'Bauk' koji Kosovu može da otvori vrata Evrope

Kada su Kosovo i Srbija 2013. postigli dogovor o osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom, Evropska unija je ocenila da je taj sporazum korak koji obe zemlje približava Evropi.

Trinaest godina kasnije, Zajednica nije osnovana, Kosovo i dalje čeka napredak u evropskim integracijama, dok EU insistira na ispunjenju te obaveze.

Promena vlasti u Srbiji ponovo je pokrenula razgovore o mogućnosti novog pristupa Zajednici. Za Kosovo se, međutim, postavlja i drugo pitanje: može li da preduzme korake ne čekajući Beograd i da ih iskoristi za napredak u procesima međunarodnih integracija.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, portparol Evropske unije naveo je da Kosovo i Srbija moraju da sprovedu sve obaveze preuzete u okviru dijaloga, bez daljih odlaganja i preduslova, ako žele da napreduju na svom evropskom putu.

To uključuje i obezbeđivanje "odgovarajućeg nivoa samoupravljanja" za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu s Osnovnim sporazumom iz 2023.

Čitajte:

Put Kosova ka EU 'ide preko Srbije'

Zahtev EU potiče iz Briselskog sporazuma iz aprila 2013, kada su se Kosovo i Srbija saglasili o stvaranju mehanizma saradnje između opština sa srpskom većinom, s ulogom u lokalnom ekonomskom razvoju, obrazovanju, zdravstvu i urbanom i ruralnom planiranju.

Ketrin Ešton (Catherine Ashton), tadašnja šefica evropske diplomatije i posrednica u sporazumu, opisala ga je kao korak bliže Evropi za obe zemlje.

U Prištini je sporazum izazvao snažna protivljenja Pokreta Samoopredeljenje. Njegov lider Aljbin Kurti (Albin), tada u opoziciji, upozoravao je da bi Zajednica mogla da ugrozi funkcionisanje države. Na jednoj parlamentarnoj sednici prikazao je i mapu Kosova bez severa, kako bi ilustrovao ono što je video kao opasnost od podele zemlje.

Kurti je kasnije preuzeo vođenje Vlade, ali suštinski nije promenio stav.

On je nastavio da se protivi stvaranju jednonacionalnog mehanizma s izvršnim nadležnostima i da napredak uslovljava potezima Srbije.

Posle pobede Studentske liste na izborima u Srbiji 25. oktobra, ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić nagovestio je da je Vlada Kosova spremnija za osnivanje Zajednice.

Samoopredeljenje je negiralo da je došlo do promene stava, dok je Vlada, u odgovoru za Radio Slobodna Evropa, ponovila svoje zahteve prema Beogradu.

Ona traži da Srbija potpiše Osnovni sporazum iz 2023. kao garanciju za njegovo sprovođenje, da izruči Milana Radoičića, optuženog na Kosovu za oružani napad u Banjskoj, i da povuče pismo bivše premijerke Ane Brnabić, kojim je Beograd izrazio rezerve prema pojedinim obavezama iz sporazuma.

Ti uslovi i dalje otežavaju napredak, iako su se sama suština Zajednice i okolnosti u kojima bi ona funkcionisala promenile tokom godina.

Od sporazuma do stanja na terenu

Kosovo i Srbija su 2015. postigli dogovor i o principima funkcionisanja Zajednice, uključujući njenu strukturu, nadležnosti i finansiranje.

Ustavni sud Kosova utvrdio je da neki od tih principa nisu u skladu s ustavnim standardima i zatražio njihovo usklađivanje. Odluka nije isključila osnivanje Zajednice, ali je odredila granice u kojima ona može da funkcioniše.

To pitanje se ponovo aktuelizovalo u Osnovnom sporazumu iz 2023. kroz formulaciju o "odgovarajućem nivou samoupravljanja za srpsku zajednicu".

Iste godine evropski partneri predstavili su i nacrt statuta, koji nije sproveden.

U odsustvu političkog napretka, kosovske vlasti preduzele su korake za zatvaranje niza institucija koje podržava Beograd, uključujući administrativne i finansijske strukture i centre za socijalni rad.

Obrazovanje i zdravstvo, međutim, i dalje uglavnom funkcionišu u okviru sistema Srbije, zbog čega je njihova integracija jedan od glavnih izazova za kosovske institucije.

Čitajte:

Može li nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom da se poništi?

Agon Maljići (Maliqi), nerezidentni saradnik Atlantskog saveta, ocenjuje da Zajednica može da posluži upravo toj svrsi.

"Zdravstvo i obrazovanje na Kosovu i dalje funkcionišu u okviru sistema Srbije. Zajednica može biti instrument koji rešava tu anomaliju u službi kosovskih Srba, ali istovremeno nudi i Kosovu priliku da te usluge integriše u svoj pravni poredak", kaže Maljići za Radio Slobodna Evropa.

Integracija škola i bolnica zahtevala bi rešenja i za njihovo finansiranje, status zaposlenih i kontinuitet usluga.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike u Beogradu upozorava da jednostran proces može da produbi nepoverenje srpske zajednice prema kosovskim institucijama.

Prema njegovim rečima, Zajednica bi bila najprikladniji način za upravljanje tim procesom.

"Ako se to radi slanjem policije u bolnice i škole, izazvalo bi protivljenje srpske zajednice", kaže on za RSE.

I Evropska unija je tražila da se prema institucijama i uslugama koje podržava Srbija postupa na koordinisan način i u konsultaciji sa srpskom zajednicom.

Zbog toga se debata o Zajednici više ne ograničava samo na njene nadležnosti.

Čitajte:

Dijalog Kosova i Srbije u zastoju: Koje karte EU još ima?

Ona je povezana i s načinom na koji Kosovo može da integriše usluge koje i dalje funkcionišu u sistemu Srbije, a da se pritom ne prekinu usluge koje se pružaju građanima.

Takav proces zahtevao bi saradnju Prištine i Beograda, za šta su perspektive nejasne i posle političke promene u Srbiji.

Šta se očekuje od nove vlasti u Beogradu?

Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra okončala je 14-godišnju vlast Aleksandra Vučića u Srbiji, ali pobednici još nisu pokazali kakav će pristup zauzeti prema Kosovu.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, predstavnici Studentske liste rekli su da će se o Zajednici i drugim pitanjima dijaloga izjasniti tek posle formiranja nove Vlade i razmatranja dokumenata i dosadašnjeg stanja.

Robert Ingliš (English), profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, skeptičan je da će promena vlasti doneti brz napredak.

Čitajte:

Buduća vlast u Srbiji preispituje sporazume s Kosovom, sa Srpskom listom preko međunarodnih posrednika

On podseća da su predstavnici studentskog pokreta imali oštre stavove prema Kosovu i dok su se suprotstavljali Vučiću, optužujući ga da nije dovoljno štitio interese Srba.

"Videli smo da su isti studenti koji su predvodili demokratski pokret imali oštre stavove o pitanjima povezanim s Kosovom i pre izbora – u nekim slučajevima čak oštrije od dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića", kaže Ingliš za RSE.

Prema njegovim rečima, nova vlada će imati druge prioritete, a poboljšanje odnosa s Kosovom može potrajati godinama i zavisiti od demokratskih kretanja i međunarodne orijentacije Srbije.

Pavković vidi više mogućnosti za napredak ako buduća Vlada Srbije bude težila ubrzanju evropskih integracija.

Normalizacija odnosa s Kosovom deo je Poglavlja 35 pregovora Srbije o članstvu u EU, dok evropski fondovi mogu da posluže kao dodatni podsticaj.

"Mnogo blokiranih sredstava u okviru Plana rasta i reformi, kako za Srbiju, tako i za Kosovo. Ti fondovi mogu biti snažan podsticaj za obe strane da se konstruktivnije uključe u dijalog", kaže Pavković.

Čitajte:

Vučićevi ljudi na ulici, Studentska lista u vlasti: Kuda vodi tranzicija u Srbiji?

Ostaje da se vidi da li će nova srpska Vlada iskoristiti tu priliku.

Za Kosovo, pak, čekanje promene u Beogradu može značiti i dalje odlaganje njegovih obaveza.

Da li Kosovo može da deluje ne čekajući Srbiju?

Malići ocenjuje da Kosovo ima prostora da preduzme korake u saradnji sa zapadnim partnerima, ali da mu je dugogodišnje političko protivljenje Zajednici otežalo tu mogućnost.

"Ovo je već postala tabu tema u kosovskoj politici, uglavnom zbog Kurtijevog protivljenja Zajednici dok je bio u opoziciji. Na taj način je Kosovo samo sebi ograničilo prostor za manevar, pretvorivši Zajednicu, po mom mišljenju, u većeg bauka nego što ona zaista jeste", kaže on.

Prema Malićijevim rečima, jedan od načina da se ovaj pristup promeni bio bi da Kosovo korake ka osnivanju Zajednice poveže s napretkom u međunarodnim integracijama, kroz dogovor sa zapadnim saveznicima.

"Već se govorilo, na primer, o mogućnosti da Kosovo dobije status kandidata za EU uz neki korak oko Zajednice, kao i članstvo u Savetu Evrope. Da Kosovo i Zapad idu u istom pravcu, ne čekajući previše angažovanja od nove Vlade u Beogradu", kaže on.

Čitajte:

Ako Albanija i Crna Gora uđu u EU, kako će to uticati na građane i preduzeća na Kosovu?

Ova mogućnost povezana je s dva procesa u kojima Kosovo nije ostvarilo željeni napredak.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Evropskoj uniji u decembru 2022, ali je i dalje jedina zemlja Zapadnog Balkana bez statusa kandidata.

Pokušaj pridruživanja Savetu Evrope zastao je 2024, pošto su neke države članice zatražile konkretne korake ka osnivanju Zajednice.

U oba slučaja, napredak zavisi od odluka evropskih partnera i ne može biti zagarantovan samo postupcima Kosova.

U vreme kada krize i bezbednosni izazovi privlače najveći deo evropske pažnje, za Kosovo je sve važnije da pronađe načine kako da pitanje svoje integracije zadrži na agendi Brisela.