Proruski narativi, nove ruske stranke i navodi da Moskva pokušava da objedini proruske snage prisutni su pred oktobarske vanredne parlamentarne izbore u Srbiji.
Uz poruke Moskve o mogućnosti "obojene revolucije" nakon glasanja u Srbiji, kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, koja odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Da bi Rusija mogla biti aktivan igrač na izborima u Srbiji upozoravaju i pojedini američki kongresmeni, a na ruske operacije uticaja u Srbiji ukazao je i Evropski parlament, dok Beograd održava bliske veze sa Kremljom.
"Rusija stavlja na raspolaganje svoje najbolje resurse, taktike i metode za nadziranje, suzbijanje i ometanje građana Srbije, kao i snažnog studentskog pokreta koji želi da u zemlji ponovo uspostavi vladavinu prava", rekao je za RSE republikanski kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson).
Vilson je u ranijim obraćanjima iznosio da Rusija i bezbednosni aparat u Srbiji "već pokušavaju da nameste izbore".
Naveo je manipulacije biračkim spiskovima, propagandu, korišćenje državnih resursa za političke svrhe i stavljanje svih medija pod državnu kontrolu.
To što se Srbija nije pridružila zajedničkoj spoljnoj politici EU u uvođenju sankcija Rusiji, jedan je od razloga praktičnog zaustavljanja evropskih integracija zemlje u poslednjih pet godina.
Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra prvi su ozbiljniji test za populističkog predsednika Aleksandra Vučića, nakon 14 godina neprikosnovene vladavine.
Vučić, koji namerava da pređe na mesto premijera, suočen je sa dvogodišnjim protestima zbog stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Izazivač na izborima mu je studentska lista "Studenti pobeđuju", čije kandidate podržavaju studenti koji su predvodili proteste.
Vlasti u Srbiji te proteste definišu kao pokušaj "obojene revolucije", dok istovremeno zvaničnici u Beogradu i Moskvi poručuju da su angažovani na suprostavljanju "obojenim revolucijama".
Upravo zbog veza sa Rusijom, Kinom i Iranom, ali i nazadovanja demokratije, republikanac Džo Vilson je sa demokratom Bilom Kitingom (Bill Keating) autor predloga zakona u Predstavničkom domu kojim se traže mere za Srbiju.
Vilson podseća da je Rusiji uspelo mešanje u izbore u Gruziji gde je na vlasti proruski Gruzijski san, ali da nije u Mađarskoj, Moldaviji niti Rumuniji.
"Pomno ćemo pratiti situaciju kako bismo se uverili da u tome ne uspe u Srbiji", kaže za RSE Vilson.
U Gruziji, zemlji na Kavkazu između Evrope i Azije, na vlasti je proruska stranka Gruzijski san, a njeno pristupanje EU je zaustavljeno 2024. nakon donošenja kontroverznog zakona o "transparentnosti stranog uticaja".
U toj bivšoj sovjetskoj republici demonstranti su na ulicama poslednje dve godine opirući se onome što vide kao demokratsko urušavanje zemlje.
Međunarodno udruženje za poštene izbore i demokratiju (ISFED) ukazalo je da je, uprkos izjavama visokih ruskih zvaničnika da se Rusija ne meša u gruzijske izbore, ruska informaciona kampanja sprovođena koordinisano pre i nakon parlamentarnih izbora u Gruziji 2024.
Prema njihovim navodima, glavne dezinformacije koje su iz Rusije širene tokom predizbornog perioda odnosile su se na navodni plan Zapada da organizuje "obojenu revoluciju" u Gruziji i pokušaj promene vlasti.
'Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost'
Poruku o mogućem scenariju "obojene revolucije" u Srbiji poslao je uoči izbora ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko.
On je sredinom avgusta rekao da rukovodstvo Srbije ne može da eliminiše rizik da nakon glasanja, bez obzira na rezultate, "može biti pokrenut dobro poznati scenario 'obojene revolucije'".
Ruski ambasador je tada za rusku državnu agenciju "Vesti" ocenio da je interes EU da pronađe marionetu za novog lidera, koja bi "bespogovorno ispunjavala sve želje Evropske unije, zanemarujući javno mnjenje i domaće faktore".
Ranije je Kremlj saopštio da ne može da isključi mogućnost da bi antivladini protesti u Srbiji mogli predstavljati pokušaj "obojene revolucije", reagujući na sukobe učesnika protesta sa policijom u junu 2025.
Srđan Cvijić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za RSE da u odnosu Beograda i Moskve postoji zajednički bezbednosno-politički interes za očuvanje postojećeg modela vlasti i za predstavljanje masovnih građanskih protesta kao spolja izazvane destabilizacije.
"Za Moskvu bi promena vlasti značila neizvesnost, zato što bi buduća vlast sa snažnijim institucijama, većom parlamentarnom kontrolom bila manje predvidljiv partner i imala manje prostora za personalizovane političke i bezbednosne aranžmane sa Kremljom", kaže on.
I Luke Coffey iz američkog Hadson (Hudson) instituta ocenjuje za RSE da Moskvi verovatno najviše odgovara status kvo u Srbiji.
"Istovremeno, Kremlj je pokazao da je spreman da sarađuje sa bilo kim ko je na vlasti u Beogradu", dodaje on.
Upravo pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo, ali i gasnu zavisnost, vlasti u Beogradu odbijaju da se pridruže EU u sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Dok zemlja dominantno zavisi od uvoza ruskog gasa, ruski državni Gaspromnjeft je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS).
Pregovori o prodaji NIS-a, koji je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva, prolongiraju se mesecima, uz spekulacije da Moskvi ne odgovara prodaja dok se ne bude znao pobednik izbora.
Luke Coffey smatra da Srbija već dugo predstavlja važno uporište ruskog uticaja na Balkanu.
"I malo je verovatno da bi, čak, i promena vlasti u kratkom roku značajno umanjila taj uticaj", dodaje.
Kako Rusija može da utiče na izbore?
Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže za RSE da je najvidljiviji kanal ruskog uticaja informacioni prostor.
"Moskva utiče na ishod izbora kroz svoju kampanju dezinformacija, pre svega na društvenim mrežama, ali i preko režimskih medija, kao i Sputnjika i RT", naveo je on.
RSE je ranije utvrdio da se proruski narativi u Srbiji šire preko anonimnih naloga na društvenim mrežama i portala koji prenose njihov sadržaj, kao i ruskih državnih medija Sputnjik i RT.
Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski jezik.
U njima Putin veliča navodne ruske uspehe u invaziji na Ukrajini i kritikuje Zapad.
Srbija je za razliku od EU omogućila ruskim državnim medijima Sputnjiku i RT da emituju program.
Prašinu je nedavno podigla izjava jednog od političkih aktera u Srbiji o zahtevu Moskve da se objedine rusofilske i proruske snage za izbore u Srbiji.
Ruski zvaničnici nisu do sada demantovali navode lidera parlamentarnog opozicionog pokreta "Mi, snaga naroda", Branimira Nestorovića.
"Prava je prilika da se udruže sve proruske stranke, nemamo više mogućnost da čekamo", rekao je Nestorović 16. septembra, navodeći da je u Moskvi krajem avgusta primljen na "najvišem nivou".
Ambasada Rusije u Beogradu nije odgovorila na upit RSE povodom ovih navoda.
Luke Coffey iz Hadson instituta smatra da bi direktan uticaj Moskve unutar Vlade Srbije mogao biti donekle umanjen, ako u njoj ne bude otvoreno proruski orijentisanog lidera.
"A Rusija bi možda morala da uloži više napora u izgradnju odnosa sa novim političkim rukovodstvom", naveo je.
Međutim, Coffey dodaje da ne treba potcenjivati "dubinu i rasprostranjenost proruskog raspoloženja u srpskom društvu, čak ni među onima koji istovremeno podržavaju održavanje bliskih odnosa sa Zapadom".
On primećuje i da je studentska lista "Studenti pobeđuju" iznela relativno malo stavova o spoljnoj politici Srbije ili važnim regionalnim pitanjima, fokusirajući se na unutrašnje probleme i nezadovoljstva građana.
"Zbog toga je i dalje teško proceniti kakav bi pristup imali ukoliko bi ušli u vlast po pitanjima kao što su odnosi sa Rusijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Ukrajinom", naveo je Coffey.
Uz političku, postoji i bezbednosna dimenzija
Drugi kanal ruskog uticaja na izbore u Srbiji može biti politička podrška, kaže Srđan Cvijić iz BCBP-a, ali navodi da postoji i ozbiljnija bezbednosna dimenzija.
On podseća da su moldavske službe u septembru 2025. saopštile da su ruske obaveštajne strukture, uključujući osobe povezane sa GRU, organizovale obuke moldavskih državljana u Srbiji za izazivanje masovnih nereda u kontekstu izbora u Moldaviji.
"Što pokazuje da je teritorija Srbije već bila korišćena za aktivnosti koje su druge države povezale sa ruskim pokušajima destabilizacije izbornog procesa", kaže Cvijić.
Upravo se taj slučaj pominje u izveštaju koji je Evropski parlament usvojio sredinom septembra.
U tom dokumentu se navodi da je Srbija postala "ključno središte dezinformacija i posrednik za ruske i, u manjoj meri, kineske operacije uticaja."
Prema presudama sudova u Moldaviji, Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska bili su domaćini militantnih kampova za obuku povezanog sa Rusijom.
U tim kampovima, kako je navedeno, vršene su obuke za izazivanje masovnih nereda tokom moldavskih izbora i referenduma.
Ambasada Rusije nije odgovorila na upit RSE povodom ocena Vašingtona i Evropskog parlamenta, kao ni na pitanje u kojoj meri je Kremlju bitno ko će biti na vlasti u Srbiji.
Veze Beograda i Moskve
Sastav Vlade u Beogradu bila je tema susreta u maju 2016. tadašnjeg mandatara Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Putin je tada izrazio nadu da će "dostojno mesto u novoj vladi zauzeti ljudi koji pridaju značajnu pažnju razvoju međudržavnih odnosa" Rusije i Srbije.
Tih godina su formiranje vlada pratile spekulacije o tome u kojoj meri je Moskva insistirala da Socijalistička partija Srbije bude deo vlasti u Srbiji.
Socijalisti su koalicioni partneri Vučićeve Srpske napredne stranke od kada je ta partija došla na vlast 2012. godine.
U više sastava vlade na ključnim resorima, kao što su policija i odbrana, sedeo je i proruski orijentisan Aleksandar Vulin iz Pokreta socijalista.
Vulin je otišao sa čela Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nekoliko meseci nakon što se našao na listi sankcija SAD, između ostalog i zbog veza sa Rusijom.
Tokom svojih mandata održavao je bliske veze sa bezbednosnim strukturama u Moskvi.
U odlazećoj Vladi Srbije sedi i proruski političar i biznismen Nenad Popović, koji u Rusiji ima mrežu firmi koje se bave različitim delatnostima.
Istovremeno, Beograd tokom protekle četiri godine nije zatvorio vrata za ruske ministre i poslanike, koji se nalaze pod zapadnim sankcijama.
Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže da bi gubitkom proruskih ljudi u Vladi Srbije, Rusija izgubila direktan pristup centrima izvršne vlasti i deo političkog i bezbednosnog uticaja koji ostvaruje preko ljudi sa razvijenim vezama sa Moskvom.
"Nije isto imati opšti društveni uticaj, kroz jeftin gas, medije, istorijske i kulturne veze, i imati sagovornike unutar same vlade koji redovno komuniciraju sa ruskim Savetom bezbednosti i drugim strukturama i dele njihov pogled na unutrašnje uređenje vlasti i međunarodne odnose", navodi Cvijić.
On, ipak, napominje da to ne znači da bi ruski uticaj nestao preko noći, ali smatra da bi Moskva izgubila važne institucionalne kanale preko kojih može da direktno utiče na formulaciju spoljne i bezbednosne politike, javni diskurs o Rusiji i odnos Srbije prema evropskim sankcijama.
"Izgubila bi ne samo 'prijatelje u Vladi', već i deo sposobnosti da iznutra utiče na pravac državne politike. Nešto šta joj sadašnje vlasti direktno omogućavaju", kaže.
Tokom debate sredinom septembra u Kongresu iskazana je dvostranačka zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, a postavljena su i pitanja da li je u okviru Strateškog dijaloga SAD i Srbije razgovarano o "malignom uticaju" Moskve i Pekinga.
Tada je odgovarajući na pitanja kongresmena Daniel Lawton, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, govoreći o Srbiji, rekao da SAD nastoje da budu prvi partner u suprotstavljanju štetnom uticaju.
On je ocenio da američki rezultati daju rezultate, navodeći da će angažman sa ovom "ključnom zemljom za regionalnu ravnotežu" i dalje biti od presudne važnosti za zaštitu interesa SAD".
Istovremeno je američki državni sekretar Marko (Marco) Rubio izjavio da je Srbija uključena u "potencijalno eksplozivna pitanja".
Ali, Rubio koji je 23. septembra odgovarao na novinarska pitanja u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, nije precizirao na koja konkretna pitanja misli.