Duže od godinu dana Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu spreman je da primi optužnice, mada optužnica još uvek nema.
Na Kosovu kažu da je zabrinjavajuće, neopravdano i neodgovorno ovoliko kašnjenje, s obzirom na veliki pritisak koji je međunarodna zajednica izvršila na Kosovo da formira taj sud.
Specijalni sud, odnosno kako se zvanično zove - Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova - zaduženo je za istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina a u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine. U tom izveštaju se dodaje da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine.
Evropska unija je odmah nakon izveštaja Saveta Evrope 2011. osnovala Specijalni istražni tim na čelu sa američkim tužiocem Klintom Vilijamsom za sprovođenje nezavisne istrage o tim navodima.
On je 2014. godine saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon toga, kosovske vlasti bivaju primorane 2015. da u Skupštini usvoje potrebne zakonodavne i ustavne promene za formiranje kosovskog suda sa sedištem u Hagu, odnosno, već sledeće godine se formiraju veća na svakom nivou kosovskog sudskog sistema - od Osnovnog do Ustavnog.
Formirano je i Specijalizovano tužilaštvo. Osoblje ovih ustanova je međunarodno i finansira ih EU. Usvajanjem konačne verzije Pravilnika o postupku i dokazima jula 2017. ovim većima je omogućeno da vode krivični postupak, onda kada optužnice stignu. A optužnica još uvek nema.
Naime, nakon Vilijamsa za Specijalnog tužioca je decembra 2014. imenovan amerikanac Dejvid Švendimen, koji je trebalo da obavlja tu funkciju do 2020. Međutim, u martu 2018. najavio je odlazak zbog isticanja mandata u američkoj diplomatskoj službi. Na njegovo mesto u maju dolazi novi tužilac Džek Smit, koji tek u septembru potpisuje svečanu izjavu o nezavisnom i nepristrasnom radu.
Smit je ove nedelje po prvi put boravio na Kosovu gde se sastao sa ministrom pravde Abeljardom Tahirijem i predstavnicima ostalih međunarodnih organizacija. O sastanku je govorio samo Tahiri navodeći da je od Smita zatražio da se građani Kosova, koji mogu biti predmet Specijalnog suda, tretiraju u skladu sa najvšim normama i standardima za ljudska i međunarodna prava.
Profesor Ustavnog prava na Kosovu Mazlum Baraljiu kaže da je besmisleno, neodgovorno i neopravdano ovoliko kašnjenje tih "faktora koji su brže bolje insistirali, čak i imponirali kosovskim institucijama" usvajanje zakonskog okvira za taj sud. Kada je došlo vreme da "oni" rade, toga nema, kaže Baraljiu.
„Godine su prošle, zakon je usvojen, a nije se počelo sa radom. Ukratko rečeno, neopravdano je i neprihvatljivo ovakvo birokratsko ponašanje prema narodu Kosova, pa i prema onima koji su eventualna meta tog suda. Ne verujem da će se još tako brzo i aktivirati. Mislim da Evropska unija i glavni faktori centara moći čekaju da još neke poslove završe od strane određenih eksponenata politike Kosova da bi posle najverovatnije to aktivirali. Ali mislim da je neopravdano da se prvo imponira, da se traži formiranje, a da se potom odustane i da se čeka, kao da je to bio Drugi svetski rat pa je neki Nirnberški proces, a to nije“, kazao je Baraljiu.
On dodaje da promena tužilaca ne bi trebala u velikoj meri da utiče na početak suđenja, s obzirom da se istraga već godinama vodi.
„Što pre to bi bilo najbolje za sve, i za one koji su propatili, za porodice žrtava, za one koji su meta, ali i za javno mnjenje, jer treba da se raščisti šta je bilo i šta se dogodilo, a ne da se ljudi drže u neizvesnosti“, kazao je Baraljiu.
I Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu kaže da je pritisak za formiranje suda bio toliko veliki da su svi očekivali da će rad početi veoma brzo.
„Bitno je da mi, građani Kosova, znamo šta se desilo, i da li su navodi u izveštaju Dika Martija istiniti ili nisu. Mi imamo to pravo da znamo šta se zapravo desilo. S druge strane, što je još važnije, žrtve imaju pravo na pravdu, i naravno da čekaju Specijalni sud da dodeli tu pravdu. Ne verujemo da će to biti veliki broj predmeta, već će sigurno biti ograničen broj. Većina žrtava će i dalje ostati bez pravde i razočarana u još jedan sud, ali bar se nadam da će određen broj predmeta biti pokrenut, da ćemo kao društvo imati više informacija o događajima tokom i posle rata, i da će određen broj žrtava dobiti pravdu“, ističe Bljakaj.
Inače, Predsednica Specijalizovanih veća (Specijalnog suda za ratne zločine) Ekatarina Trendafilova prošle godine je u intervjuu za RSE izjavila da sud neće suditi po etničkoj pripadnosti, ili vezi sa nekom organizacijom ili grupom, već da se radi o individualnog krivičnoj odgovornosti onih koji su počinili zločine.
Facebook Forum