U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poslednje vreme sve više zaoštrava odnose sa susedima. Naši sagovornici su Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Adnan Huskić, politički analitičar iz Sarajeva.

Bilo je reči o tome zašto je Vučiću bila potrebna ilegalna pratnja kada je odlazio u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, kako takvi njegovi potezi narušavaju odnose Srbije sa susedima, šta znači Vučićeva izjava da sa gnušanjem odbacuje ideju o policentričnom srpstvu čiji je cilj, kako kaže, da pocepa srpski narod, zašto za Vučića i Dodika ne postoji bosanski i hrvatski Srbi i da li Vučić pozivom na jedinstvo Srba, ma gde oni živeli, vraća u opticaj priču o srpskom svetu koja je prilično utihnula nakon što je njen glavni protagonista Aleksandar Vulin skrajnut sa političke scene.

Razgovaralo se i o tome da li se Vučić ponaša kao predsednik i zaštitnik svih Srba ne samo u Srbiji, nego i u regionu i svetu, da li jača veze sa Miloradom Dodikom jer mu je Dodik potreban da bi obezbedio masovan dolazak stanovnika Republike Srpske koji će na izborima glasati za Srpsku naprednu stranku, kao i o tome da li je zaoštravanje odnosa sa susedima u funkciji Vučićeve predizborne kampanje koja je uveliko u toku mada još nije raspisao izbore.

Omer Karabeg: Predsednik Vučić nedavno je bio u trodnevnoj poseti Republici Srpskoj, a posetio je i opštine u Federaciji Bosne i Hercegovine gde žive Srbi. Tom prilikom dogodio se incident kada su specijalci MUP-a Republike Srpske u civilu nenajavljeno ušli na teritoriju Federacije BiH pod izgovorom da obezbeđuju Vučića. To je izazvalo oštre reakcije u Federaciji. Da li je Vučić znao za tu pratnju ili je to urađeno bez njegovog znanja?

Žarko Korać: On je naravno to znao, on to stalno i radi. On je strašno uplašen za svoj život što je zanimljiva tema sama po sebi. Posetio je i Čipuljić kod Bugojna odakle su njegovi preci po ocu. On je od toga napravio mit žrtve jer je to mesto stradalo za vreme Drugog svetskog rata, a i u ovom poslednjem ratu većina Srba je odatle proterana.

On se predstavio kao žrtva hrvatskog i bošnjačkog nacionalizma. Ako je neko žrtva, onda su to građani Sarajeva, pretežno Bošnjaci, ali i drugi. Vučić je stalno opsednut da mu neko sprema zaveru, i kada ide u posetu susedima, dovodi ne samo legalnu policijsku zaštitu, nego i ilegalnu pratnju da bi valjda zbunio organe reda u zemljama koje posećuje. U svakom slučaju Vučić to radi jako promišljeno da bi stvorio mit o sebi kao glavnoj brani ugrožavanja Srba i Srbije. Navodno, svi hoće da ga sklone i likvidiraju zato što navodno, kad nema njega, nema ni Srbije.

Adnan Huskić: Moram reći da sam bio vrlo neprijatno iznenađen činjenicom da se je MUP Republike Srpske odlučio na takvu vrstu provokacije od čega se Vučić ogradio rekavši da on ne zna o čemu se radi i da to nema veze sa njegovim obezbjeđenjem. Ova provokacija za mene je u rangu onoga što je uradio MUP Republike Srpske kada je postavio snajperiste na entitetskoj liniji u Dobrinji u jeku protesta nakon uvođenja sankcija Miloradu Dodiku.

Čitajte:

Zašto je grupa od 30 osoba neovlašteno ušla u Federaciju BiH kao obezbjeđenje tokom Vučićeve posjete?

Omer Karabeg: Mislite li da je upad specijalaca Republike Srpske u civilu ipak urađen sa Vučićevim znanjem?

Adnan Huskić: Mislim da jeste. Niko u Republici Srpskoj ne smije povući niti jedan potez bez znanja ne nužno Aleksandra Vučića, ali svakako ljudi oko njega. Kad takvi potezi izazovu negativne reakcije, pripiše ih svojim podređenim. Sjetite se samo odlaska onih nabildanih likova avionom u Tivat uoči samita Evropska unija – Zapadni Balkan. Kada je crnogorska policija vratila taj avion u Beograd, Vučić je tvrdio da nije znao za taj čarter i da su to uradili ljudi iz njegovog okruženja.

