Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Još jedna najava reforme Elektroprivrede Srbije


Ilustrativna fotografija

Da li se kasni sa reformom Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa s obzirom da se već godinama očekuje povećanje njihove efikasnosti?

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da javna preduzeća moraju više da doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda. Zbog toga, navela je ona u izjavi za Javni servis Srbije, promene počinju od EPS-a i Srbijagasa.

"Nama odgovara da se završi reforma i da izađemo iz statusa javnog preduzeća. Ako bi postali akcionarsko društvo imali bismo tada mnogo veći manevarski prostor i odrešene ruke", rekao je za RSE Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije.

Zaključkom Vlade Srbije iz 2012. godine trasiran je put reorganizacije EPS-a. Promene su počele 2014. od kada je EPS poslovanje transformisao na tri pravna subjekta, umesto dotadašnjih 14. Još početkom te godine Vlada Srbije saopštila je da će EPS za par meseci postati akcionarsko društvo ali daljih suštinskih promena do danas nije bilo. Slično je i u Srbijagasu sa 1.100 zaposlenih za koji reformski planovi postoje od 2013, kada je Vlada izrazila odlučnost da ga, kao velikog gubitaša, izvuče iz dugova i pretvori u uspešnu firmu.

Problemi su kao i u EPS-u, kaže savetnik za investicije Mahmut Bušatlija.

"Prije svega, Srbijagas ne pravi profit, to je specifično u situaciji kad je monopolista i kad se bavi energentima", navodi on.

Upravljanje političkom intervencijom

U dva državna preduzeća za proizvodnju, distribuciju i trgovinu električne energije i prirodnog gasa najveći problemi su partijsko zapošljavanje, višak radnika i održavanje socijalnog mira "preko leđa" tih firmi. Od 2016. na čelu EPS-a u statusu vršioca dužnosti direktora je Milorad Grčić, koji je postavljen na predlog vladajuće Srpske napredne stranke, dok Srbijagas vodi Dušan Bajatović, provereni kadar koalicione Socijalističke partije Srbije, koja ima tradicionalno dobre veze sa Rusijom iz koje Srbija uvozi gas.

Prvi korak, smatra ekonomista Mahmut Bušatlija, trebalo bi da bude profesionalni menadžment.

"Moralo bi se reformisati gotovo sve u tom preduzeću. Način upravljanja zavisi od organizacije. Kod nas je to potpuno drugačije. Upravlja se direktnom političkom intervencijom", kaže Bušatlija.

Kako je navođeno u bilansima, EPS beleži gubitke iz godine u godinu, dobit se smanjuje, a prema godišnjem izveštaju proizvodnja električne energije u 2017. bila je najmanja u poslednjoj deceniji. Uprava Elektroprivrede Srbije saopštila je da je do početka januara 2018. broj zaposlenih smanjen za 2.500, da EPS ima 29.000 ljudi, kao i da je planirano da do kraja 2019. ukupno bude manje 5.000 radnika.

Otišli ljudi iz proizvodnje

Branko Kovačević kaže da je problem što su iz EPS-a otišli ljudi iz proizvodnje.

"Nama ovog trenutka treba oko 4.000 kvalifikovanih radnika – majstora, tehničara, inžinjera. 4.000 mladih ljudi bi ovog trenutka mogli da zaposlimo na nivou Srbije, što bi značilo naravno i za samu zemlju", navodi Kovačević.

Prema ugovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, Vlada Srbije obavezala se da do kraja 2020. završi transformacije EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, dok su krajem decembra beogradski mediji preneli da MMF traži novo poskupljenje električne energije od sredine naredne godine. Srbija je reforme obećala i u Srbijagasu koji je, kao preduzeće pod velikim političkim uticajem, i na meti kritika Evropske energetske zajednice koja radi poništavanja tržišnog monopola traži razdvajanje delatnosti distribucije i transporta gasa.

Mada pretvaranje u akcionarsko društvo znači i delimičnu privatizaciju, Branko Kovačević za reforme kaže "da" ali "ne" za prodaju cele firme.

"Morate da imate domaću privredu, veliku industriju, da biste osnivali mala i srednja preduzeća, koja će da opslužuju velikog kooperanta, a to je EPS. EPS stvara najveći profit, najviše daje u budžet, sa svim problemima. Za EPS može da radi mnogo više ljudi nego što radi u samom EPS-u", navodi Kovačević.

Ekonomista Mahmut Bušatlija zaključuje da je rešenje efikasnost po tržišnom principu.

"Ako napravite jedan dobar holding, pojedine djelove, pa čak i čitavo preduzeće, možete privatizovati. Ali to ne znači da država treba da izađe iz tog preduzeća, već samo da dokapitalizacijom osvježi i omogući dalje širenje", kaže Bušatlija.

U septembru 2019. Srbiji su stigla upozorenja Energetske zajednice da u slučaju Srbijagasa, kao jedne od karika u izgradnji gasovoda kojima je planiran izvoz gasa iz Rusije u Evropu, nije bilo pomaka po ključnim pitanjima konkurencije koja se tiču izgradnje novog gasovoda kojim bi Srbija trebalo da se priključi na Turski tok.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG