Sažetak
- Aleksandar Vučić iz Srpske napredne stranke posle deceniju i po nije ni na jednoj državnoj funkciji.
- Posle dva uzastopna mandata predsednika Srbije, kandidovao se za još jedan u nizu mandat premijera.
- Do pre nekoliko godina bio je rado viđen gost na Zapadu, a danas je pod kritikama iz EU i SAD zbog veza sa Rusijom i Kinom.
Zagovaranjem borbe protiv korupcije, populistički lider Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast pre deceniju i po počeo da učvršuje svoj rejting.
Kada je postao premijer poručivao je građanima Srbije da moraju da se menjaju i okanu mitova, počeo je pregovore sa Kosovom.
Kao premijer i predsednik poslednjih dvanaest godina nalazio se na čelu Srbije, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i zemlje koja ima nerešene odnose sa bivšom pokrajinom Kosovom.
Bivši Šešeljv radikal i Miloševićev ministar, Vučić se u prethodnoj deceniji kao funkcioner nove Srpske napredne stranke okrenuo Zapadu i postao njihov sagovornik.
Deceniju i po kasnije napustio je funkciju predsednika Srbije ulazeći u izbornu utakmicu za mesto premijera, posle dve godine protesta i zahteva za vanrednim izborima.
"Prvih godina je obećavao neke promene i kao društvo smo poverovali da je naučio nešto iz 90-ih, ali se na kraju završilo na nečemu što jako liči na 90-te", kaže Dušan Spasojević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
U poslednjim godinama, ocenjuje Spasojević, vidimo "autoritarne tendencije, nezavršene poslove, korupciju i neispunjena obećanja."
Čitajte:
Da li će 'šatorska kampanja' pomoći Vučiću da sačuva vlast?Stradanje 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu pokrenulo je masovne proteste i zahteve za odgovornošću vlasti.
Demonstranti, predvođeni studentima u blokadi, tražili su smenu vlasti smatrajući da su traljava rekonstrukcija i korupcija doveli do tragedije.
Srbija pod Vučićevim vođstvom beleži pad sloboda što je konstatovano i u poslednjem izveštaju međunarodne organizacije Freedom House.
U tom izveštaju, Srbija je svrstana među zemlje sa najvećim padom sloboda.
U međuvremenu, Srbija stagnira u evropskim integracijama, pa od nekadašnjeg predvodnika uz Crnu Goru, dospeva skoro na začelje.
Od kraja 2021. nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji.
Nazadovanje demokratije, nerešeni odnosi sa Kosovom i pre svega neuvođenje sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu glavni su razlozi tog zastoja.
Podnoseći ostavku osam meseci pre isteka mandata, Vučić je 27. septembra rekao da zna da je grešio u različitim odlukama.
"Od izbora ljudi, ponekad i strateški, ali bih to, čini mi se, uspevao da ispravim, taktički svakako neuporedivo češće", izjavio je ne navodeći na koje odluke misli.
Šta (ni)je uradio?
"Vučić je neko ko je obećavao puno", kaže politikolog Dušan Spasojević, dodajući da je u prvim godinama "uradio važne stvari za Zapad."
Dušan Spasojević: Porast autoritarnih tendencija i korpucija potkopali su poziciju odakle je Vučić krenuo
"Briselski sporazum je bio velika stvar, i dalje je velika stvar, i dalje je temelj odnosa Srbije prema Kosovu", navodi on.
Ali Spasojević kaže da su vremenom manjak daljih integracija i naročito "porast autoritarnih tendencija i korpucija potkopali poziciju odakle je Vučić krenuo."
Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potpisanim 2013. dogovorena je integracija kosovskih Srba u kosovsko pravosuđe i policiju.
Dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu do danas nije ispunjen.
Potpisani su i Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa iz 2020, kao i Ohridski u proleće 2023. koji je trebalo da vodi ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
U međuvremenu je došlo do zastoja pregovoračkog procesa između Srbije i Kosova, za šta obe strane krive jedna drugu.
Dogodio se i oružani napad grupe kosovskih Srba u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. za šta Priština krivi Srbiju, što Beograd odbacuje.
U poslednje dve godine Kosovo je ugasilo gotovo sve institucije Srbije koje su u posleratnom periodu funkcionisale u srpskim sredinama.
Čitajte:
Od 'Ispisaću dete iz škole' do 'Već smo sve prihvatili', Srbi sa Kosova o integracijiSpasojević ocenjuje da je u početku Zapad u Vučiću video nekoga ko može da artikuliše desnu poziciju u Srbiji, patriotsku ili nacionalnu, tako da ona bude kompatibilna sa Zapadom.
"To je njima bilo izuzetno važno i mislim da su ga i zbog toga snažno podržali. Plus, tu treba dodati i razočaranje Tadićem, koji je isto imao dobru priliku iz njihove perspektive", naveo je.
"A danas smo došli u situaciju da ima protokolarnau podršku i to samo zato što nema jasne alternative", dodao je.
Na predsedničkim izborima 2012, demokrata Boris Tadić izgubio je podršku birača, a Srpska napredna stranka formirala je većinu u Skupštini Srbije.
Kome je Vučić bio bliži?
Politikolog Dušan Spasojević kaže da Vučič "igra na više karata", opisujući njegovu spoljnu politiku.
Spasojevć napominje da kako su krenule stvari da se menjaju u EU, da je Vučić polako počeo da se okreće drugima u većoj meri, da ponovo priča o prijateljstvu sa Rusijom i naglašava Kinu kao neku vrstu alternative.
"To mu je dalo neki manevarski prostor, na neki način 'povećalo i cenu' u jednom trenutku, ali ga je sad dovelo u dosta nezgodnu situaciju", ocenjuje Spasojević.
Aleksandar Vučić je svoj mandat završio telefonskim razgovorom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, očekujući produženje gasnog aranžmana.
Čitajte:
Moskva na izbornom terenu u SrbijiEU je i povodom ovog razgovora upozorila Srbiju da se odnosi sa Rusijom ne mogu odvijati kao da je sve po starom sa Putinovim režimom u senci ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
I u Vašingtonu su, tim povodom, podsetili na nedavnu izjavu državnog sekretara Marka Rubia 23. septembra da je Srbija uključena u određena pitanja koja su potencijalno problematična i eksplozivna, a koja su od međunarodnog interesa.
"Sad imamo unakrsan pritisak na sve ruske i kineske prijatelje i od strane Vašingtona i od strane Brisela. Naravno, Vučić može da se kocka i da se vrati na svoja radikalska podešavanja i da vidi šta će mu to doneti", kaže Spasojević.
On ocenjuje i da su Vučićeva balansiranja relativno održiva sve dok ga niko u zemlji ne osporava ozbiljnije, ali d au tom slučaju stvari postaju komplikovanije.
Da li se bolje živi?
Aleksandar Vučić je ne samo kao premijer, već i kao predsednik, često baratao brojkama u tvrdnjama koliko se bolje živi, radi i gradi nego pre 2012.
Podnoseći ostavku, rekao je da će pokušati da ne gnjavi brojevima ili bar ne ni upola onoliko koliko bi to mogao.
Ali je iznoseći neke brojke ocenio da je Srbija nisko zadužena zemlja, "duplo niže zadužena nego najrazvijenije zemlje EU".
Izdvojio je, kako tvrdi, to što je otvoreno preko 300 domaćih i stranih fabrika i pogona, kao i da ima čak 500.000 ljudi više i formalno zaposlenih nego 2012.
Međutim, profesor ekonomije na beogradskom FEFA fakultetu Goran Radosavljević kaže da rast prosečne zarade, koja je dostigla 1.000 evra, ne znači i da se bolje živi.
Kako objašnjava, rast cena hrane u zadnjih šest, sedam godina je bio višestruko veći, nego što je bio rast zarade.
Goran Radosavljević: Rast prosečne plate na 1.000 evra ne znači i bolji život
"Realno zarada raste, ali 50, 60 posto potrošačke korpe trošite na hranu, a hrana raste dvocifreno u proteklih nekoliko godina", kaže on.
Radosavljević navodi i da podaci govore da su građani sedam puta zaduženiji u vidu kratkoročnih kredita nego pre desetak godina.
Kao neuspeh smatra i to što, kako kaže, nisu razvijena domaća mala i srednja preduzeća.
"Nismo uspeli ni za ono malo velikih kompanija koje su došle ovde da vežemo neka naša mala i srednja preduzeća za njih", dodao je.
Za strane investicije, koje su bile jedan od izbornih aduta vlasti, Radosavljević kaže da su u poslednje dve, tri godine stale zbog nedostatka jeftine radne snage.
On smatra da investicije države u infrastrukturu i velike građevinske projekte "bustuju BDP u kratkom roku, ali da u dugom roku ne donose skoro ništa ili vrlo malo."
Kao problem navodi i visok stepen korupcije.
Srbija se prema izveštaju organizacije Transparentnost Srbija i globalne mreže Transparency International za 2025. nalazi na 116. mestu od 182 zemlje sveta po Indeksu percepcije korupcije.
A kao pozitivan učinak aktuelne vlasti ocenjuje stabilan kurs, navodeći da je bio na uštrb velike destimulacije domaćeg izvoza.
Vučić pred 'ozbiljnim izazovom'
Nakon 14-godišnje vlasti, Vučić se prvi put susreće sa ozbiljnim izazovom na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
"To je izuzetno ozbiljan test za njega. 25. oktobar jeste ubedljivo najveći izazov bez ikakve dileme od kako je došao na vlast", smatra Spasojević.
Ukoliko, pak, uspe da postane premijer, Spasojević ne očekuje da će Zapad odmah pritiskati svom snagom.
"Ali sigurno da će mu biti mnogo teža pozicija nego što je bila pre pet ili deset godina", smatra on.
Čitajte:
Od protesta do izbora: Studenti prvi put sa svojom listom u SrbijiLista učesnika na parlamentarnim izborima još nije zaključena, dok se kao najozbiljniji takmac Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci smatra lista "Studenti pobeđuju".
Tu listu podržavaju studenti u blokadi, koji su predvodili proteste i organizovali višemesečne blokade fakulteta širom zemlje.