Adnan Huskić: "Priča da su Srbi, koji žive u Federaciji BiH, ugroženi naprosto ne stoji. Ali to je nužno naglašavati da bi se Vučić predstavio kao zaštitnik svih Srba".

To je njegova standardna matrica – nisam ja kriv ni za šta što ne valja, ali sam i te kako zaslužan za sve što je dobro. Tako da mislim da bi se malo ko iz MUP-a Republike Srpske usudio da pošalje specijalce bez koordinacije sa ljudima iz najbližeg okruženja i sigurnosnog aparata Aleksandra Vučića. U to nema nikakve sumnje.

'Policentrično srpstvo'

Omer Karabeg: Prilikom posete Čipuljuću kada je obišao i obnovljenu porodičnu kuću, Vučić je izjavio da sa gnušanjem odbacuje ideju o policentričnom srpstvu čiji je cilj, kako je rekao, "da se pocepa srpski narod i jezik i da nigde ne bude srpskog jezika i srpske trobojke". Dodao je da je to opasna priča koju su smislili neprijatelji srpskog naroda i razne agenture, a prihvatili je lažne patriote. Otkud sada priča o policentričnom srpstvu, čini mi se da je Vučić ranije nije pominjao?

Žarko Korać: On je nešto jako pomešao ili je to namerno uradio. Podsetio bih da je Ranko Bugarski, jedan od vodećih lingvista u Srbiji, na pitanje da li su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski različiti jezici rekao da je to jedan jezik, ali policentričan. Ja vrlo dobro pamtim tu njegovu izjavu pre jedno desetak godina.

Žarko Korać: "Umesto da se zadovolji da bude predsednik ljudi koji žive u Srbiji, Vučić ima ogromne ambicije da bude predsednik Srba koji žive ne samo u regionu, nego i u Americi, Južnoj Africi, i u raznim delovima sveta".

Vučić je to pobrkao. To je pitanje jezika, a ne naroda. Pratim medije, ne znam da je iko ikada rekao da je srpski narod policentričan. Vučić iznese tvrdnju koju niko ne zastupa i onda je sam kritikuje. Dakle, nije srpski narod policentričan, nego je jezik kojim govori policentričan.

Omer Karabeg: Meni se čini da je Vučić, kada je govorio o policentričnom srpstvu, mislio na to da ne postoje bosanski i hrvatski Srbi, već kako je rekao "samo Srbi i ništa više ni manje od toga". O tome već godinama govori Milorad Dodik koji se ljuti kada neko kaže bosanski Srbi ili hrvatski Srbi. Zašto im to toliko smeta?

Adnan Huskić: Mislim da je Vučić tu priču preuzeo iz arsenala Milorada Dodika. Dodik je često govorio da nema bosanskih Srba, već da postoje samo Srbi. Riječ je o identitetskim parametrima koji su u velikoj mjeri usvojeni u Republici Srpskoj, a sada to vidimo i u Srbiji. Ovih dana pokrenuta je inicijativa da se Olimpijski komitet Srbije preimenuje u Srpski olimpijski komitet.

Ja uvijek pravim distinkciju između toga šta je srpski, a šta je srbijanski. Aleksandar Vučić je srbijanski predsjednik. On je predsjednik Srbije, on je vezan za državu Srbiju. Ali kad se kaže srpski predsjednik, onda se želi reći da je Vučić ne samo predsjednik Srbije, nego istovremeno i poglavar svih Srba izvan Srbije.

Predsednik Srbije ili Srba

Omer Karabeg: Gospodin Huskić je pomenuo da se Vučić pojavljuje u ulozi poglavara svih Srba. Ustvari, njega je Aleksandar Vulin 2000. godine nazvao predsednikom svih Srba.

Žarko Korać: On bi svakako voleo da to bude. Tačno je da je to rekao Vulin koji bi naravno najviše voleo da je Srbija pripojena Rusiji jer on nedvosmisleno radi za Ruse. Ali Vučić nije predsednik svih Srba. To je besmislena tvrdnja. Francuski predsednik Macron je pre svega predsednik Francuza u Francuskoj. Da li je on predsednik Francuza koji žive u drugom delovima sveta, a ima ih po Africi, Kanadi i drugde? Mislim da oni predsednika Francuske ne tretiraju kao svog predsednika.

Tvoj predsednik je predsednik zemlje u kojoj živiš. Ali moram da vas upozorim na jednu zanimljivu činjenicu – Vučić bi teško mogao da se deklariše kao predsednik Srba u Hrvatskoj. Poslednjih godina Milorad Pupovac, koji je vodeći politički predstavnik hrvatskih Srba, ne dolazi u Beograd, ne učestvuje u svesrpskim manifestacijama i drži vrlo veliku distancu u odnosu na Vučića.

Čitajte:

Produbljivanje veza RS i Srbije: Gdje je granica Dejtona?

To je još jedan dokaz da Vučić može samo da sanja o tome da je nekakav predsednik svih Srba jer on to nije. Vučić je predsednik građana Srbije u kojoj ima dosta i ne Srba. Umesto da se zadovolji da bude predsednik ljudi koji žive u Srbiji, Vučić ima ogromne ambicije da bude predsednik Srba koji žive ne samo u regionu, nego i u Americi, Južnoj Africi, i u raznim delovima sveta. Sin mog druga živi u Japanu, nije valjda i njemu predsednik. To je Vučićev pokušaj da se prikaže moćnijim, nego što jeste.

Ugroženost

Omer Karabeg: Vučić je prilikom posete Čipuljiću izjavio "da je za njega bilo važno da pokaže da se nikada neće odreći svojih korena i svog srpskog roda ma koliko bilo teško biti Srbin danas u Čipuljiću i Bugojnu, а veoma je teško". Kome je upućena ta poruka? 

Adnan Huskić: To je poruka koja ide u prilog Dodikom narativu da su Srbi, koji žive u Federaciji BiH, ugroženi. To naprosto ne stoji. Ali to je nužno naglašavati da bi se Vučić predstavio kao zaštitnik svih Srba, neko ko će ih uzeti pod svoje krilo. Ne treba se zamajavati – Aleksandar Vučić nije mnogo promijenio svoje pozicije od onih eksplicitno šovinističkih i radikalnih koje je zastupao kada bio ministar informisanja za vrijeme Miloševićevog režima.

Priča o ugroženosti Srba je narativ koji se pokušava nametnuti i u Republici Srpskoj. A kada stalno govorite o ugroženosti jednog naroda, stvarate preduslove za aktivnosti koje bi trebale ići u smjeru rješavanja tog pitanja. A kako se obično rješava pitanje ugroženosti? Pogledajte kako se rješavalo i kako se rješava pitanje navodno ugroženog ruskog stanovništva na Krimu, u Donjecku i Luhansku. Pričom o ugroženosti priziva se neka vrsta političkog, nadam se ništa više od toga, djelovanja koje nikako nije stabilizirajuće za Bosnu i Hercegovinu, a i regiju.

Omer Karabeg: Da li je poziv na jedinstvo Srba, ma gde oni bili, praktično vraćanje u opticaj priče o srpskom svetu koja je prilično utihnula nakon što je njen glavni protagonista Aleksandar Vulin skrajnut sa političke scene?

Žarko Korać: Vučić nikada nije odustao od te priče. Možemo samo razgovarati o tome u kome periodu je obnavlja. Sada je ponovo vraća u opticaj zato što ima izbore. To je jedna od bitnih karakteristika njegove predizborne kampanje. To je Šešeljeva logika, ali ona je mnogo starija i od njega. To je priča o integralnom srpstvu. Vučić je uplašen od predstojećih izbora i stavio je u pogon sve što je mogao. U to spada i poseta Republici Srpskoj i Čipuljiću.

Vučić se predstavlja kao prognani Srbin, priča nekakve imaginarne priče da neko hoće da podeli Srbe. Milorad Dodik je njegov sluga. On je na svakoj manifestaciji u Beogradu. Odmah dođe, nisam čak sasvim siguran da ga uvek i zovu, ali on je odmah tu i demonstrira bliskost sa Vučićem želeći da pokaže da je on glavni Srbin u Republici Srpskoj.

Čitajte:

‘Srpski svet’ koncept koji region čini nervoznim

Adnan Huskić: Dio priče o srpskom svijetu je i ulaganje Srbije u Republiku Srpsku. Umjesto da ulaže u kritične infrastrukturne objekte u opštinama u Srbiji i tako pomaže svom stanovništvu, Vučićeva vlast ulaže u opštine u Republici Srpskoj što nije naišlo na razumijevanje ljudi u Srbiji. Ljudi postavljaju pitanje zašto novac budžetskih obveznika iz Srbije odlazi u Republiku Srpsku kojim gospodari milijarder Milorad Dodik.

Omer Karabeg: Da li Vučić ponovo jača veze sa Miloradom Dodikom zato što mu je Dodik sada preko potreban? Da li on računa na masovniji dolazak stanovnika Republike Srpske na izbore u Srbiji jer mu je važan svaki glas s obzirom da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će izbori, koje okleva da raspiše, biti vrlo neizvesni?

Žarko Korać: Ovo je trenutak kada Vučiću više treba Dodik, nego Dodik Vučiću mada su oni vezani kao braća blizanci i jako je teško zamisliti raskid te političke veze. Ima sukoba među njima, nekada odnosi zahladne, nekada Dodik dođe samopozvan na neke skupove u Beogradu, ali oni trebaju jedan drugom.

Otpor

Omer Karabeg: Vidimo da Vučić zaoštrava odnose ne samo sa Federacijom Bosne i Hercegovine, nego i sa Crnom Gorom i Hrvatskom. Da li je sve to deo njegove predizborne kampanje?

Adnan Huskić: Ne može se reći da vlasti u Srbiji i ranije nisu pokušavale uticati na političku dinamiku u Crnoj Gori. Međutim, sada imate novi momenat kada se Crna Gora približava ulasku u Evropsku uniju što Vučić doživljava kao lični poraz. Crna Gora ulazi u Evropsku uniju, a Srbija je zapela. To je ono što proizvodi nervozu koju trenutno vidimo kod Vučića. A što se tiče odnosa Srbije i Hrvatske, tu postoji standardno trvenje koje nikada ne prestaje, a koje najviše osjećamo mi u Bosni i Hercegovini jer se često lomi preko naših leđa.

Žarko Korać: Vučić želi da obnovi sliku da je on gospodar Srba u regionu, da ništa ne može bez njega. Ide u Republiku Srpsku, svi mu se udvaraju, on brine o tamošnjim Srbima. On brine i o Srbima u Federaciji mada oni to od njega nisu tražili. U Crnoj Gori radi isto, ali je naišao na otpor.

Ne radi se samo o izjavi premijera Milojka Spajića koji je, reagujući na Vučićevu izjavu da Crna Gora uvek prva usvoji pakete sankcija prema Rusiji, izjavio da nije baš primerno da Vučić preuzima ulogu portparola Ruske Federacije, nego i za mene zapanjujućoj izjavi predsednika parlamenta Andrije Mandića da će se odluke o Crnoj Gori donositi u Crnoj Gori, i da niko neće donositi odluke umesto Crnogoraca. A Andrija Mandić je bio izrazito prosrpski političar u Crnoj Gori.

Čitajte:

Da li se Crna Gora izvlači iz Vučićevog zagrljaja?

Pored toga, jedan od crnogorskih vladika poručio je Vučiću da se ne meša u crkvene stvari. U Crnoj Gori je Vučićevo ponašanje izazvalo otpor, u Republici Srpskoj neće, ali on stalno preti. Zapretio je Kosovu da će da skrene reku Ibar. Vučić je očajan, jako se boji da će izgubiti vlast i čini sve da bi demonstrirao da je veliki lider i da niko u regionu ne može bez njega.

Sitna cena

Omer Karabeg: U zaključku, da li Vučićevi potezi mogu da destabilizuju region ili su to samo prolazni incidenti?

Adnan Huskić: Što se tiče Bosne i Hercegovine, mislim da mogu – ne u smislu toga da će to proizvesti sigurnosne probleme, ali rat rječima i verbalni sukobi sigurno ne pomažu normalizaciji stanja u Bosni i Hercegovini. Jer ostali tabori jedva čekaju da se oglase na ovakve Vučićeve provokacije. Stvara se nepovoljan ambijent, a manje je od mjesec dana do početka zvanične kampanje za opšte izbore u Bosni i Hercegovini koji su zakazani za 4. oktobar.

Žarko Korać: Vučić stalno destabilizuje region. Nekada to radi intenzivnije, a nekada manje intenzivno. Sad to radi intenzivnije jer dolaze izbori, koje, uzgred budi rečeno, još nije zakazao. On je u panici jer prema istraživanjima javnog mnjenja nema 50 posto podrške. Misli da će mu kampanja pod šatrama s pevačicama, jelom i pićem, gde on ide od mesta do mesta, pomoći da poveća tu podršku, ali zasada ne izgleda da će u tome uspeti. On destabilizuje region jer je to za njega sitna cena da dobije izbore.