Poternice koje su nadživele Miloševića

Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, poručio je iz Francuske da je za žaljenje što neke države još uvek poštuju odluke bivšeg režima Slobodana Miloševića, dok mnoge druge srpske poternice ne sprovode. Kosovski rukovodici zabrinuti su zbog odluke francuskih organa da Haradinaj ostane u pritvoru do zvaničnog zahteva Srbije o izručenju i osuđuju Srbiju zbog provokativnog ponašanja. Zbog toga je i usledila odluka kosovskih vlasti da ne odobri posetu predsednika Srbije Kosovu. Srbija poručuje da će "u što kraćem roku" tražiti izručenje Haradinaja. U medjuvremenu, Alijansa za budućnost Kosova u Prištini protestvovala je pod motom „Ramuš Haradinaj je Kosovo“.

Ramuš Haradinaj je putem Facebooka poručio da se narod Kosova nije plašio Miloševićevih tenkova, te ni ova poternica ne može da ih zastraši.

On je poručio prijateljima Srbije unutar i van Kosova da „put države Kosovo niko ne može da zaustavi“, a građanima Kosova: “Srešćemo se ubrzo na Kosovu“.

U međuvremenu, premijer Kosova, Isa Mustafa, je na zasedanju vlade u petak izrazio zabrinutost zbog odluke francuskih pravosudnih organa da Haradinaj ostane u pritvoru dok Srbija zvanično ne zatraži njegovo izručenje. Haradinaj je uhapšen u sredu u Francuskoj na osnovu poternice Srbije iz 2004.

Ministarstvo pravde Srbije će "u što kraćem roku" od Francuske zatražiti da izruči kosovskog političara Ramuša Haradinaja, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Ministarstva.

Bivši sudija Vojnog suda Đorđe Dozet, koji je učestvovao u mnogim suđenjima za ratne zločine, kaže da ne postoji vremenski rok u okviru kojeg Srbija mora da podnese zahtev za izručenje, ali da Francuska ima pravo da od Srbije traži dokaze na osnovu kojih je raspisala poternicu za Haradinajem.

“Pravosudni sistem države koja je realizovala poternicu i nekoga lišila slobode odlučuje da li je poternica raspisana u duhu međunarodnih propisa, odnosno da li zadovoljava sve činjenične i pravne uslove da bi nekoga procesuirala, odnosno da bi nekog mogla da izruči državi koja ga potražuje. Dakle, nije to tako jednostavna varijanta da se može reći ‘imamo rok od petnaest dana, a šesnaestog dana će ga država ‘pustiti’”, objašnjava Dozet.

Premijer Mustafa je rekao da su ove poternice političke i neprijateljske od strane Beograda, i da nemaju zakonsku osnovu.

„Stav Vlade Kosova je da su ove poternice Srbije nezakonske, nepravedne, sa jasnom tendencijom da se isprovocira napetost, konflikt, i da se oštete evropski procesi u regionu i šire“, kazao je Mustafa.

Mustafa je rekao da su kosovske institucije angažovane na što hitnijem oslobođenju Haradinaja, a da će se od međunarodne zajednice zatražiti da se ovakva delovanja prekinu.

Premijer Kosova je dodao da će Vlada Republike Kosova da se angažuje na sve strane kako bi se nezakonske, nepravedne i tendeciozne optužnice Srbije nad kosovskim ličnostima što pre proglasile nevažećim.

Kosovo će preispitati odnose sa Srbijom

I Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja ocenila je odluku francuskih organa neshvatljivom, neprihvatljivom i paradoksalnom. Ova partija zahteva od Vlade Kosova da odmah prekine dijalog sa Srbijom sve dok se ne povuku optužnice i poternice za političke rukovodioce Kosova. Takođe je zatraženo da se uvedu recipročne mere, odnosno da se ne dopuste posete srpskim zvaničnicima na Kosovu. U međuvremenu, Vlada Kosova odbila je zahtev predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, da Badnji dan provede na Kosovu, uz obrazloženje da je sa zakašnjenjem podneo zahtev za posetu.

Ministar spoljnih poslova Kosova, Enver Hodžaj, izjavio je na konferenciji za novinare u petak da to nije bila laka odluka, ali da će Kosovo postupiti isto i u budućnosti, kao i da će izvršiti ozbiljne napore da preispitaju „mnoge stvari u odnosima sa Srbijom“.

„U takvim situacijama, naravno da štitimo interese građana, jednog lidera koji je uradio puno za Kosovo kao što je g. Haradinaj, ali branimo i prestiž i kredibilitet naše mlade države“.

Nikolić je, povodom te zabrane, rekao da je Srbija poštovala sve procedure, ali da je Kosovo odlučilo da mu uskrati odlazak zbog "njihove strasti prema nezavisnosti i odsustva mere".

"Srbija ima svoje granice. Nije ta granica to što ja ne mogu da odem na Kosovo i Metohiju, granica je otprilike negde postignuta. Sve što je država Srbija mogla da poveri od svojih nadležnosti Kosovu i Metohiji, poverila je. Čini mi se da bi sve ostalo o čemu bi se razgovaralo bilo uvod u nekakvo mirno usaglašavanje sa tom nezavisnošću“, rekao je Nikolić.

S druge strane, ministar spoljnih poslova Kosova, Hodžaj, rekao je da je uputio zvaničan zahtev da službeno poseti Francusku kako bi se sastao sa ministrom spoljnih poslova te zemlje i informisao ga o osetljivosti slučaja Ramuša Haradinaja.

Hodžaj je dodao i da postoje saznanja da je Srbija proširila listu Interpola na kojoj se nalaze građani Kosova te je poručio građanima da više sarađuju sa kosovskim institucijama i ambasadama kako se ne bi desile slične situacije hapšenja.

Kako je rekao, tokom 2016. je sprečio hapšenja u četiri ili pet slučajeva koji su sarađivali sa kosovskim i prijateljskim ambasadama.

„Koliko ja znam, Haradinaj se koordinisao sa Švajcarskom pre putovanja za Švajcarsku, ali izgleda da je aerodrom Bazela pod Francuskom i zato je došlo do zadržavanja“, naveo je on.

Hodžaj je dodao da će kosovski rukovodioci uputiti pismo svim zemljama članicama Interpola da se takvi nalozi za hapšenje ne uzimaju u obzir.

Janjić: Miloševićeve optužnice

Iako napominje da bi trebalo pričekati odluku francuskog pravosuđa, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da bi odbijanje izručenja Ramuša Haradinaja za Srbiju bio još jedan međunarodni i politički šamar. Janjić naglašava i da je bilo mnogo političkih zloupotreba poternica i optužnica.

“Osnovna karakteristika tih optužnica iz 1998. i 1999. godine je da su donošene vođene ideološko-propagandnim interesima Slobodana Miloševića koji je bio u padu, da su sudije i tužioci bili politički ostrašćeni, često nekvalifikovani. Mi smo se kao opozicija, nakon Petog oktobra, suočili sa par hiljada ljudi koji su bili po zatvorima Srbije. Oni su bili optuženi za terorizam, a ustvari su ih hapsili po njivama i ulicama. Zato je i donet onaj zakon o amnestiji koji su svi zaboravili.”

U međuvremenu, u Prištini je održan protest u organizaciji Haradinajeve partije. Nekoliko stotina građana, sa parolama na kojima piše „Zločince tražite u Srbiji“, „Haradinaj je oslobodilac“ i uzvikujući „Živeo Ramuš“ marširali su prema Francuskoj ambasadi u Prištini. Ambasadi je predat zahtev da se procedure u sučaju Haradinaja ne odugovlače i da se pusti na slobodu.

Takođe, parlamentarna grupa ove partije počela je sa sakupljanjem potpisa za pozivanje vanredne sednice povodom slučaja Haradinaj, sa koje bi se zatražio i prekid dijaloga.