"Diplomatija vakcina" – ovako Vuk Vuksanović, doktorand na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, opisuje aktuelne spoljnopolitičke odnose Srbije i Kine, "produbljene" nabavkom milion doza kineskih vakcina kompanije Sinofarm.
"Državni" doček kineskih vakcina na aerodromu, ministar zdravlja Zlatibor Lončar kao "prvi čovek u Evropi" koji je primio kinesko cepivo, a potom i punktovi za masovnu vakcinaciju u sportskim i sajamskim halama i stotine građana u redovima - slike su koje su iz Srbije obišle svet.
Slike je pratila i napomena da je Srbija prva, i za sada jedina, evropska država u kojoj je kineska Sinofarmova vakcina odobrena za upotrebu.
Kineska vakcina kao marketing sredstvo
Srbija je do sada ugovorila nabavku oko 6,5 miliona vakcina različitih proizvođača koje ne može da dobije u toj količini, podaci su koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo 28. januara – uz opasku da je "ljut i nervozan" kada o tome razmišlja.
"Ali borićemo se, stizaće. Nemojte da brinete", rekao je Vučić i najavio nove razgovore "otvorenim i zaštićenim linijama" kojima će se pokušati nabavka vakcina. Dodao je da će "zamoliti i Kinu" da pošalje još svojih cepiva.
U Srbiji je do sada protiv korona virusa vakcinisano više od 400 hiljada građana. Ta država je na drugom mestu u Evropi po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a prema podacima New York Times sedma u svetu.
Na prvom mestu je Velika Britanija, a posle Srbije su Malta, Island, Danska, Irska, Rumunija i Slovenija.
"Kao što se za sve u Srbiji pita jedan čovek, onda je i ova situacija oko nabavke vakcina predstavljena kao svojevrsan uspeh Aleksandra Vučića", ocena je Vesne Radojević, urednice portala Raskrikavanje koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti i analizom medija u Srbiji.
"Tako se i ova nabavka milion vakcina od Kine predstavila kao - eto to se desilo samo zbog velikog prijateljstva Aleksandra Vučića i Si Đinpinga (kineskog predsednika)", istakla je Radojević.
Saradnja Vučića sa Kinom po pitanju vakcina za Vuka Vuksanovića ima višestruku funkciju.
"Evidentno je da postoji element panike i urgencije, gde se Vučić plaši da mora obezbedi što veći broj vakcina sa bilo kog izvora, što zbog javnog zdravlja, što zbog ekonomije, što zbog psihološke anksioznosti stanovništva. A vidi da ne ide tako lako sa nabavkom zapadnih vakcina, zbog njihove preopterećenosti evropskim i američkim tržištem", objasnio je Vuksanović.
A prema njegovim rečima, postoji i drugi element:
"Gde on (Vučić) pokušava da koristi Kinu kao način da ostvari bolju poziciju za cenkanje sa Evropom i Zapadom, tako što će koristiti kineski faktor da 'zastraši' Evropu i Zapad da daju više Srbiji. A isto tako je korisno i za unutrašnji politički marketing", ocenio je Vuksanović.
Vučićev doček vakcina kao 'politički signal'
U Srbiji su do sada odobrene tri vakcine – prva, vakcina američko-nemačkog proizvođača Pfizer/Biontech, potom ruska Sputnjik V, i na kraju kineska Sinofarm.
Samo Pfizer/Biontech ima dozvolu Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove, a do sada je u Srbiju stiglo više od 54 hiljade doza ovog cepiva.
Uz najavu da se čeka 40.000 doza Sputnjik V vakcine, u Srbiju je krajem prošle godine stiglo 2.400 bočica vakcina ruskog proizvođača.
Nijedan od isporučenih kontingenata nije na aerodromu dočekao predsednik Srbije, osim kineskog. "Milionski" kontingent pratila je najbrojnija delegacija – uz Vučića su 16. januara bili i direktor Bezbednosno-obaveštajne agencije Bratislav Gašić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo.
Prisustvo predsednika na dočeku vakcina Vuk Vuksanović je video kao "politički signal koliko je vladajućoj političkoj eliti u Srbiji u ovom momentu stalo do odnosa sa Pekingom".
"Niti zapadne, niti ruske vakcine nisu dočekane sa ovakvim 'VIP' tretmanom. Samim tim, to govori i o drugim stvarima – da u ovom trenutku predsedniku Srbije i ljudima oko njega partnerstvo sa Kinom isplaćuje više dividendi nego ono sa Evropskom unijom (EU), i da je Kina zamenila Rusiju kao primarnog partnera Beograda van zapadnog sveta", ocenio je Vuksanović.
Vakcine 'ispod cene', a cena nepoznata
Kineske vakcine stigle su u Srbiju 16. januara, a u upotrebi su se našle tri dana kasnije, 19. januara, kada je u Srbiji i zvanično počela masovna vakcinacija.
U momentu nabavke, vakcina nije imala dozvolu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Sajt Agencije ažuriran je 18. januara i tada je objavljena uvozna dozvola i sertifikat kojim je Sinofarm vakcini odobrena upotreba.
U danu kada je masovna vakcinacija počela, a Operativni tim za vakcinaciju održao sastanak sa državnim vrhom, predsednik Srbije je rekao da je kinesku Sinofarm vakcinu "dobila ispod cene".
Ugovorena cena ni za jednu od vakcina koje su u upotrebi u Srbiji nije saopštena.
Nabavka medicinske opreme i lekova tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa proglašena je tajnom još u martu 2020. godine, a javnost do danas nije saznala koliko je novca potrošeno za tu namenu.
"Moguće je zaista da je Vučić uspeo da ispregovara nižu cenu, ali nažalost mi to ne možemo znati", istakao je Vuk Vuksanović.
"Mi ni danas ne znamo za medicinsku pomoć koja je stigla iz Kine – koliko je donirano od strane Kine, a koliko je Srbija kupila. To se isto odnosi i na većinu infrastrukturnih projekata Kine u Srbiji, jer je većina ugovora Beograda i Pekinga označena ili oznakom 'državna' ili 'poslovna' tajna, pa javnost nikada nema uvid u te ugovore i sporazume", objasnio je on.
Takav vid poslovanja dve države, u koji je sada uključena i nabavka medicinske opreme i vakcina, "jeste način na koji Kinezi deluju", rekao je Vuksanović.
"Jer Kinezi ne funkcionišu po principu slobodnog tržišta i pravno regulisanih tendera, nego se njihovi projekti i saradnja isključivo odvijaju na osnovu političkih nagodbi između suverenih vlada i vladajućih elita. U vladajućoj partiji u Beogradu oni su našli pandan sebi", naglasio je on.
Da li će reagovati EU?
Na pitanje novinara da li je bilo reakcija iz Evropske unije (EU) na nabavku kineske vakcine, Vučić je 19. januara odgovorio da "nije očekivao nikakvu reakciju i nikakve reakcije nije ni bilo".
Upitao je da li je "trebalo je da bude važnije šta će neko da kaže u Briselu nego životi građana Srbije".
"Očekujemo veliku podršku Evropske unije preko COVAX sistema, ali ne očekujemo nikakve probleme", rekao je Vučić i dodao da je Srbija u nabavci vakcina "pametno postupila".
Vuk Vuksanović postavlja pitanje „koliko toga Evropska unija može da uradi“, kada je reč o odnosima Kine i Srbije.
"Kina je prisutna u Srbiji iz prostog razloga što Evropska unija nije prisutna na adekvatan način. Na velikoj je klackalici odnos Beograda sa zapadnim prestonicama, i to ne samo zbog Kine, već zbog čitavog niza pitanja koji su tome prethodili – kao što je unutrašnja politika u Srbiji i dijalog sa Kosovom. Ali Beograd će i dalje pokušavati da održi balans između Kine i EU", rekao je Vuksanović.
Prokineska retorika u medijima
"Prokinesku" retoriku zvaničnika u Srbiji prati i takva retorika u provladinim medijima, istakla je urednica Raskrikavanja Vesna Radojević.
Raskrikavanje je tokom 2020. godine analiziralo naslovnice tabloida.
"Činjenica je da se u prorežimskim medijima, naročito tabloidima, vodila ta svojevrsna pozitivna kampanja za kinesku vakcinu…dok se o zapadnim vakcinama negativnije pisalo, o nuspojavama i tako dalje", rekla je Radojević.
Ocenjuje da se protiv "zapadnih" vakcina nije vodila otvorena negativna kampanja, ali da su tabloidi objavljivali "kako će spas u vidu vakcina doći samo iz Kine" i to se do danas nije promenilo:
"I sada imamo istu situaciju, mnogo više tekstova možemo da čitamo ili o nuspojavama ili nekakvim neželjenim reakcijama na vakcinu Pfizer, nigde nisam naišla na neke tekstove o tome da li su ljudi koji su primili rusku ili kinesku vakcinu imali nekakve nuspojave", objasnila je Radojević.
Takav vid "polarizacije" zbog porekla vakcina, pogrešan je i zato što u Srbiji u poslednje vreme jačaju antivakserske grupe – ocenjuje urednica Raskrikavanja.
"U takvim uslovima bi trebalo da se podrži svaka moguća vrsta vakcinacije, da nema tog opredeljivanja – vi ste sad za kinesku vakcinu, pa ste vi onda istočno orijentisani, a vi koji ste za Pfizer ste protiv Vučića i zapadno orijentisani", naglasila je Radojević.
Kada je reč o lažnim vestima, prethodnih dana se u jednom od tabloida pojavio naslov da će "Evropska unija potpuno da zabrani izvoz vakcina".
"I eto, opet su oni (EU) ispali neprijatelji, dok nam 'braća' Kinezi pomažu. A onda imamo i ovo prozivanje ljudi koji su u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti – Vučić je omogućio da se vakcinišete, i to kineskom vakcinom, a vi nas tu kritikujete - vi ste sada svi licemerni. Koliko je to samo banalno, nepristojno i ružno, ali je to stav ove vlasti i njihovih medija", ocenila je urednica Raskrikavanja.
Analizom naslovnih strana tabloida u Srbiji u 2020. godini Raskrikavanje je utvrdilo da je prokineska retorika bila prisutna i na početku pandemije korona virusa.
"Kada smo kupili nekoliko kontingenata medicinskih sredstava od Kine, pa smo onda dobili i neku pomoć, to je predstavljeno kao nekakav vrhunski čin prijateljstva, a da se maltene prećutkivalo o pomoći Evropske unije", objasnila je Vesna Radojević.
A da Evropska unija nije "slepa" na odnose Srbije i Kine pokazao je i izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana, objavljen u oktobru 2020. godine. U njemu se navodi da se saradnja Srbije sa Kinom povećala tokom krize izazvane pandemijom COVID-19 i da je "taj period obeležila prokineska i evroskeptična retorika visokih državnih zvaničnika".
U oktobru je, takođe, predstavljen i višemilionski paket pomoći Evropske unije državama Zapadnog Balkana kako bi se izborile sa posledicama pandemije, a pomoć EU u novcu i medicinskoj opremi je stizala i u prvim mesecima pandemije korona virusa.
Facebook Forum