Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Berlinski proces u Londonu: Bezbednost pre ekonomije


Peti samit u okviru Berlinskog procesa održava se u Londonu 9. i 10. jula

Peti samit u okviru Berlinskog procesa održava se u Londonu 9. i 10. jula, ali, za razliku od prethodnih susreta, u britanskoj prestonici neće dominirati ekonomske teme nego bezbednosna i politička agenda. Premijerka Velike Britanije Tereza Mej ugostiće premijere Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore, a na skup je pozvana i Grčka.

U toku susreta se očekuje usvajanje tri zajedničke deklaracije koje se tiču dobrosusedskih odnosa, ratnih zločina i pitanja nestalih osoba u toku ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Radio Slobodna Evropa (RSE) imala je uvid nacrt ovih deklaracija.

Prema nacrtu deklaracije o dobrosusednim odnosima, od svake zemlje u regionu će se tražiti da udvostruči napore u rešavanju svih otvorenih bilateralnih pitanja. Deklaracija predviđa da svi mogući sporovi budi rešeni putem bilateralnih pregovora ili drugih sredstava, uključujući međunarodnu arbitražu, u skladu s međunarodnim pravom, te da se podstiče pozitivna atmosfera koja bi omogućila napredak u ovim pitanjima.

Šefovi vlada zemalja Zapadnog Balkana će putem ove deklaracije potvrditi spremnost da ostvare dalji napredak razvijanju dobrosusedskih odnosa, te da će težiti ka uzajamnom razumevanju.

Zajednička Deklaracija o ratnim zločinima će podvući važnost priznavanja i poštovanja presuda međunarodnih i domaćih sudova u vezi sa ratnim zločinima i drugim zločinima koji su počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije.

U nacrtu deklaracije koju će potpisati šefovi vlada svih zemalja koje su deo Berlinskog procesa, podvlači se važnost "odbacivanja upotrebe govora mržnje, glorifikacije ratnih zločinaca kao i upotrebe provokativnih simbola".

Šefovi vlada će ovom deklaracijom, u potpunosti podržati rad domaćih tužilaštava i sudova u privođenju navodnih počinilaca pred lice pravde i pri obradi nerešenih predmeta, te primeni jedinstvenih standarda bez diskriminacije.

Predstavnici zemalja koje su deo Berlinskog procesa će u toku Londonskog samita, potpisati okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih osoba u toku ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Zapadnobalkanske zemlje će, kako stoji u nacrtu, biti potpuno odgovorne za adekvatnu implementaciju ovog plana.

Plan predstavlja aneks za Deklaraciju o nestalim osobama a koja predviđa da se reši pitanje 12.000 nestalih osoba kao i rešavanje oko 4.000 slučajeva neimenovanih ili neidentifikovanih slučajeva. Deklaracija predviđa i razmenu podataka o slučajevima nestalih osoba između država i između država i porodica nestalih, uključujući i razmenu informacija o potencijalnim lokacijama grobnica i preduzimanju zajedničkih iskopavanja.

Poseban prostor u nacrtu je posvećen pravima porodica nestalih osoba. U dokumentu se predviđa uključivanje i članova porodica nestalih u procesu traženja ili lociranja nestalih osoba; da se osigura da porodice mogu da ostvaruju svoja prava u skladu sa međunarodnim zakonima i standardima, uključujući usklađivanjem i potpunim sprovođenjem domaćeg zakonodavstva; kao I adekvatna pomoć za potrebe porodica nestalih osoba.

Strane će biti obavezane da jednom godišnje podnesu izveštaj o sprovođenju zajedničkog okvirnog plana u okviru Berlinskog procesa. Prvi izveštaj ove vrste se očekuje na narednom Berlinskom samitu, 2019. godine.

Minić: Marginalizovane teme koje su do sada dominirale

Londonski samit je u odnosu na sve prethodne specifičan, kaže za Radio Slobodna Evropa Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji:

"Tu će dominirati tema bezbednosti, svakako i politička saradnja između zemalja Zapadnog Balkana. Biće dotaknuta ekonomska pitanja, ali ona neće biti fokus ovog skupa“.

Dominiraće tema bezbednosti - ekononomska pitanja neće biti fokus skupa: Jelica Minić
Dominiraće tema bezbednosti - ekononomska pitanja neće biti fokus skupa: Jelica Minić

London, konkretizuje Minić, neće biti posvećen onim udarnim temama koje su dominirale prethodnim skupovima, od berlinskog, 2014. do samita u Trstu prošle godine – među kojima su vodeće bile infrastrukturno povezivanje regiona i zajednički ekonomski prostor Zapadnog Balkana.

Biće, dodaje ona, izvučene neke teme kao što je digitalni biznis, inovativni mladi preduzetnici, ali to je, ipak, u odnosu na glavni korpus tema u okviru Berlinskog procesa, donekle marginalizovano.

U domenu bezbednosti, kako je najavljeno, u žiži će biti pitanje borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, trgovine ljudima i narkoticima, terorizma.

„Tu će biti dosta inicijativa da se povežu odgovarajuće agencije koje se bave ovim problemima“, navodi Minić, koja odgovara i na pitanje zašto su ekonomske teme stavljene na marginu na londonskom samitu.

„Ima tu logike zato što Velika Britanija izlazi iz Evropske unije, dakle, ona tu nema suštinski interes. Drugo, majski samit (Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana) u Sofiji, na kojem su teme ekonomije i infrastrukture dominirale, ’oduzeo’ je te teme od samita u Londonu, kome je ostavljen sektor bezbednosti, kao i politička saradnja u regionu i rešavanje bilaterlanih problema, tako da se tu čak pominje da će na stolu biti četiri deklaracije – o ratnim zločinima, nestalim osobama, borbi protiv korupcije i regionalnim odnosima i dobrosusedskoj saradnji“, precizira naša sagovornica.

Berlinski proces, koji predstavlja inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, da se predstavnici zemalja Zapadnog Balkana, počev od 2014, kada su se sastali u nemačkoj prestonici, sastaju svake godine s idejom da se čvršće ekonomski povežu, jedni naglašeno hvale, a drugi ga doživljavaju kao utešnu nagradu za dugo putovanje u Evropu.

Jelica Minić ne odobrava stavove koji potcenjuju ono što je u okviru Berlinskog procesa do sada ostvareno. Ističe da je taj proces bio svojevrsna „laboratorija proširenja“ u kojoj je testirano koliko se i u kojim oblastima može ići brže u integrisanju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„Infrastruktura se pokazala kao jedna od glavnih oblasti sa zajedničkim interesima i gde će se čak i neki fondovi, koji služe isključivo za zemlje EU otvoriti u oblasti saobraćaja za zemlje Zapadnog Balkana. To ne treba zanemarivati jer ako svi projekti koji su do sada pokrenuti u domenu infrastrukture, a sada već i zaštite životne sredine, krenu u realizaciju, region će biti veliko gradilište narednih nekoliko godina“, argumentuje Jelica Minić.

Zašto se Velika Britanija poduhvatila toga da bude domaćin samitu zapadnobalkanskih zemalja koje žele da uđu u Evropsku uniju, kad ona sama za devet meseci i zvanično izlazi iz te iste Unije, pitanje je koje visi u vazduhu, a na koje naša sagovornica ovako odgovara:

„Britanija naglašava da ona izlazi iz Evropske unije, ali ne i iz Evrope. Drugo, Velika Britanije je uvek imala pre svega bezbednosne interese u našem regionu, što se po agendi Berlinskog procesa i vidi. Ono što predstavlja neki kontinuitet u tom smislu u okviru Berlinskog procesa jeste predsedavanje Poljske samitom iduće godine. Ono što spaja Poljsku i Veliku Britaniju jeste jačanje ruskog uticaja u ovom regionu i kako ga ograničiti“, ocenjuje Jelica Minić, dodajući da se na umu imaju i Turska i Kina, ali pre svega Rusija.

Prema dokumentima koji su na raspolaganju RSE, stoji da će se pre narednog Berlinskog samita održati dva sastanka gde će se raspravljati o napretku u bilateralnim pitanjima. Prvi susret će se održati unutar šest meseci od Londonskog samita u Austriji, a drugi susret će biti održan uoči narednog berlinskog samita, u Makedoniji.

Samit zemalja Zapadnog Balkana sledeće godine biće održan u Poljskoj, a naredne, 2020. u Grčkoj, što se interpretira kao nagrada premijeru Aleksisu Ciprasu za rešavanje spora oko imena Makedonije.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG