Dostupni linkovi

Skupština bez kvoruma za izbor predsednika Kosova


Sednica Skupštine 3. aprila

U Prištini je u subotu uveče (3. aprila) nakon dva pokušaja prvog kruga glasanja prekinuta vanredna sednica Skupštine Kosova za izbor predsednika države, za šta su kandidovani ispred Pokreta Samoopredeljenje, Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma sednica i biće nastavljena u nedelju (4. aprila) u 17 sati, saopštio je predsedavajući Skupštine Gljauk Konjufca (Glauk Konjufca).

U dva neuspešna pokušaja prvog kruga glasanja glasalo je prvo 78 poslanika, a zatim 79, od 82 prisutna. Za izbor predsednika Kosova potrebno je 80 glasova.

Poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti, Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) i Agim Veljiu (Agim Veliu) prisutni su u sali ali odbijaju da glasaju jer se provite kandidaturi Vjose Osmani.

Ukoliko se u prva dva kruga glasanja ne izabere predsednik organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Prethodno je vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj) rekao da se njegova stranka protivi izboru Vjose Osmani za predsednicu Kosova jer smatra da Osmani nije osoba koja će ujediniti narod Kosova.

„Ova sednica je ponižavajuća jer je Kurti odlučio da Osmani imenuje za predsednika. Ona se ne bira, postavlja je Kurti i šalje u predsedništvo kako bi imao apsolutnu kontrolu“, rekao je Hodžaj.

Dodao je da su on i poslanik DPK Bedri Hamza došli na vanrednu sednicu samo kako izneli svoj stav po pitanju izbora predsednika. Oni su potom napustili salu i ostalo je 82 poslanika iz redova Samoopredeljenja, DSK i manjinskih nesrpskih zajednica.

Osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica su pre početka sednice saopštili da će glasati za izbor predsednika, odnosno za Vjosu Osmani. Inače, manjinske nesrpske zajednice imaju ukupno deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova ali poslanik Romske Inicijative i Jedinstvene goranske zajednice ne prisustvuje izboru predsednika. Vanrednoj sednici ne prisustvuju ni poslanici Srpske liste, koja je dobila deset mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu.

Moguća ustavna kriza

Eugen Cakolli iz Demokratskog instituta Kosova koji prati rad Skupštine za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio je da, nakon ovakvih dešavanja u Skupštini, Kosovo ulazi u nepoznatu ustavnu krizu. Prema njegovim rečima, prva runda glasanja nije iscrpljena jer do sada učešće u glasanju nije uzelo potrebnih 80 poslanika. Kako dodaje, ukoliko se ne osigura 80 glasova u glasačkoj kutiji, a koji su potrebni u prvoj rundi, glasanje može da se beskonačno ponavlja, do krajnjeg roka, a to je 5. maj, kada ističe mandat predsedniku države.

„Nakon 5. maja, Skupština Kosova ne može da se sastane i nakon toka predsedniku na jedan način ističe ustavni mandat. Ukoliko se do 5. maja ne izabere predsednik, onda ulazimo u ustavni mrak jer nećemo imati instituciju koja treba raspisati izbore“, navodi on.

Kako navodi, predsednik Skupštine Gljauk Konjufca ne može da vrši dužnost predsednika Kosova, dok Skupština i Vlada nemaju ustavno pravo da raspišu izbore, čime se ulazi u ustavnu neizvesnost.

Dio poslanika protivi se izboru Vjose Osmani (na fotografiji)
Dio poslanika protivi se izboru Vjose Osmani (na fotografiji)

Povučene izmene Zakona o izborima

Neposredno pre početka sednice za izbor predsednika Kosova poslanici iz redova Samoopredeljenja su saopštili da iz skupštinske procedure povlače incijativu za izmenu Zakona o izborima, a nakon protivljenja opozicionih albanskih partija.

Šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Lilja je rekla da su već obezbeđeni glasovi i da će u procesu glasanja učestvovati 80 poslanika, što je neophodan kvorum kako bi izbor predsednika bio uspešan. Ona je navela i da će kandidati biti Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.

Pokret Samoopredeljenje je u petak, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima u petak (2. aprila) što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.

Taj Zakon bi građanima, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.

Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, je potom u petak naveče zatražio od premijera Aljbina Kurtija (Albin) da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije". U suprotnom, rekao je Abdižiku, Kurti namerno šalje zemlju na vanredne izbore.

Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, DPK Envera Hodžaja i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj). Međutim, te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekle da neće podržati Vjosu Osmani za predsednicu Kosova a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.

Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku ali je taj pokušaj na kraju propao. Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima Skupštine Kosova trebao da se nađe u redovnoj proceduri.

DSK i dalje insistira da se taj zakon povuče kako bi poslanici iz te partije učestvovali u izboru predsednika. Bez DSK Samoopredeljenje nema potreban kvorum za izbor predsednika.

U međuvremenu, vršilac dužnosti predsednika Kosova Gljauk Konjufca je poručio da dobio garancije od premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i kandidatkinje Samoopredeljenja za predsednicu Vjose Osmani, da će izmene Zakona o izborima biti deo procesa dijaloga između vlasti i opozicije.

„Nakon jasne volje, koju je opozicija sinoć izrazila svojim glasanjem u Skupštini Kosova, ne preostaje ništa drugo nego da se osigura da većina neće preduzimati nikakve korake bez konsultacija sa opozicijom a da opozicija ne bojkutuje proces izbora predsednika, kako bi se izbegli novi izbori", rekao je Konjufca u subotu nakon sastanka sa Kurtijem i Osmani.

Sa druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je ponovio da Samoopredeljenje, čiji je on lider, ne želi da vodi zemlju na nove izbore već da ima za cilj „izbor predsednika Kosova“.

„Oni koji ne žele izbor predsednika, oni koji ne vole predsednika, koji su protiv njega vodili i vode poseban rat, mogu zemlju da vode na izbore. Svojim izborom oni biraju: ili preko 80 glasova u kutiji za Vjosu Osmani, ili preko 500.000 glasova u kutiji za Pokret Samoopredeljenje “, napisao je Kurti u subotu na svom Facebook profilu.

Kurti je u petak takođe upozorio je da će zemlja izaći na nove izbore ukoliko novi predsednik ne bude izabran.

Apel američkog ambasadora

Ambasador Sjedinjenjih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet (Philip Kosnett) pozvao je poslanike Skupštine Kosova da ispune svoju odgovornost prema građanima Kosova tako što će učestvovati u izboru predsednika.

„Stav američke vlade ostaje nepromenjen. Podržavamo glasanje u Skupštini. Pozivamo sve članove Skupštine da ispune svoje odgovornosti prema narodu Kosova i učestvuju u glasanju, kako bi se obezbedio kvorum“, napisao je Kosnet na Twitteru.


Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci.

Svakako, funkcija predsednika Kosova može da se vrši najduže šest meseci.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.

XS
SM
MD
LG