Dostupni linkovi

Traži se odgovornost zbog deportacija turskih državljana sa Kosova


Protest učenika škole Mehmet Akif nakon hapšenja njenih učitelja i nastavnika, Priština, 29. mart 2018.

Specijalno tužilaštvo Kosova od prošle godine vodi istragu u vezi deportacije turskih državljana sa Kosova. Deo spisa istrage biće i izveštaj parlamentarne istražne komisije Skupštine Kosova koja je ustanovila 31 zakonski prekršaj tokom tog procesa.

Pozivajući se na taj izveštaj, Ambasada SAD-a na Kosovu izrazila je zabrinutost za to što je "sektor bezbednosti podložan političkoj manipulaciji".

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je zbog te akcije razrešio dužnosti ministra unutrašnjih poslova i šefa obaveštajaca, poručio je u utorak da slučaj mora da se rasvetli.

Hasan Husein Gunakan skoro godinu dana nalazi se u samici u turskom Silivri zatvoru u Istanbulu. Iako još uvek bez ikakve optužnice ili sudske odluke, on čeka pravdu.

Gunakan je, kako tvrdi njegova porodica, uhapšen greškom na Kosovu 29. marta 2018. zajedno sa još petoricom turskih državljana. Uhapšeni su u istom danu deportovani, pošto im je je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova prethodno ukinulo boravišnu dozvolu. Umesto njega na spisku za hapšenje bio je Hasan Husein Demir, tvrdi porodica.

Jedna od škola na Kosovu u kojoj su radili deportovani profesori
Jedna od škola na Kosovu u kojoj su radili deportovani profesori

Predsednik Kosova Hašim Tači tada je rekao da je njihovo nezakonito delovanje predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Kosova. Svi su oni bili radnici Mehmet Akif škola na Kosovu. Te škole su bliske pokretu "Hizmet" bivšeg turskog imama Fetulaha Gulena koga Turska optužuje za neuspeli puč 2016. Iste ljude je turski predsednik Redžep Tajip Erdoan ocenio najvišim predstavnicima Gulenovog pokreta na Balkanu.

Na osnovu izveštaja Parlamentarne istražne komisije Skupštine Kosova, najveće prekršaje u ovom slučaju počinile su Kosovska obaveštajna agencija i Policija Kosova koje su uhapsile turske državljane koji su legalno boravili na Kosovu i potom ih predale jednoj stranoj (turskoj) službi koja je izvršila nezakonsku ekstradiciju. Izveštaj ove komisije predat je Državnom tužilaštvu.

Specijalni tužilac kosovskog tužilaštva Sulj Hodža potvrdio je za RSE da će ovaj izveštaj biti deo spisa istrage koja je otvorena još prošle godine.

„Tužilac u slučaju je u fazi prikupljanja dokaza, a ovaj izveštaj koji je poslat tužilaštvu svakako biće deo spisa ovog predmeta i tužilac će ih razmotriti. Ali mi smo i pre komisije pokrenuli istragu“, kazao je Hodža.

Američka Ambasada na Kosovu oglasila se u ponedeljak povodom slučaja deportacije turskih državljana, navodeći da je prošlo skoro godinu dana „od kako su oni proterani bez odgovarajućeg procesa, jer su navodno bili pretnja nacionalnoj bezbednosti“. Ambasada ukazuje da rezultat parlamentarne istražne komisije o kršenju zakona u vezi ovog incidenta, uprkos pokušaja ometanja rada, izaziva „zabrinutost zbog prenaprezanja ključnih bezbednosnih agencija, kao i podložnosti sektora bezbednosti političkoj manipulaciji“. Ambasada je pozvala na odgovornost, i podsetila kosovske lidera „da bezbednosne institucije moraju da deluju samo u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, u skladu sa vladavinom prava".

"Problem nije u navodnoj krivici ili nevinosti pojedinaca", dodaje se u saopštenju, "već u očiglednom zaobilaženju kosovskih pravnih procesa od strane kosovskih političara".

Stav ambasade SAD u podržale su ambasade Velike Britanije i Nemačke.

“Niko nije iznad zakona i ni jedna institucija Kosova neće kršiti univerzalna ljudska prava”, napisao je Haradinaj na Fejsbuku
“Niko nije iznad zakona i ni jedna institucija Kosova neće kršiti univerzalna ljudska prava”, napisao je Haradinaj na Fejsbuku

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je u utorak u vezi ovog slučaja da zakon mora da se sprovede. Nabrajajući mnoge poteze koje je preduzeo nakon deportacije turskih državljana, među kojima je i smena ministra unutrašnjih poslova i šefa obaveštajaca, on je poručio da će rasvetljavanje istine, odgovornosti i zakonskih odstupanja pomoći izgradnji demokratije i ljudskih prava.

“Niko nije iznad zakona i ni jedna institucija Kosova neće kršiti univerzalna ljudska prava”, napisao je Haradinaj na Fejsbuku.

Predsedavajući Parlamentarne istražne komisije Đeljalj Svećlja izjavio je za RSE da je bilo opstrukcija tokom rada komisije, te da je predsedništvo Skupštine odbilo zahtev komisije da im se produži mandat.

“Ne samo da moraju da se prekinu ta kršenja, već moraju i da se evidentiraju i oni koji su počinili prekršaje moraju da se gone kako bi se sprečilo ponavljanje praksi gde su jaki pojedinci ili određene grupe koje se tako osećaju zarobili državu i misle da mogu da urade šta hoće na osnovu svojih privatnih ili klanskih interesa”, kazao je Svećlja.

Član komisije Driton Seljmanaj smatra da njihov izveštaj može puno da pomogne tužilaštvu, s obzirom da sadrži mnoge specifične podatke koji su sakupljeni tokom niza intervjua.

„Verujem da će naši podaci biti od koristi a kako bi oni što pre podigli optužnice za osobe koje su bile uključene u ovaj proces“, kazao je Seljmanaj.

„Bezbednosne institucije ne smeju biti u službi jedne osobe, ili da one prekrše ustavni i zakonski mandat koji imaju. U tom slučaju, imamo dovoljno podataka da je bilo prevazilaženja ustavnih i zakonskih nadležnosti glavnih bezbednosnih institucija na Kosovu“, kazao je on.

Iz kancelarije predsednika Kosova nisu hteli da komentarišu izjavu Ambasade SAD.

Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da reakcije stranih ambasada ukazuju na to da Kosovo nema nezavisnu i nepristrasnu instituciju Državnog tužilaštva koja bi bila u stanju da sprovodi svoja ovlašćenja i odgovornosti na pravedan način. Nakon izveštaja komisije, on navodi da je sada lopta u dvorištu tužilaštva koje bi pod hitno trebalo da se bavi rasvetljavanjem ovog slučaja.

„Ne samo radi građana Kosova ili turskih državljana, već i zarad međunarodne zajednice, kako bi se poslala poruka da Kosovo dobre prakse i standarde o zaštiti ljudskih prava nema samo na papiru, već da se one sprovode i na terenu. Ali, Kosovo u ovom konkretnom postupku nije uspelo to da postigne“, kazao je Miftaraj.

Inače, Gunakanova porodica ostala je na Kosovu, a njegov sin Mustafa (21) kaže da ono što sada pomaže jeste desetominutni telefonski razgovor jednom nedeljno.

„To nam je dosta pomoglo kada je u pitanju moral i motivacija, da mu čujemo glas, a potovo to znači mojoj mlađoj sestri kojoj je šest godina. Biti sam u ćeliji je veoma teško. Dok je bio ovde, on je svakodnevno komunicirao sa učenicima, nastavnicima, roditeljima. Imao je normalan, aktivan život. A tamo je teško. Uvek je zatvoren, nema komunikaciju sa ostalima. Kada razgovaramo telefonom, uglavnom se radi o istim pitanjima i istim odgovorima svake nedelje. Kada ga pitamo kako je, kaže da pokušava da bude strpljiv, da čita, da pokušava da korisno iskoristi svoje vreme i da ne razmišlja previše. Nekad zvuči bolje, a nekada gore. Ali zna da se ne radi lično o njemu, već da je ovo politička stvar“, ispričao je Mustafa.

Mustafa Gunakan nada se pravdi i da će svi oni kojima su prava uskraćena biti ponovo na slobodi, kao i njegov otac.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG