Dostupni linkovi

Vanredna vijest

MMF: Još ima prekobrojnih u Elektroprivredi Srbije


Centralna zgrada EPS-a u Beogradu

Nije nerealno da Srbija može do 2020. godine završiti posao restruktuiranja javnih preduzeća, ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) stalni predstavnik Međunarodnog montarnog fonda (MMF) za Srbiju Sebastian Sosa.

Reforma socijalističkih monopolista i mastodonata koji su još uvek teg oko vrata srpskih građana najteži je izazov tranzicije u Srbiji.

Država se aranžmanima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a uz podršku Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, u poslednje tri godine obavezala da završi posao restrukturiranja javnih preduzeća.

Loše poslovanje državnih javnih preduzeća godišnje košta Srbiju oko milijardu evra, alarmirao je Fiskalni savet još pre četiri godine, upozorivši da je najveći rizik loše poslovanje najvećeg državnog preduzeća, Elektroprivrede Srbije (EPS).

Novim aranžmanom Srbije sa MMF-om preporučeno je da se EPS transformiše u akcionarsko društvo.

Srpska Elektroprivreda prošla je nekoliko organizacionih promena i sada funkcioniše kroz dva preduzeća – EPS i EPS Distribucija. Zadatak je i da broj zaposlenih do 2019. smanji za 5.000, a već prošle godine uz otpremnine, a nešto i prirodnim odlivom, on je prepolovljen.

U kompaniji Srbijagas obećavaju da će preduzeće biti reorganizovno u skladu sa trećim energetskim paketom. Pravnim razdvajanjem delatnosti već su osnovali dva preduzeća – Transportgas Srbija i Distribucijaga Srbija, ali ona još ne rade samostalno.

Još toga treba da bude učinjeno na planu finansijske konsolidacije EPS-a: Sebastian Sosa u Beogradu
Još toga treba da bude učinjeno na planu finansijske konsolidacije EPS-a: Sebastian Sosa u Beogradu

Dokle je stigao proces restrukturiranja EPS-a, započet pre tri godine i šta je još ostalo da se uradi, pitali smo Sebastiana Sosu, stalnog predstavnika MMF-a za Srbiju.

"Jedna od mera reorganizacije bilo je povećanje prihoda kroz poboljšanje naplate električne energije, kroz smanjivanje tehničkih i komercijalnih gubitaka, ali i povećanjem tarifa. Te reforme se sprovode već tri uzastopne godine. Plan predviđa i komponentu smanjenja operativnih troškova, ali i optimizaciju broja zaposlenih. On predstavlja ambiciozan projekat ukidanja oko 5.000 stalnih radnih mesta, u periodu od četiri ili pet godina. Taj plan je već započeo 2015. godine, kada je otišlo oko 2.000 zaposlenih, od kojih je većina to učinila dobrovoljno - oko 1.500 njih - a ostali su napustili kompaniju prirodnim smanjenjem radne snage nepopunjavanjem pozicija sa kojih su odlazili u penziju. Takođe, u drugom krugu redukcije, 2017. godine, dodatnih 1000 radnih mesta je ukinuto", kaže Sosa.

On dodaje da još toga treba da bude učinjeno na planu finansijske konsolidacije EPS-a, kao što je gašenje termoblokova nekih elektrana 2016. i 2017. godine, koje su godinama proizvodile gubitke, a preduzete su, dodaje, i neke mere smanjenja krađe struje.

Sve ove komponente doprinele su poboljšanju finansijskog stanja Elektroprivrede Srbije i ono je sada mnogo bolje nego što je bilo pre tri godine. Sosa, ipak, napominje da posao još nije završen jer mnogo više tek ostaje da se uradi, posebno na planu jačanja korporativnog i profesioinalnog upravljanja.

Radojka Nikolić, urednica časopisa "Biznis" i "Ekonomija", podseća da Svetska banka godinama upozorava da najveći problem u prilagođavanju srpske ekonomije tržišnim uslovima predstavljaju javna preduzeća, a najproblematičnije među njima je EPS, zbog čega se najviše i insistira na njenoj reorganizaciji. Ona ističe da je EPS šampion kad je reč o gubicima na mreži, za koje se baš ne zna da li su to tehnički gubici ili krađa struje.

"Na jednom mestu ćete naći da na krađi struje EPS izgubi 80 miliona evra mesečno, a na drugom mestu ćete naći da gubici u elektromreži i u nenaplaćenoj potrošenoj struji premašuju čak 200 miliona evra", podseća Nikolić i dodaje da niko više i ne pominje ranije najavljenu smenu 300 od 600 direktora u ovom preduzeću.

Uprkos svemu tome, kaže naša sagovornica, EPS je raj za zaposlene:

"Tamo je prosečna plata 80.000 dinara (oko 700 evra). To su izuzetno dobri uslovi za život u Srbiji, naravno da niko ne želi da se odrekne tako dobrih standarda i to je jedan od ključnih razloga zašto se ne ide u reforme kad je reč o zaposlenima", kaže Nikolić i dodaje da slični razlozi odbijanju reformi mogu da se pripišu i vladajućim garniturama:

"Sve političke partije, koje god su se u prošlih dvadeset i više godina dokopale EPS-a, nisu uopšte htele da sprovode neke radikalnije reforme jer im je EPS stalno bio zlatna koka za najrazličitije potrebe, bilo da je reč o državi ili o partiji."

U EPS-u tvrde da trenutno imaju 29.000 zaposlenih. Upitan nije li to mnogo ako se uporedi, recimo, sa češkim ČEZ-om koji ima 20.000 zaposlenih, a pritom neuporedivo snažnije performanse nego EPS, ili Austrijom, sa 8,7 miliona stanovnika, čija elektroprivreda broji samo 15.000 uposlenika, Sebastian Sosa kaže:

"Teško je upoređivati različite kompanije u ovoj oblasti jer proizvode električnu energiju iz različitih izvora, ali složio bih se s tim da je trebalo stvoriti svest o tome da je u EPS-u bilo nepotrebnih radnih mesta i da je otuda bila nužna redukcija radne snage. I dobro je što je to došlo do izražaja u trenutku usvajanja pomenutog plana finansijske konsolidacije kompanije 2015. godine. Dakle, smanjenje radne snage prepoznato je u EPS-u kao važan element konsolidacije i zato je ta kompanija, uz podršku Svetske banke, i usvojila plan optimizacije radnih mesta, što podrazumeva ukidanje 5.000 prekobrojnih stalnih mesta tokom četiri godine – od 2015. do 2019. godine", kaže Sosa.

Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija

Radojka Nikolić iznosi i primer iz susedstva:

"U Hrvatskoj je, u njihovoj elektroprivredi, zaposleno 11.000 ljudi, a iz međunarodnih organizacija su im rekli da bi 5.000 ljudi bio optimalan broj. Dakle, broj zaposlenih treba prepoloviti ako hoćete da budete efikasni i da nemate razbacivanje novcem i resursima."

Nikolić kaže da je sigurna da će do 2020. godine EPS dobiti strateškog partnera, verovatno sa manjinskim učešćem. U tome u kom obliku će biti to strateško partnerstvo tek će se odlučivati i teško je to reći u ovom momentu.

Plan reorganizacije EPS-a predviđa završetak tog procesa do 2020. godine. Sebastian Sosa kaže da to nije nerealan period da se taj reformski posao završi:

"Mi se nadamo da će do 2020. godine reforme biti zaokružene i da će se tada promeniti i legalni status kompanije, da će ona postati akcionarsko društvo. Smatramo da je to realno i da može biti urađeno do 2020. godine", uveren je Sosa.

Vidi li MMF u skoroj budućnosti završetak procesa restrukturiranja javnih preduzeća u Srbiji?

Iako je taj proces u izvesnim segmentima bio spor, zabeležili smo i neke slučajeve napretka, ističe Sosa:

"Prošle godine imali smo, recimo, privatizaciju Galenike, a nedavno je Vlada objavila poziv za strateškog partnera za RTB Bor, a takođe je raspisan i tender za privatizaciju kikindskog MSK-a (Metanolsko-sirćetni kompleks), a preduzeti su i koraci za rešavanje situacije u pančevačkoj Azotari, koja je bila veliki izvor gubitaka i teret za budžet. Dakle, mnogi problemi su rešeni ili su u procesu rešavanja i nadamo se da će taj posao biti završen u narednih par godina", kaže za RSE Sebastian Sosa, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG