rekorder u čekanju pred EU vratima

Na kapiju Evropske unije najduže kuca Turska. Ta zemlja je 1987. godine podnela zahtev za pridruživanje tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici, a 1999. proglašena je kvalifikovanom za pridruživanje EU.

Pregovori o pristupanju započeli su 2005. godine, međutim od tada su završeni samo o jednom od 30 poglavlja. Mnoga od tih poglavlja su pod vetom zbog toga što Turska ne priznaje Republiku Kipar, državu koja je članica EU.

Turska već pet godina nije otvorila nijedno novo poglavlje, a Brisel ističe da su razlozi zbog kojih su pregovori sa tom zemljom u zastoju brojni.

"Turska je ključni strateški partner EU po pitanjima kao što su migracija, bezbednost, borba protiv terorizma i ekonomija, ali je nazadovala u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava. Kao odgovor, Savet za opšte poslove je u junu 2018. odlučio da su pristupni pregovori sa Turskom efektivno zamrznuti", stoji na zvaničnom sajtu Evropske komisije.

Severna Makedonija za petama Turskoj

"Severna Makedonija je na evropskom putu već 17 godina i juri neslavni rekord Turske", rekao je o evrointegracijama predsednik te zemlje Stevo Pendarovaski, govoreći na Prespa forumu u Ohridu 17. jula.


Severna Makedonija, zajedno sa drugim zemljama sa Zapadnog Balkana, označena je kao potencijalni kandidat za članstvo u EU tokom Solunskog samita 2003. godine.

Ta zemlja prva je u regionu potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je na snazi od 2004., kada je i podnela zahtev za članstvo u EU. Evropska komisija je u decembru 2005. odlučila da toj zemlji odobri status kandidata.

Od oktobra 2009. godine, Komisija kontinuirano preporučuje otvaranje pristupnih pregovore sa Severnom Makedonijom.

Zbog spora sa Grčkom u vezi sa imenom zemlje, otvaranje pregovora odlagano je godinama. Nakon što je ipak napravila kompromis i ime promenila u Severna Makedonija, put te zemlje ka EU ponovo je blokiran.

Ovog puta, iza toga stoji Bugarska koja je pozvala Severnu Makedoniju da "prizna" da jezik koji se u toj zemlji govori, potiče od bugarskog.

Bugarska je, zato, iskoristila svoje pravo veta kao članica EU kako bi im blokirala početak pristupnih pregovora.

Facebook Forum

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG