I ove godine u Beogradu komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici organizuje civilni sektor. Paljenju sveća očito neće prisustvovati državni vrh niti ljudi iz vlasti. Srbija je danas, 23 godine od tog zločina, dalje od priznavanja genocida u Srebrenici, ukazuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
"Naše je pravo kao građana Srbije da podsetimo na to što se desilo i da podsetimo na odgovornost same države", kaže Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava koja u sredu 11. jula u 20 časova organizuje komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici.
- Gordy: Srbija teret genocida prebacuje Republici Srpskoj
- Šta usporava suđenje za masakr Bošnjaka u Kravici?
U kabinetu premijerke Ane Brnabić Radiju Slobodna Evropa je rečeno da premijerka 11. jula neće biti u zemlji jer je u ponedeljak otputovala u London gde se u ponedeljak i utorak održava Samit o Zapadnom Balkanu. Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića našoj redakciji do trenutka objavljivanja ovog teksta, koji je bio naznačen u upitu, nije stigao odgovor da li će se predsednik države odazvati pozivu Inicijative mladih i prisustvovati skupu koji se organizuje u parku ispred njegove kancelarije.
"Bez obzira na određene glasove koji postoje, ali i na umanjenu podršku političke elite mi ćemo to nastaviti da radimo", poručuje aktivista Inicijative mladih koja je pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i poslanike da paljenjem sveća, u Pionirskom parku kod Predsedništva Srbije, izraze pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida.
Šefovi poslaničkih grupa vladajućih partija, Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića, kao i opozicionih Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, te Dveri na čijem čelu je Boško Obradović, takođe nisu odgovorili na naš upit.
Odgovor smo dobili od Zorana Živkovića, šefa poslaničke grupe Kluba samostalnih poslanika i lidera Nove stranke.
"Nisam čuo to do sada, ali da, odgovor je da. Neki poslanici su na odmoru, ali oni koji su u Beogradu će se odazvati tome", rekao nam je Živković.
On poručuje da "svako na Balkanu, pa i u Evropi treba da oda poštu ljudima koji su nevino stradali u tom ludilu koje se dešavalo 90-ih godina".
Ovog 11. jula u Memorijalnom centru Potočari biće sahranjeni posmrtni ostaci još 35 srebreničkih žrtava. Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana je Vesid Ibrić, šesnaestogodišnji dečak, dok je najstarija žrtva Šahin Halilović, koji je imao 71 godinu kada je ubijen. U sredu će biti sahranjeni i bračni par Dudić, Ramzija koja je bila u šestom mesecu trudnoće i njen suprug Nijazija. U Centru za identifikaciju u Visokom nalazi se još 175 identifikovanih nekompletnih tela, a traga se za više od 1.000 ubijenih.
U Beogradu Inicijativa mladih za ljudska prava izražava "negodovanje zbog kontinuiteta ćutanja političke elite o odgovornosti države Srbije za ratne zločine, pogotovu o genocidu u Srebrenici, za šta je presudom Međunarodnog suda pravde 2007. proglašena odgovornom zbog propusta da spreči genocid, kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića".
Za preokretanje situacije odgovornost je na političkoj eliti, napominje Marko Milosavljević iz Inicijative mladih.
"To je zapravo odgovornost političke elite u Srbiji, pogotovo što u prethodne tri godine prisustvujemo podršci i dočecima osuđenim ratnim zločincima iz Haškog tribunala", navodi Milosavljević.
Inicijativa u svom javnom pozivu državnom vrhu da prisustvuje komemorativnom skupu u Beogradu podseća na tribine Momčila Krajišnika, Nikole Šainovića i Veselina Šljivančanina, predavanja Vladimira Lazarevića na Vojnoj akademiji, preko učešća Vinka Pandurevića na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu do nezakonitog ostanka Vojislava Šešelja u Narodnoj skupštini Srbije.
"Ja mislim da smo sve dalje i dalje od priznavanja genocida koji se dogodio u Srebrenici", ocenjuje politikolog i aktivista za ljudska prava Miloš Ćirić, autor teksta "Oprosti nam, Fatima" napisanog uoči presude Ratku Mladiću. Fatima Muhić je najmlađa žrtva srebreničkog genocida koja je živela tek nekoliko minuta.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen je u novembru prošle godine, prvostepenom presudom Haškog tribunala, na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid koji je počinila Vojska Republike Srpske. Sud je zaključio i da Srbija nije planirala da počini genocid, niti je podstrekavala njegovo činjenje, ali je kriva što nije učinila sve što je u njenoj moći da genocid u Srebrenici spreči.
Miloš Ćirić upozorava da se društvo u Srbiji nalazi u konstantnom krugu poricanja da se u Srebrenici bilo šta dogodilo uprkos sudskim presudama.
"Mi smo propustili priliku tokom vladavine tzv. demokratskih opcija u Srbiji da se sa ovim pitanjem konačno razračunamo. I mislim da je nelogično očekivati od onih koji su direktno učestvovali u politici i podržavali, i dalje podržavaju ideologiju ’velike Srbije’, koja je dovela do genocida, da se na bilo koji drugi način, osim negiranjem, odnose prema ovom zločinu", ocenjuje Ćirić.
Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, ali se u njoj ne spominje reč genocid. Taj dokument predložila je vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. jula 2015. godine, tada kao premijer, otišao u Potočare gde je napadnut kada su, pošto je položio cveće na spomen obeležje, prisutni počeli da mu zvižde, gađaju grumenima zemlje i kamenicama nakon čega ga je obezbeđenje evakuisalo. Vučić nekoliko godina unazad govori da niko ne dovodi u pitanje težinu zločina u Srebrenici, ali da se postavlja pitanje zašto se insistira na pravnoj kvalifikaciji da je to bio genocid. Niko u zvaničnom Beogradu ne prihvata da se u Srebrenici dogodio genocid.
Podsetimo, prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su od 11. do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Inicijativa mladih za ljudska prava zahteva od vlasti da "usvoje deklaraciju Narodne skupštine, koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida, zatim da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici i da se efikasno procesuiraju ratni zločini pri Odeljenju Višeg suda za ratne zločine.
Politikolog Miloš Ćirić konstatujući da su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić u "kampanji u kojoj govore da je jedino bitno gledati u budućnost" primećuje da ta budućnost ne može biti svetla ukoliko "ne pogledamo unazad i ne priznamo ono što je utvrđeno mnogo puta do sada i što će se tražiti na kraju krajeva da priznamo jer je to važno zbog nas."
Podsetimo, i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije 2015. godine zabranilo sve skupove zakazane za 11. jul u Beogradu. Time je zabranjena i akcija #sedamhiljada, kojom je jedan broj građana ispred zgrade Skupštine Srbije želeo da obeleži 20 godina od genocida u Srebrenici. Tom odlukom su zabranjena i najavljena okupljanja desničara na istom mestu. Kako je tada objasnio ministar policije Nebojša Stefanović to je učinjeno iz bezbednosnih razloga.
Facebook Forum