Srbija se i ove godine smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok jer ima 38 od idealnih 100 poena, pokazuje Indeks percepcije korupcije (CPI) 2020, koji je organizacija Transparentnost Srbija (TS) predstavila 28. januara na svom sajtu.
Iz Transparentnosti navode da sa ovakvim rezultatom Srbija drugu godinu za redom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste i ima čak pet poena manje od globalne prosečne ocene (43).
Iako je borba protiv korupcije sve to vreme slovila kao jedan od državnih prioriteta, ocena Srbije je najlošija u poslednjih 8 godina.
Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, ovaj rezultat Indeksa korupcije pokazuje zabrinjavajući trend, a pad Srbije na lestvici indeksa korupcije je u korelaciji s načinom na koji su bili primenjeni antikorupcijski zakoni i antikorupcijski mehanizmi prošle godine.
"Ne samo da imamo problem da se obezbedi politička volja za primenu pojedinih zakona već i u nekim slučajevima imamo situaciju gde je politička volja direktno iskorišćena da se ti zakoni ne primene", rekao je Nenadić.
Rezultati ove nevladine organizacije pokazuju da na alarmantno stanje u ovoj oblasti ukazuje to što većinom republičkih javnih preduzeća nezakonito rukovode ljudi kojima je istekao mandat, što izlaže ogromnom riziku javna sredstva kojima ta preduzeća upravljaju.
Uz to, kako navode, kod ugovaranja najvećih infrastrukturnih projekata domaći zakoni o javno privatnom partnerstvu služe samo za projekte malih vrednosti, dok se veliki projekti kreiraju po posebnim pravilima samo za taj slučaj i pod pravnim plaštom međudržavnih sporazuma.
Situacija sa pandemijom u Srbiji je samo dodatno ogolila slabosti antikorupcijskih mehanizama i pojačala te slabosti. Kao primer za to su nabavke u oblasti zdravstva za suprostavljanje pandemiji gde nijedan dokument do sada nije učinjen javno dostupnim, dok sve informacije građani dobijaju na jedan neproverljiv način kroz izjave zvaničnika i to najčešće onih koji nisu nadležni za to", kazao je Nenadić.
Kako je dodao, podrška građana za borbu protiv korupcije tokom proteklih godina nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedilo da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja političke volje, a pogotovo bez političkog naloga.
"Pošto nam, kako kažu, predstoji izmena ustava, jedno od ključnih pitanja je finansiranje funkcionerskih kampanja, koje su vođene korišćenjem javnih resursa ", zaključio je Nenadić.
I EU ukazuje na korupciju u Srbiji
Da je korupcija ozbiljni problem Srbije ukazuje i Evropska unija u Izveštaju Evropske komisije od 6. oktobra 2020. U kome se ukazuje na korupciju kao veliki problem za napredak Srbije na evropskom putu.
“Srbija nije ostvarila napredak u reformi pravosuđa i stanju u medijima, političku situaciju u državi karakteriše odsustvo održive opozicije u parlamentu što ne pogoduje političkom pluralizmu, a sporazum sa Kosovom je hitan i presudan za evrointegracije”, neki su od zaključaka redovnog godišnjeg izveštaja o napretku država Zapadnog Balkana u pregovorima sa Evropskom unijom, u delu za Srbiju.
U oceni izbora u Srbiji održanih 21. juna, Evropska komisija navodi da su poštovane osnovne slobode i da su kandidati imali mogućnost da učestvuju u kampanji. Ali, pozivajući se na izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropska komisija ističe i da je biračima izbor ograničavala „ogromna prednost vladajuće stranke i promocija vladinih politika od strane većine medija“.
Takođe, ukazuje se da u novoformiranom parlamentu vladajuća koalicija ima ogromnu većinu, te da novi skupštinski saziv karakteriše „odsustvo održive opozicije, što nije situacija koja pogoduje političkom pluralizmu u zemlji“.
Kada je reč o reformi javne uprave, u EK smatraju da načelno nije postignut napredak, a kao primer navode to što se na čelu javnih institucija i dalje nalazi veliki broj vršilaca dužnosti. Napominju i da sve više zabrinjava nedostatak transparentnosti u izboru direktora u javnom sektoru.
Napretka nema ni u reformi pravosuđa, stoji u izveštaju, uz napomenu da je promena ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa odložena zbog izbora.
Radi se o dubinskoj analizi evropskih institucija o stanju u onim državama koje nastoje da se pridruže evropskom bloku. Na ovom dokumentu EK radi godinu dana i u sačinjavanju analize doprinose zvanični izvori kako u vlastima respektivnih država, tako i iz opozicije i civilnog društva.
