Nakon jedanaestočasovne rasprave na vanrednoj sednici o pritvaranju lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Skupština Kosova u utorak nije uspela da usvoji bilo kakvu rezoluciju.
Naime, ni jedna od dveju predloženih rezolucija nije dobila dovoljan broj glasova. Kamen spoticanja je zahtev za prekid dijaloga.
Rezolucija koju je predložila Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova je pored zahteva za njegovo hitno oslobađanje zahtevala i prekid dijaloga sa Srbijom sve dok Srbija ne povuče poternice za kosovskim rukovodiocima.
Vladajuće stranke nisu se složile s tom tačkom, te su izašle sa svojom rezolucijom. Međutim, ni jedna nije prošla. Rezolucija opozicije dobila je 28 glasova, a pozicije 38.
"Dobro bi bilo da imamo jedinstvo i da se ne delimo", poručio je predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji. On je kazao da nije u redu da se zahtevi za oslobađanjem Haradinaja meša sa ostavkom Vlade.
"Žao mi je da kažem da kada je trenutak da radimo i da se dokažemo da smo mi 'gazda kuće', ne možemo da se složimo", kazao je Palj Ljekaj, šef parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova.
Ministarstvo pravde Srbije uputilo je ranije u utorak pravosudnim organima u Francuskoj zahtev za izručenjem nekadašnjeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova i predsednika Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, kojeg Beograd tereti za ratne zločine tokom oružanih sukoba 1998. i 1999 godine, potvrđeno je iz Ministarstva.
Uz zahtev za izručenje poslata je i prateća dokumentacijana osnovu koje će francusko pravosuđe odlučivati o tome da li su ispunjeni zahtevi za izručenje Haradinaja Srbiji.
Prvi zamenik premijera Kosova Hajredin Kući kazao je u Skupštini da Kosovo treba da brani Haradinaja, ne samo zbog doprinosa iz prošlosti, već i zbog toga šta on danas predstavlja - predsednika jedne partije.
"Ono što se desilo Haradinaju i što se ostalima može desiti dotiče nacionalni DNK-a", kazao je Kući, dodajući da se radi o političkom slučaju.
On je poslanike pozvao na jedinstvo kada je u pitanju dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom, na određivanju trajanja dijaloga, onih koji bi učestvovali u njemu i na određivanje tema.
"Danas je trenutak jedinstva", dodao je on.
Prethodno su poslanici izrazili zabrinutost zbog pritvaranja predsednika opozicione Alijanse za budućnost Kosova u Francuskoj, na osnovu poternice Srbije iz 2004, te konstatovali da Srbija zloupotrebljava Interpol.
Poslanici Haradinajeve partije, Alijanse za budućnost Kosova, optužili su kosovsku vlast da se u dijalogu sa Srbijom nije bavila pitanjima kao što su poternice.
Šef parlamentarne grupe vladajuće Demokratske partije Kosova (DPK) Zenun Pajaziti zatražio je od kosovskih i međunarodnih institucija da se što više radi na tome da Srbija ne zloupotrebljava Interpol. On je apelovao na Francusku da ozbiljno razmotri i što pre reši slučaj Haradinaj, ali je dodao da je glavni problem u ovom slučaju u srpskim institucijama zbog nastojanja Beograda da poremeti odnose sa Kosovom.
Ismet Bećiri iz vladajućeg Demokratskog saveza Kosova (DSK) rekao je kako se nada da će se Haradinaj ubrzo vratiti, jer se radi o "neosnovanoj političkoj poternici". On je pozvao institucije da se zajednički angažuju na povratku Haradinaja na Kosovo.
Ismailj Kurteši iz opozicionog Pokreta Samoopredeljenje kazao je kako se sada ispostavlja da je dijalog Kosova i Srbije neuspešan, te ocenio da se u dijalogu sa Srbijom trebaju odrediti jasni principi koji moraju da se poštuju. On je dodao da je dijalog naneo velike štete Kosovu, kao što je zid u Severnoj Mitrovici, Zajednica opština sa srpskom većinom i mnoga druga pitanja koja su zapravo unutrašnja pitanja Kosova.
Kosovski premijer Isa Mustafa kazao je u Skupštini da su srpske poternice za građane Kosova u potpunosti nezakonite i neopravedne, sa jasnom namerom da se stvore političke tenzije.
"Predstavnici Kosova preneli su francuskim vlastima da su srpske poternice nezakonite za građane Kosova, da je jurisdikcija Srbije nad građanima Kosova zvanično prestala juna 1999, te da Kosovo ima svoje nezavisne institucije koje sarađuju i sa EULEX-om na takvim pitanjima", kazao je on.
Ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj istakao je da Srbija ovakvim postupcima rizikuje i sam dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
"U Beogradu se ne radi o povratku politike Miloševićeve logike, već se radi o povratku Miloševićevih naslednika. Iz tog razloga smo poduzeli i konkretne recipročne mere i sprečili posetu Nikolića Kosovu, a slično ćemo raditi i u budućnosti u odnosima sa Srbijom", poručio je kosovski šef diplomatije.
Četrdeset dana za razmatranje slučaja
Ministar pravde Durata Hodža istakla je da je hapšenje Haradinaja kršenje međunarodnog prava, te dodala da je Francuskoj ponudila dokaze da je hapšenje političko i bez pravne osnove.
"U novembru 2016. Ministarstvo pravde i Policija Kosova zatražili su od Interpola uklanjanje sa liste Haradinaja i ostalih građana Kosova. Čeka se samo na okončanje unutrašnjih procedura u Interpolu da se Haradinaj i ostali sklone sa te liste", saopštila je ona.
Francuski sud je odlučio da Haradinaj, koji je priveden u toj zemlji 4. januara, ostane u pritvoru dok Srbija zvanično ne podnese zahtev za ekstradiciju.
Haradinaj se već dva puta našao pred Haškim sudom zbog optužbi za ratne zločine i oba puta je oslobođen optužbi, 2008. i 2012. godine, a Hagu se dobrovoljno predao 2005. godine nakon što je podneo ostavku na premijersku poziciju.
Kako je za RSE izjavio izvršni direktor Međunarodne advokatske komore Mark Ellis, Srbija i Francuska imaju do 40 dana za razmatranje slučaja Ramuša Haradinaja i do njegovog izručenja Srbiji može doći samo ukoliko se zločini za koje ga tereti Srbija razlikuju od onih na osnovu kojih je Haradinaju suđeno u Hagu.
Takođe, kako je naveo Ellis, Francuska ga ne može izručiti ukoliko oceni da se radi o političkim optužbama i ukoliko misli da suđenje ustvari može biti političko.
(Fotogalerija: U organizaciji Alijanse za budućnost Kosova u petak je održan protest ispred Francuske ambasade u Prištini)
Član Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD Eliot Engel ocenio je da je neprihvatljivo da Srbija zloupotrebljava Interpol, uzimajući za metu bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja.
"Ovde se ne radi o vladavini prava i pravde. Međunarodni sudovi oslobađali su gospodina Haradinaja dva puta. Ova akcija samo pojačava tenzije i mogućnost budućih konflikata. Pozivam pravosudne organe Francuske da ubrzaju proceduru i oslobode gospodina Haradinaja što je pre moguće", poručio je Engel.
Kosovski savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda smatra da će današnja vanredna sednica Skupštine Kosova o zadržavanju Ramuša Haradinaja biti samo jedna u nizu sednica koja, osim međusobnog vređanja, optužbi i lažnog patriotizma, neće proizvesti neki drugi rezultat.
"Upravo nedostatak iskrenog patriotizma, ljubavi i posvećenosti državi i građanima proizvodi haotične situacije i potpune nemoćne, beskorisne i štetne vanredne sednice", navodi se u reakciji ovog saveta.
Facebook Forum