Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tržište struje u Srbiji: Monopol samo formalno razbijen


Tržište električne energije otvarano postepeno

Tržište električnom energijom u Srbiji liberalizovano je već tri godine, ali Elektroprivreda Srbije (EPS) i dalje pokriva njegov ubedljivo najveći deo. Pitanje EPS-ovog faktičkog monopola ponovo je aktuelizovano krajem prošle godine nakon natpisa o odluci vlasti u dva grada Srbije, Kraljevu i Valjevu, da struju za javnu rasvetu kupuju iz Hrvatske.

To je ipak sitan deo transakcija strujom u zemlji u kojoj EPS drži 98 odsto tržišta. Pri tome kada je reč o snabdevanju domaćinstava, ovo najveće javno preduzeće u Srbiji, pokriva kompletno snabdevanje.

Na papiru nema monopola, ali u stvarnosti je Elektroprivreda Srbije u položaju dominantnog tržišnog igrača.

„Za stvaranje jače tržišne konkurencije u korist potrošača najbolji način bi bio kada bi se pojavili nezavisni proizvođači električne energije u Srbiji, kao što je EPS proizvođač, koji bi onda imali ulogu i snabdevača svojom energijom“, kaže Slobodan Ružić, stručnjak za energetiku i direktor firme „Energy Saving Group“.

On napominje da je pravni okvir za otvaranje tržišta električnom enegrijom napravljen, ali da je potrebno vreme da drugi snabdevači osnaže svoju poziciju na tržištu.

„Mi sad imamo snabdevače kao kupce neke energije iz okruženja koji onda snabdevaju naše potrošače, pa su oni u prilično nezavidnoj poziciji. Teško je očekivati da oni mogu u iole većem broju slučajeva da konkurišu EPS-u sa takvom pozicijom“, ocenjuje Ružić.

Naš sagovornik ipak navodi da je ovo prirodan proces na početku otvaranja tržišta u zemlji koja je imala jednog monopolskog proizvođača.

„Sve i kada bismo želeli da se, koliko sutra, pojave nezavisni proizvođači u Srbiji, njima bi trebalo pet ili deset godina da izgrade svoje kapacitete“, procenjuje Ružić.

U novembru prošle godine odjeknula je vest da će gradovi Kraljevo i Valjevo kupovati električnu energiju za javnu rasvetu i semafore iz Hrvatske. Grad Kraljevo je za snabdevanje strujom za javnu rasvetu sa Hrvatskom elektroprivredom (HEP) u avgustu zaključio ugovor, kako su preneli mediji, vredan 80 miliona dinara, na period od godinu dana.

I Gradska uprava Valjeva je prihvatila ponudu HEP-a, za snabdevanje strujom javne rasvete i semafora, na tenderu koji je raspisala još u aprilu 2017. godine. Zvaničnici oba grada su objasnili da je ponuda HEP-a bila niža od ponude EPS-a. Hrvatska Elektroprivreda je prethodno saopštila da u Srbiji već snabdeva strujom jedno preduzeće.

Gradska uprava Valjeva prihvatila ponudu HEP-a, za snabdevanje strujom javne rasvete i semafora
Gradska uprava Valjeva prihvatila ponudu HEP-a, za snabdevanje strujom javne rasvete i semafora

Ipak, EPS dominira na tržištu u Srbiji i to je konstatovao i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić u novembru nakon vesti iz Kraljeva i Valjeva. Po njemu to je dokaz da se EPS odlično snašao u tržišnim uslovima.

„Tržište električne energije u Srbiji je otvoreno 2013. godine. Elektroprivreda Srbije je i pored te činjenice zadržala 98 posto tržišta (komercijalnih kupaca električne energije). Kada su građani u pitanju ukupno snabdevanje drži Elektroprivreda Srbije što je posledica i regulisanih cena električne energije“, rekao je tada ministar Antić.

Tržište električne energije je otvarano postepeno. Od 1. januara 2013. godine za velike industrijske potrošače je postalo obavezujuće da struju nabavljaju na tržištu, dok je za domaćinstva i male kupce tržište od 1. januara 2015. godine, ali oni i dalje imaju pravo na javnog snabdevača koga određuje Vlada.

Tržište zato i postoji da bi najveći snabdevač shvatio da mora da se bori za svoje potrošače, primećuje stručnjak za energetiku Slobodan Ružić.

„Pravo pitanje nije ni za nas ni za vas zašto se desilo da neka opština kupi od nekog drugog struju a ne od EPS-a, to se desilo zato što su oni dali bolju ponudu. Pravo je pitanje za onog ko upravlja Elektroprivredom Srbije ’zašto sam ja propustio priliku ili izgubio jednog potošača koga sam imao, zašto nisam dao bolju ponudu da bi taj potrošač bio moj’“, kaže Ružić.

U decembru 2016. godine Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je rešenje kojim se utvrđuje da je Operator distributivnog sistema EPS Distribucija d.o.o. Beograd, kao jedini operator na tržištu distribucije električne energije Srbije zloupotrebio dominantan položaj. Komisija je utvrdila da je navedeno društvo svoj dominantan položaj zloupotrebilo tako što je pojedine komercijalne snabdevače električnom energijom, a posebno EPS Snabdevanje, stavilo u povoljniji položaj u odnosu na druge konkurente.

Izrečena je i kazna u visini od 330 miliona dinara. Kako je navedeno u saopštenju, Komisija je naročito cenila saradnju i postupanje EPS Distribucije koja je, još tokom trajanja postupka, izmenila sporne akte i iskazala volju da u potpunosti otkloni ponašanje na tržištu koje je dovelo do povrede konkurencije.

Elektroprivreda Srbije, dominantan tržišni igrač
Elektroprivreda Srbije, dominantan tržišni igrač

Poznato je da operateri koji imaju dominantan ili čak monopolski položaj na tržištu koriste tu situaciju da bi primenili određene barijere za ulazak na tržište nove konkurencije, kaže nekadašnja predsednica Komisije za zaštitu konkurencije i profesorka prava konkurencije Dijana Marković Bajalović, ali napominje da se ne može napamet reći da oni to rade bez prethodne analize tržišta.

„U tzv. infrastrukturnim delatnostima, gde proizvodnja i prenos do potrošača zavise od posedovanja određenih kapaciteta koji su veoma skupi, potrebno je omogućiti ulazak nove konkurencije raznim vrstama regulatarnih mera kojima se kontroliše ponašanje postojećeg monopoliste ili dominantnog učesnika na tržištu. To je zadatak regulatornog organa, u ovom slučaju Agencije za energetiku. U slučajevima kada regulatorni organ zakaže, odnosno njegove mere ne budu dovoljno efikasne može se postaviti pitanje i kršenja Zakona o zaštiti konkurencije, odnosno može se voditi postupak i pred Komisijom za zaštitu konkurencije“, objašnjava Marković Bajalović.

Unapređenje konkurentnosti, sigurnost energetskog snabdevanja i zaštita okoline su i ciljevi energetske politike EU sa kojom će Srbija morati da se uskladi kroz Poglavlje 15. o energetici u okviru pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Iako je bilo nekih nagoveštaja da bi i ovo poglavlje moglo biti otvoreno krajem prošle godine, to se ipak nije dogodilo i energetika se nije našla među 12 dosadašnjih poglavlja koja su otvorena.

Javna preduzeća poput EPS-a nisu direktno vezana za merila koja je Evropska komisija trenutno postavila u poglavlju o eneregetici, kaže Ilija Bastas Bijelić, naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu i član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, ali dodaje da „postoje mnogi drugi elementi evropskog akija acquis (pravo EU) koji su vezani za pitanja konkurencije i tako dalje“.

Najavljujući nove projekte ministar eneregetike i rudarstva Aleksandar Antić, između ostalog, je rekao da se radi na razvijanju onih koji su budućnost Srbije i EPS, a to je više projekata iz obnovljivih energija.

„Potpistali smo sve ugovore vezane za finansiranje prvog vetroparka koji će EPS raditi, a je reč je o Kostolcu i 66 MWh iz energije vetra", rekao je Antić.

Povećanje udela obnovljivih izvora energije kao alternative za fosilna goriva (energija vetra, solarna energija, energija iz hidroelektrana, energija plime i oseke) u finalnoj potrošnji energije jedan je od ciljeva koji je postavila EU a koji je Srbija preuzela, kaže Bijelić.

Ponosan na prošlu godinu: Aleksandar Antić
Ponosan na prošlu godinu: Aleksandar Antić

Učešće obnovljivih izvora energije u ukupunoj proizvodnji u Srbiji je veoma značajno zato što zemlja ima velike hidroelektrane i otprilike jedna trećina ukupne proizvodnje potiče iz obnovljivih izvora kao što su Đerdap, Bajina Bašta i druge hidroelektrane, objašnjava stručnjak za energetiku Slobodan Ružić. Ali napominje da kada je reč o prodoru novih obnovljivih izvora u proizvodni sektor, poput malih hidroelektrana, solarnih elektrana, vetroelektrana, elektrana na biomasu i biogas, da tu Srbija veoma kaska.

„Takvi objekti vrlo sporo se grade, ima dosta prepreka. Em smo počeli mnogo kasnije nego druge evropske zemlje, em su barijere za izgradnju takvih objekata i njihovo uključivanje u mrežu postojale vrlo dugo. One su sada kroz našu regulativu smanjene na jedan razuman nivo, ali i dalje investitori nailaze na mnogo problema da realizuju svoje objekte. A tu je veliki prostor za buduće investicije, pre svega privatnog sektora“, navodi Ružić.

Sumirajući rezultate ministar eneregetike Aleksandar Antić je, na početku ove godine, rekao da je ponosan na one koje je EPS ostvario u prethodnoj 2017.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG