Dostupni linkovi

Epidemiolog Radovanović: Kako je čovek 'napao' virus


Zoran Radovanović: Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus
Zoran Radovanović: Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus

Jedan čuveni nobelovac je rekao da je virus najveća pojedinačna pretnja opstanku čoveka na Zemlji. Mnogo veća od udara komete, nuklearnog rata, erupcije nekog vulkana. Jer, virusa ima mnogo, u pitanju su stotine hiljada vrsta i oni se stalno menjaju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) epidemiolog Zoran Radovanović, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kada je reč o korona virusu, on izražava nadu da će oslabiti sa dolaskom toplog vremena.

Intervju: Zoran Radovanović
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:27:07 0:00
Direktan link

Četiri vrste korona virusa

RSE: Korona virus se širi i geografski i po broju zaraženih i po broju preminulih. Imajući u vidu nedavne, prethodne epidemije - počev od SARS-a 2002. godine, preko ptičijeg do svinjskog gripa i tako dalje - koliko je, ako se može govoriti u tim terminima, korona opasna? Odnosno, gde će biti neki njen kraj ako se uopšte može to predvideti?

Radovanović: Na kraju će biti nepredvidiv zato što, evo, dolazi period toplog vremena. Može da se desi da kao grip se povuče, da nestane. E sad, ako bi prešao na južnu hemisferu onda bi se desilo isto kao sa gripom – došao bi nam naredne jeseni. Postoje četiri korona virusa koji dovode do nazeba.

To je, znači, najlakša zarazna bolest, nema temperature, curi nos, laka gušobolja. Dva od njih dovode samo do takve kliničke slike, druga dva ponekad mogu da se spuste na niže disajne puteve i naprave upalu pluća.

Pored njih, u ovom veku javila su se još tri korona virusa. Jedan je SARS. Pojavio se 2002, a od 2004. ga nema. Smrtnost je bila oko 10 odsto. Potom je došlo do epidemija MERS-a 2012. godine, odnosno Bliskoistočnog respiratornog sindroma. Njega još uvek ima ponegde i tu je smrtnost znatno viša – čak do 35-37 odsto.

'Ovaj virus je blaži od prethodna dva stanja koja su se javila u ovom veku.'

Smrtnost ovog novog virusa, zvanično, na velikoj seriji u Kini je oko dva procenta, pominje se i više, ali verovatno će biti jedan ili ispod jedan zato što se postotak smrtnosti računa u odnosu na broj obolelih. A mi ne znamo koliko je obolelih. Imamo predstavu samo o onima kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza i to su klinički teži slučajevi. A po logici stvari takvih treba da je više. Tako da može se očekivati da će smrtnost biti ispod jedan odsto. Dakle, ovaj virus je blaži od prethodna dva stanja koja su se javila u ovom veku.

RSE: Da li je moguće predvideti kako će se dalje kretati?

Radovanović: Može kao SARS da nestane, a može kao MERS da se povremeno održava.

Karantin u Lombardiji raširio virus po Italiji

RSE: Više od 90 zaraženih i preminulih je u četiri zemlje: Kina, Južna Koreja, Iran i Italija. Cela Italija je stavljena u neku vrstu karantina. Kako objašnjavate činjenicu da je ova zemlja toliko ugrožena, mnogo više nego susedne? Pominje se da je na severu Italije dosta kineskih radnika, mada ih ima i u drugim zemljama, te da su vlasti relativno kasno ukinule letove za Kinu.

Radovanović: Ni druge zemlje nisu odmah po izbijanju virusa ukinule letove za Kinu, pa su bolje prošle. Nije lako objasniti zašto se virus tako brzo raširio po Italiji. Jedno od objašnjenja je da tamošnje stanovništvo nije baš najdisciplinovanije u smislu da ne sledi striktno uputstva vlasti u ovakvim situacijama. Drugo, kasno su otkrili virus. Kad su to utvrdili on se već uveliko raširio.

Život je stao u Italiji
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:30 0:00

RSE: Italijanske vlasti su ograničile kretanje, stavljajući faktički celu zemlju u neku vrstu karantina.

Radovanović: Zato što je situacija dramatična. Niko nije očekivao da će da stave u karantin celu Lombardiju koja ima 10 miliona stanovnika, što je više nego Srbija, da bi potom bilo ograničeno kretanje za 16 miliona ljudi.

Problem je što su granice tog karantina na severu Italije bile propustljive, pa su neki stanovnici iz te regije bežali ka jugu zemlje da im niko ne bi nametao ograničenja, raznoseći tako virus. Da nije bilo karantina u Lombardiji možda bi se ljudi manje kretali okolo.

RSE: Kako komentarišete procene da bi do kraja marta u Italiji moglo da premine najmanje nekoliko hiljada ljudi u odnosu na sadašnjih oko 500? U kom trenutku će zaraza dostići vrhunac i potom početi da se povlači?

Radovanović: Po analogiji sa gripom, toplo vreme koje dolazi, trebalo da bi doprinese smanjenju razmera bolesti. To se obično dešava sa respiratornim bolestima koje imaju sezonski tok. Međutim, ako je bolest nova kao ova, kad ne postoji kolektivni imunitet – onda može da potraje i duže. Na primer, epidemija SARS-a na severnoj hemisferi se razvukla do jula, tako da je nepredvidiv dalji tok.

Italijanske vlasti su preduzele drastične mere, ali nemaju kontrolu, odnosno da ustanove lanac zaraze, jer nema više pojedinačnog prenošenja zaraze, nego se masovno pojavljuju oboleli bez ikakve utvrđene međusobne povezanosti. Od ovih mera više može da pomogne klima.

Gradovi sveta u vreme pandemije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:47 0:00

Kinezi napali virus

RSE: Žarište je bilo u Kini i ona i dalje ima najveći broj inficiranih. I SARS je krenuo iz Kine, kao i većina zaraznih bolesti u poslednje vreme. Ako izuzmemo antičko vreme, od Justinijanove kuge, Crne smrti, koju su prenosili Huni. Azija je bila žarište u poslednjih 1.000 - 1.500 godina. Kako se to može objasniti?

Radovanović: Sve pandemije gripa kretale su iz jugoistočne Azije. Tamo na malom prostranstvu žive poljoprivrednici u malom dvorištu sa puno ljudi. Tu su u blizini živina i svinje.

Virus gripa ne može da pređe sa ptice na čoveka direktno, osim ptičijeg gripa. Svinja je univerzalni primalac. Kada se ona zarazi ptičijim i čovečijim gripom u isto vreme, oni se spoje i napravi se mali Frankeštajn, novi virus, prema kome niko nema otpornost i on pravi pandemiju.

Pre svinjskog gripa, koji je bio izuzetak jer je došao iz Meksika, imali smo hongkongški grip, pa azijski. Sve je to došlo iz tog područja, iz Kine i malo južnije. Što se korone tiče, Kina je prenatrpana zemlja, prenaseljena, a imaju te čudne navike da vole da jedu divlje životinje, to su im specijaliteti.

'Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus.'

Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus. Oni zalaze u ta područja gde nikog nije bilo ranije i dolaze u kontakt sa pticama od kojih čovek ranije nije oboljevao jer nije bio u kontaktu sa njima.

Sva tri korona virusa iz ovog veka su preneta sa slepih miševa. SARS je išao preko cibetke, to je životinja slična mačkama i tu kontakt nije mnogo blizak, pa zato i nema tog virusa više. Za MERS je prenosilac bila kamila, koja je u nekim zemljama sveta domaća životinja, pa se zbog toga i dalje desi da neko oboli od MERS-a.

Dok epidemija raste, Kinezi u Americi brinu o predrasudama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:29 0:00

Za ovu novu bolest mi ne znamo koja će od životinja u blizini čoveka biti pogodna za održavanje i prenošenje virusa. Kao posrednik je pominjana zmija. U svakom slučaju, od toga će mnogo zavisiti budućnost ove nove bolesti.

Si Đinping u posjeti bolnici, Peking, fotoarhiv
Si Đinping u posjeti bolnici, Peking, fotoarhiv

RSE: Pominje se da su na pijaci u Vuhahu, odakle je krenula zaraza, prodavane divlje životinje u vrlo nehigijenskim uslovima.

Radovanović: Suština je da love te životinje. Taj virus je postojao možda od ko zna kada među tim njima. Sada je zaražena životinja ulovljena. Ne znamo da li je to zmija, ili, kako se to sad spominje, oklopni mravojed, koji je čudna, ružna životinja, a oni cene njihovo meso. Korona virusi se šire jer mi dolazimo u kontakt sa virusima i životinjama sa kojima nismo pre dolazili.

RSE: Kina jeste zemlja sa najvećim brojem stanovnika na svetu, ali je to i veliki prostor. Japan je mnogo gušće naseljen, ali nema takvih epidemija.

Radovanović: Kina je neravnomerno naseljena. Ima područja gde praktično ne može da se živi. Na severu je baš hladno, na jugu velika vrućina. Ima i planinskih litica, gde niko ne živi. Duž Jangcekjanga i tih plodnih reka naseljenost je velika. Postoje i te higijenske navike, i što se ishrane tiče. Japanci to nemaju, oni love ribu. To su te sociokulturološke razlike.

Rizik od širenja virusa na Afriku

RSE: Rekli ste da je stopa smrtnosti manja nego u slučaju SARS-a i MERS-a, ali je činjenica da se brže širi od njih. S druge strane, sporije se širi nego običan grip. Istovremeno, stopa smrtnosti je 30 puta viša nego u slučaju običnog gripa. Ako imamo u vidu ove prethodne bolesti, koje ste pominjali, da ne govorim o ovim ranijim, iz Srednjeg veka i tako dalje, koliko je ozbiljna opasnost i u kojoj meri je svet spreman da se suoči sa njom?

Sahrana Fatemeha Rahbara, novoizabranog zakonodavca iz Teherana koji je umro 6. marta od korona virusa
Sahrana Fatemeha Rahbara, novoizabranog zakonodavca iz Teherana koji je umro 6. marta od korona virusa

Radovanović: Svet je spreman više nego ikada ranije. Srećna je okolnost što se ipak taj virus prenosi nešto teže, bar evo iskustvo pokazuje, nego grip. Grip kad krene mnogo brže zahvati celu hemisferu, celu severnu poluloptu Zemlje. A ovom treba više. E, sad, tačno je da kada se javi žarište, kao u Italiji, ono bukne ali ipak nije ta dinamika koja karakteriše grip. I to predstavlja jedan znak ohrabrenja. Isto tako dobro je što se bolest javila pred kraj hladnog perioda tako da s te strane možemo da budemo optimisti.

S druge strane, ako bi se nekontrolisano širila na južnoj hemisferi, znači, ako bi zahvatila Afriku, gde ima više od milion kineskih radnika i stručnjaka – s obzirom da tamo zdravstvena služba nije razvijena - onda bi bolest mogla da se prenosi neprimećeno nedeljama i da onda kad se shvati da je prisutna budu već desetine hiljada ljudi ugrožene. Onda bi bilo mnogo teže sprovoditi protivepidemijske mere. Tako da tu postoje različiti scenariji. Vrlo brzo ćemo videti šta je istina i kakva nam je budućnost.

RSE: Kaže se da ovom virusu ne pogoduje toplo vreme. Međutim, u Iranu je kudikamo toplije nego u ovom delu sveta, pa je ova zemlja jedno od ključnih žarišta. Kako to objašnjavate?

Radovanović: Pa jeste, ali i u Iranu je februar bio hladnjikav. Inače, tačno je da takve bolesti imaju sezonski karakter. Međutim, kada se jave kao pretnja, kao u ovom slučaju kad je novi uzročnik u pitanju, pogotovo ovaj koji, evo zvanično još to nije pandemija, ali sada preti da dobije pandemijski karakter, onda se malo manje osvrće na sezonu. Onda hoće da pravi neprilike i van te sezonske šeme na koju smo navikli. Ipak, sve topliji period ne ide u prilog prenošenju bolesti.

Na vakcinama se najmanje zarađuje

RSE: Rekli ste ako se prenese na južnu hemisferu opet će se pojaviti kao grip kada dođe sezona. Da li do tada svet, odnosno zdravstvene službe i farmaceutska industrija, mogu da pronađu i proizvedu vakcinu ili je to prekratak period?

Radovanović: Pa, na vakcini se radi. Ima teoretičara zavere koji kažu; evo, sigurno su oni već pripremali vakcinu, pa onda pustili virus da bi zarađivali. To je potpuno suluda hipoteza. Znate, na vakcinama se baš najmanje zarađuje. Vi vidite po izlozima apoteka šta se najbolje prodaje. To su ti homeopatski blagi lekovi, zatim suplementi koji navodno podižu imunski sistem. Ništa ne može veštački da vam podigne imunski sistem. Ako živite zdravo, kako treba, odmarate se, raznovrsno se hranite, izbegavate sve, a to što ćete da kupite tamo u apoteci to je samo bacanje para.

'Ništa ne može veštački da vam podigne imunski sistem.'

Dakle, najmanje se zarađuje na vakcinama. Radilo se 2002. i 2003. na vakcini protiv SARS-a pa je bolest nestala. Znači, u vakcinu uložite mnogo para i onda može da se desi da je nepotrebna ili da je slepi trag, da dovodi do nekih neželjenih efekata, da ne može da se koristi. Tako da se u ovom trenutku radi na vakcinama, a to nisu one stare tehnologije kad je bilo potrebno jako dugo vremena da se proizvede, recimo, vakcina protiv tuberkuloze.

Četrnaest godina je presađivana bakterija sa podloge na podlogu da bi dovoljno oslabila da ne izazove kliničku tuberkulozu a da stvori jednu vrstu otpornosti. Dakle, sada je to neuporedivo brže i najavljuju ju veoma brzo, neki već misle da imaju supstrat za vakcinaciju. Ali, ipak treba da prođu meseci. Nije realno da pre leta 2021. godine vakcina bude u upotrebi. E, sad, da je bolest opasnija kao što se dešavalo sa ebolom, onda bi taj period ispitivanja na ljudima bio mnogo kraći. Onda je, uz određene rizike, mada nedovoljno ispitana, davana vakcina protiv ebole.

RSE: Izvinite, ali ako kažete da ne očekujete pre leta 2021, da ne bude prekasno, da ne bude do tada mnogo veći broj žrtava nego sada?

Radovanović: Ovo ipak nije bolest kao što su SARS i MERS. Mnogo je blaža. Onda bi se taj period skratio pa bismo možda mogli već na jesen da imamo vakcinu. Doduše, nedovoljno ispitanu, ali davala bi se, recimo, u kritičnim situacijama gde je veći rizik od smrtnosti, kao što je u slučaju starijih osoba. U svakom slučaju vakcinacija kao rešenje nije pitanje bliske budućnosti.

Dačićeve strelice o virusu upućene SAD-u

RSE: Pomenuli ste teorije zavere. Tako je ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da nije isključeno da je korona virus deo specijalnog rata protiv Kine. Kako komentarišete te tvrdnje da se virus proizvede pa se ubaci iz nekih političkih razloga da bi se nekome naškodilo, imajući u vidu i da su se virusi i epidemije pojavljivali kroz istoriju od prvobitnog čoveka, uništavajući znatan deo čovečanstva?

Radovanović: Istorijski gledano, zarazne bolesti su pobile više ljudi nego svi ratovi i sve gladi. Mnogo više žrtava je palo od virusa, bakterija i drugih mikroorganizama i parazita nego od svih drugih mogućih zala koja su se nadvijala nad čovečanstvom. E, sad, izjava ministra Dačića je i neodgovorna i štetna.

Švajcarska bi danas mogla da napravi takav virus. Ali to je zemlja kojoj ne pada na pamet da to radi. Somalija i kad bi htela ne bi mogla. Znači, ko je onda napravio štetu Kini, to je strelica upućena Americi od koje onda ovaj režim u Srbiji i strahuje i zavisi.

Kao kad je goreo Notr Dam pa su se režimski mediji radovali u smislu "evo, tako im i treba, oni su nas napali 1999". Onda daj da vadimo štetu onda, pa šaljemo milion evra pomoći za obnovu Notr Dama. To su kontradiktorne i neodgovorne izjave.

Notre Dame: Krunisanja, romani i neprocjenjive relikvije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:06 0:00

Vidite, za svaku zarazu poslednjih decenija pominjala se ta mogućnost. Za sidu se tvrdilo da su je Amerikanci pustili namerno. U to vreme 1981. godine medicina još nije imala tehnologiju da napravi izvede jednu operaciju stvaranja virusa. Onda se posle pokazalo da je postojao taj virus među majmunima, tako da je, u stvari, bilo ljudi koji su znatno ranije obolevali i umirali od side.

Nekad ne može da se isključi. Recimo 1976. pojavila se jedna varijanta svinjskog gripa u američkoj bazi Fort Diks gde je obolelo dvestotinjak vojnika. Amerikanci su vakcinisali 40 miliona ljudi. Eto, tu je postojala neka sumnja. Naredne godine pobegao je navodno jedan virus iz ruske, odnosno tada sovjetske laboratorije. To su hipoteze koje nisu mogle da budu potvrđene.

Ovde sada onako razumno gledano, koji bi bio interes Amerikanaca, Rusa da naprave u laboratoriji virus. Ako i postoji takav interes da li bi to bilo pametno, imajući u vidu da kad dovodite do pandemije nikad ne znate kad će i u kojoj formi da vam se vrati. Da li će u međuvremenu taj virus da se prozli pa da kod vas napravi još mnogo veću štetu? Tako da to su spekulacije koje nemaju mnogo veze. Na kraju cela svetska privreda sad trpi. Pada i Dau Džons i posledice su globalne. Znači, gube i Amerikanci i Južnoafrikanci. Svi gube.

Vučić nije duhovit

RSE: Da se na trenutak vratimo na reakciju vlasti u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić je šaljivo izjavio da su mu Amerikanci rekli "da alkohol gde stavite da tu korona virus ne raste. Ja sam sada našao sebi dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno, iako to nema veze sa tim alkoholom". To je izjavio pre neko što je stigao virus u Srbiju. U međuvremenu je registrovan prvi slučaj zaraze.

Radovanović: To su bile neumerene izjave. Pogotovo što predsednik vladajuće stranke, nažalost, nije sklon duhovitosti. Tako da njegove šale su dosta nezgrapne. A bile su naravno i neumesne.

RSE: U jednom trenutku je ministar zdravlja Srbije izjavio da se dogovorio sa ministrom odbrane da se osposobe i kasarne za karantin u slučaju širenja virusa.

Radovanović: To je potpuno pogrešan koncept. To je ono protiv čega se borimo, jer kasarne imaju velike spavaonice sa jednim mokrim čvorom. Znači, u kasarni ako se razboli i jedna od tih osoba koje su tamo u izolaciji zbog sumnje da su zaražene, onda ne samo ostalih desetak iz te sobe nego svi sa istog sprata moraju da ostanu još 14 dana jer su delili isti klozet i kupatilo. Pa se onda javi još jedan pa još jedan, tako da bi oni u takvom karantinu proveli ko zna koliko nedelja ili meseci.

Virus – najveća pojedinačna pretnja opstanku čoveka

RSE: Pomenuli ste da je savremeni zdravstveni sistem veoma spreman i efikasan. S druge strane, rekli ste i da je od raznih zaraznih bolesti umrlo više ljudi nego u ratovima. Recimo, od španske groznice pri kraju Prvog svetskog rata je umrlo oko 50 miliona ljudi, dok je u ovom prvom globalnom sukobu poginulo 10 miliona. Kad se pomenu razne zaraze i pandemije, ljudi ih se boje više čak nego od nuklearnog rata koji bi uništio celu planetu, kao Sudnjega dana. Ti strahovi se ponovo podstiču ovih dana u medijima. Bez obzira na tu spremnost zdravstvenog sistema, na razvoj novih tehnologija, da li čovečanstvu preti zaista neki apokaliptični scenario - bilo od korona virusa ili nekog novog, mutiranog?

Radovanović: Jedan čuveni nobelovac je rekao da je virus najveća pojedinačna pretnja opstanku čoveka na Zemlji. Mnogo veća od udara komete, nuklearnog rata, erupcije nekog vulkana. Jer, virusa ima mnogo, u pitanju su stotine hiljada vrsta i oni se stalno menjaju. Nobelovac Džošua Lederberg je ukazao da smo mi ljudi kao vrsta dostigli sadašnji nivo zahvaljujući tehnološkim inovacijama. Ima nas 1.000 puta više nego što bi biološka vrsta naših sposobnosti mogla da opstane na ovoj planeti.​

Znači, umesto skoro osam milijardi bilo bi nas pet do 10 miliona. Bili bi ogrnuti medveđim krznom, živeli u pećini i spremali da pronađemo vatru. Dakle mi smo tim inovacijama, pameću, uspeli da se nametnemo, čak i da dominiramo u odnosu na ostale vrste, ali ni virusi ne zaostaju. Oni se stalno menjaju, usavršavaju i to je borba neprestana. Tako da moramo kao bokseri stalno da držimo podignuti dlan.

Čovek je agresivna biološka vrsta

RSE: U prošlosti su epidemije desetkovale stanovništvo. Danas se opasnost od mutiranih virusa uvećava zbog sve međuzavisnijeg sveta. Tehnološki napredak kao da nam pomalo izmiče ispod nogu čvrsto tlo.

Radovanović: Vidite, mi imamo taj antropocentrični pristup. Pitamo se otkud sad ti virusi, oni nas napadaju. U stvari, virusi se menjaju, mutiraju pa onda i oni na koje smo navikli - pojavljuju se sada u drugom, opasnijem obliku jer na njih nismo stekli imunitet zato što su u međuvremenu promenili svoju strukturu.

'Mi upadamo u te zajednice životinja u divljoj prirodi i dolazimo u kontakt sa njima i virusima koji ranije nisu ni imali prilike da dođu do čoveka.'

Međutim, isto tako je važno da smo mi ekspanzivna, agresivna biološka vrsta. Mi upadamo u te biotope, zajednice životinja u divljoj prirodi i onda tako dolazimo u kontakt sa njima i virusima koji ranije nisu ni imali prilike da dođu do čoveka. I onda se pokaže da su sposobni da zaraze čoveka i čak da se prenose sa jednog na drugog.

To se u velikoj meri prvi put desilo između dva svetska rata, kad su Sovjeti osvajali Sibir. Onda su odjednom počele da se javljaju bolesti za koje se do tada u svetu nije znalo. Prosto zato što je milenijumima, ili bar stolećima virus ili bakterija prenošena sa glodara na glodara ili sa neke životinje na drugu preko krpelja, buba, komaraca. I odjednom u taj biotop dođe čovek, geolog, planinar i onda se bolest prenese na njega. Ispostavi se da sa njega može na drugog čoveka i tako se jave nove bolesti. Sovjeti su opisali čitav niz bolesti tzv. prirodnih žarišta.

Dakle, i u ovom slučaju šišmiševi, slepi miševi žive milenijumima i u toj biocenozi, životnoj zajednici jedan od činilaca je i virus. Tih virusa ima mnogo. Za tri se pokazalo da su sposobni da zaraze čoveka. Čovek ima receptore, znači prijemnike za njih, i oni mogu da se vežu za ćeliju, prodru u nju i da prave štetu.

RSE: Rekli ste tri. Na koja tri mislite?

Radovanović: SARS, MERS i ovaj novi. Covid-19.

Zaraze odnele više života od ratova i gladi
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:46 0:00

RSE: Pomenuli ste sovjetska osvajanja Sibira između dva rata. Međutim, još je carska Rusija pokorila Sibir.

Radovanović: Apsolutno ste u pravu, ali to je bilo u mnogo manjoj meri. U to vreme kad neko umre, nije se znalo od čega. Ali, između dva svetska rata Sovjeti su sistematski osvajali Sibir. Pravili su i čitava naselja i dovodili su hiljade i desetine hiljada ljudi. To je bio masovni proces.

'Klima je značajan faktor. Međutim, davno je napuštena ta koncepcija da postoje tropske bolesti.'

RSE: Koliko klimatske promene doprinose ako ne izazivanju ono makar bržem širenju virusa?

Radovanović: Klima je značajan faktor. Međutim, davno je napuštena ta koncepcija da postoje tropske bolesti, koje su vezane samo za ta područja. Pokazalo se da mnoge od njih, evo iskustvo nas uči, mogu da se prenesu i do Severnog pola. Na primer, malarija koja je kraljica tropskih bolesti, bila je pre nekoliko desetina godina još prisutna u Murmansku.

Postojale su epidemije u Holandiji. Dakle, bila je prisutna i u Severnoj Evropi. Poslednjih decenija menja se klima pa se i tropske bolesti šire i van polutara, tako da smo svedoci da se javlja groznica Zapadnog Nila, denga, možda će se vratiti malarija.

Zašto je vrijeme 'klimatske krize'?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:45 0:00

Od velikih boginja umrlo 500 miliona ljudi

RSE: Razne epidemije su kroz istoriju desetkovale stanovništvo, počev od Atine u Peloponeskom ratu. Virus koji je izazvao Justinijanovu kugu u šestom veku, pojavio se oko 800 godina kasnije izazvavši "Crnu smrt". Da li postoji opasnost da jedan takav mutirani virus koji je izazvao Justinijanovu kugu pre 1.500 godina, pa onda "Crnu smrt" pre osam vekova, opet se pojavi u nekoj novoj formi i desetkuje čovečanstvo bez obzira na razvoj medicine?

Radovanović: Prvo ste pomenuli Grke i 5. vek pre nove ere. To je bila takozvana Tukididova kuga. Ne zna se da li je zaista bila kuga bila.

RSE: Pominje se tifus.

Radovanović: Pominje se trbušni tifus, ali i velike boginje. Najviše ljudi u istoriji umrlo je od velikih boginja. Samo u prošlom veku umrlo je 500 miliona ljudi.

RSE: 500 miliona?

Radovanović: Da. Recimo u 18. veku pet prestola je bilo upražnjeno, znači pet careva i kraljeva je umrlo. A da ne govorim o njihovim naslednicima. Preminuli su austrijski imperator Jozef I, pa španski kralj Luis I, ruski car Petar II, švedska kraljica Ulrika Eleonora, francuski kralj Luj XIV.

RSE: Kažete velike boginje. A kada je reč o Justinijanovoj kugi?

Radovanović: Pominje se pegavi tifus, zatim trbušni tifus, prava kuga, pominju se i velike boginje. Zato što u to vreme letopisci nisu se nešto zamarali da opišu tačno kliničku sliku pa onda to daje veliku mogućnost za spekulacije.

'Crna smrt' kao primer biološkog rata

RSE: A koji je glavni uzročnik "Crne smrti"?

Radovanović: To je zaista kuga koju je izazvao bacil Yersinia Pestis​. To je, inače, jedan od primera mogućeg biološkog rata. Đenovljani su imali koloniju, utvrđenje na Krimu, koje su Tatari opsedali 1346. godine. Onda su katapultirali svoje mrtve u tvrđavu, nakon čega su se povukli. E, sada, to je anegdotski. Da li zbog toga ili su se Tatari povukli jer ih je pogodila epidemija, tek, naredne godine, Đenovljani su otplovili lađama nazad u Italiju. U svakom slučaju, od 1347. krenula je kuga Evropom.

RSE: Da li je isti bacil bio i uzročnik prethodne, Justinijanove kuge?

Radovanović: Ne znamo. Jedna od mogućnosti je da je to bio i pegavac. Tek od Mohačke bitke 1526. godine sigurni smo da je pegavac prisutan. Svi tadašnji opisi su toliko nejasni da nismo sigurni. Dakle, moguće da je bila kuga i tada.

Od "Crne smrti" u 14. veku samo u Evropi je umrlo oko 25 miliona ljudi. Ali, od 18. veka u Evropi ima sve manje kuge. Tu postoji mnogo okolnosti. Tada je crni pacov, koji je živeo u kući i na tavanu, potisnut robusnijim, tzv. norveškim pacovom, koji živi malo dalje od domaćinstava. Pa je onda kontakt sa pacovima i buvama koje prenose kugu postao manji.

Međutim, kuga je bolest koja postoji i dan-danas u zapadnoj trećini SAD. To je ostatak od pandemije koja je krenula krajem 19. veka, jer su tada na ceni bila krzna pa je bolest preneta iz Mandžurije. Znači, lovci su je preneli u Kinu, u Hongkong, odatle lađama do Južne Afrike. Pa onda do San Franciska 1904. Tu su stvorena žarišta koja i danas postoje. Srećom malo. Ali, dešava se u Americi da neki pustinjak, planinar, geolog, oboli od kuge. Ujede ga buva i onda se inficira.

Opasnost od ptičjeg gripa u budućnosti

RSE: Da li čovečanstvu objektivno preti pandemija koja bi ga desetkovala kao u slučaju "španske groznice", "Crne smrti"?

Radovanović: Pa, postoji više mogućih scenarija i treba da se bojimo. Na oprezu smo što se tiče tih ptičijih sojeva gripa. Jer iskustvo nam kazuje poslednjih decenija da ptičiji grip kada se prenese na čoveka - smrtnost može da bude vrlo visoka. Do sada se uspešno intervenisalo i sve zdravstvene službe u svetu su pripremljene da se suoče sa takvim izazovom.

Može da bude neka varijanta ptičjeg gripa koji je mnogo smrtonosniji od običnog gripa. A može i neki drugi virus koji će da se izmeni mutacijom, neki od postojećih ili da dođemo u kontakt u Amazoniji, šumama sa nekim virusom sa kojim do sad nismo bili u dodiru i da se pokaže da je on prijemčiv, da je ljudska populacija osetljiva na njega. To su strahovi i eto, stalno imamo takve primere, pronalaze se novi virusi - Marburška bolest, ebola.​

Zašto ekocid mora biti prepoznat kao međunarodni zločin?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:53 0:00

RSE: Da li je to ključni problem? Dakle, bez obzira na razvoj medicine, taj vremenski faktor je problem. Jer, prvo se suočimo sa virusom pa se onda ubrzano razvijaju tehnologije uključujući vakcinu.

Radovanović: Da, zato što ne znamo s koje strane će opasnost doći. Koji će to biti mikroorganizam koji će da nas napadne. Ali, spremniji smo da se sa takvim izazovom suočimo. Zdravstvena služba je organizovana tako da može brzo da izoluje obolelog, kako bi se ograničilo ili onemogućilo prenošenje virusa. I to je jedini i najbolji način.

Ova planeta je, jednostavno, prenapučena, prenaseljena. Agresivno uništavamo šume, nestaju prašume u Amazoniji i svuda po svetu. Tamo žive sisari, glodari i ptice koji imaju svoje viruse, svoje ektoparazite, to znači komarce, krpelje i tako dalje. Neki od njih mogu da se prenese na čoveka i da se pokaže da je poguban.

Neki od postojećih, najverovatniji primer su ti virusi ptičjeg gripa, dakle mimo ovih na koje smo navikli, i to je suzbijano na Dalekom istoku, u Holandiji. Ako se prenelo na domaću perad onda su uništavana čitava jata. Na primer, u Hongkongu su usmrćeno milioni ptica, zatim u Vijetnamu.

Amazon gori na granici Bolivije, Brazila i Paragvaja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:53 0:00

RSE: Ili u Egiptu je zaklano više od 100 miliona svinja u vreme svinjskog gripa.

Radovanović: To je već nešto drugo. To je bila politička i necelishodna reakcija. Ali, kada je reč o ptičjem gripu onda je to bila vrlo svrsishodna i opravdana mera suzbijanja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG